Milorad Pomorišac iz Bečeja proizvodi jabuke i grožđe i kaže da se za sada na osnovu količine padavina može očekivati dobra godina u voćarstvu uprkos činjenici da je veliki deficit vlage.
ČITAJTE I: Konkretne mere za srpsku malinu
ČITAJTE I: Zimska briga danas, zdrav voćnjak sutra
ČITAJTE I: AgAR – neumorni radnik u voćnjaku i vinogradu
-Najveći izazovi koje smo imali predhodnih godina su deficit i raspored padavina kao i broj dana sa temperaturama vazduha iznad 30 stepeni koje su više od prosečnih. Tu treba dodati i noćne temperature koje su leti često iznad 20 stepeni. Sve to definitivno stresno deluje na biljke. U tom pravcu i idu naše intervencije – smnjiti uticaj lošeg raporeda padavina i visokih temperatura, rekao je Pomorišac.
Po njegovim rečima, klimatske promene iziskuju da voćari usvoje nova znanja, prilagode celokupnu agrotehniku posebno jer postoji mnogo razlika među mikroklimatima. Nema univerzalnog rešenja.
Zbog toga su, kako kaže, stručni skupovi veoma značajni za proizvođače jer na njima razmenjuju informacije, iskustva i stiču nova znanja.
Sa ovim voćarom upravo smo razgovarali na jednom stručnom skupu – Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća koji su organizovali Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog faklteta u Novom Sadu i Društvo voćara Vojvodine.
Ovogodišnje savetovanje bilo je posvećeno odgovoru na aktuelne probleme u voćarskoj proizvodnji, a odnosilo se pre svega na klimatske i tržišne promene.
-Mi prozvođačima možemo da damo znanje, naših stručnjaka ali i kolega iz Italije. Vrlo nam je bitno da proizvođači shvate da kada se menja okruženje, moraju da se menjaju i oni jer voćarstvo nije ni malo brzo ni lako. Imamo i poruke ka onima koji donose odluke da moraju da shvate trenutak u kojem se nalazi poljoprivreda i da rešenja koja kratkoročno gase požare nisu dobra, pogotovo za voćarstvo. Davanja ne mogu biti ista za onoga ko ima hektar pšenice i onoga ko ima hektar savremenog zasada jagode ili borovnice, poručio je prof. dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On je naglasio da nesmemo zaboraviti da je država u predhodnom periodu dosta novca ulagala u podizanje zasada. Ali, sada tim proizvođačima treba dati šansu i da opstanu na tržištu u ovim izmenjenim uslovima.
-Kada je o klimatskim promenama reč, ne zahteva sve velika ulaganja. Neka rešenja mogu da se urade u jednostavnoj promeni tehnologije proizvodnje. Videćemo kako će reagovati poljoprivrednici i koliko će biti spremni da se uhvate u koštac sa njima, dodao je Magazin.
Učesnici savetovanja složili su se da sve tišti to što se sve manje ljudi bavi poljoprivrednom, a ona i dalje ostaje značajna što se tiče obima proizvodnje. Ali, imamo sve manje agronoma i nažalost sve manje studenata poljoprivrednih fakulteta.
Stefan Gligorić se nije dvoumio kada je došlo vreme da se opredeli za svoje buduće zanimanje. Upisao je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i sada je na istom tom fakultetu master inženjer poljoprivrede. Pored toga što je za ovaj naučni skup pripremio predavanje koje se odnosi na proizvodnju višnje i šljive, on je aktivno učestvovao u pripremi savetovanja kao član Organizacionog odbora.
-Potrudili smo se da tematski obradimo sve voćne vrste koje se kod nas gaje i da damo odgovore na trenutno aktuelne probleme u voćarstvu. Smatram da je ovo idealna prilika za susret struke i proizvođača. Mi sa Pljoprivrednog fakulteta želimo da čujemo šta je to što muči naše voćare kako bismo za druge skupove i za naredno Savetovanje mogli da se pripremimo i damo adekvatne odgovore, poručio je Gligorić.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Voćaraka zajednica Vovodine okupila se posle duže od dve godine uz želju da ovim savetovanjem stavi tačku na loš predhodni period uz nadu da će ova godina biti rodna i berićetna i kada su količine u pitanju ali i cene.
Piše: Jasna Bajšanski
NAŠU FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD
