Iako je tokom godine bilo dosta povoljnih uslova za razvoj strnih žita, visoke temperature u junu, koje su iznad prosečnih za ovo doba godine, utiču na ubrzano sazrevanje.
To može da dovede do prekida nalivanja zrna, a poželjno je da taj period bude što duži.
ČITAJTE I: Priprema se otkup pšenice preko Robnih rezervi
Nakon formiranja, nastupa faza nalivanja zrna, kada ono povećava širinu i debljinu. Fiziološko bio-hemijsko nalivanje je intenzivno nakupljanje suvih materija i pretvaranje u krajnje produkte – ugljene hidrate, belančevine i masti.
Ovaj period je najduži od u procesu od oplodnje do pune zrelosti. Nalivanje počinje od zelenog stanja, preko mlečnog, pa sve do početka voštane zrelosti.
Sadržaj vode se od 65% koji je na početku, svodi na 42-38% na kraju. Na intenzitet i kvalitet nalivanja zrna može uticati pojačana ishrana kalijumom, izbalansirana azotno–fosforna ishrana, koja se odražava na sadržaj belančevina. Folijarna ishrana azotom utiče na kvalitetne osobine i nalivanje zrna. U startu se više nakupljaju belančevine, a manje skrob, dok je kasnije obrnuto. U početku, nakupljanje azota u zrno dolazi iz cele biljke, a posebno iz listova, pa je tako prihrana lista posle cvetanja veoma važan momenat koji se odražava na kvalitet i prinos. Iz navedenog treba zaključiti da dovoljna izbalansiranost biljnih hraniva itekako utiče na faze razvoja žita u kojima se usvajaju i u kojima njihovo prisustvo treba da je dostupno u trenutku potrebe biljke za tim hranivom.
Sazrevanje zrna počinje od početka voštane i traje do pune zrelosti. Ukupna dužina zavisi od vremenskih uslova, tako da se u sušnim i toplim periodima može skratiti na tri do četiri dana, a u vlažnim može i da se produži.
Meteorološki uslovi imaju značajnu ulogu na kvalitet zrna i prinos. Ako su oni u toku formiranja, nalivanja i sazrevanja zrna povoljni, onda se dobija zrno dobro ispunjeno i dobrog kvaliteta. Ukoliko dođe do nepovoljnih uslova, zrno prekida normalni tok nalivanja i prinudno sazreva jer se pojedine faze skraćuju. Sve to može da utiče na opadanje prinosa.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Žetva pšenice se obavlja u punoj ili pri kraju voštane zrelosti, odnosno onda kada se vlaga u zrnu spusti ispod 14%. Kod nekih sorti zrno se lakše osipa, zbog čega mogu da nastanu gubici. O tome treba povesti računa kako ne bi bilo prosutog zrna, a kasnije ponikle pšenice.
Piše: Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin