U martu, posebno posle prve dekade, počinje setva rasada paprike i paradajza na otvorenom polju, dok je druga polovina ovog meseca rezervisana za početak setve bostana za proizvodnju u niskim plasteničnim tunelima, a zatim i na nastiranom zemljištu u standarnoj tehnologiji. U kojim poslovima su sada i šta predstoji, kao i zbog čega je period mrazeva kritičan za povrtare, priča prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Prema njegovim rečima, februara i marta u plastenicima i staklenicima uglavnom se proizvodi rasad povrća. Takođe, obično se organizuje i druga proizvodnja salate, spanaća, rukole, rotkvice, celera, praziluka. Svo ovo povrće namenjeno ja za svežu potrošnju. U martu povrtari počinju proizvodnju rasada u objektima bez dodatnog zagrevanja, najčešće namenjenim za proizvodnju na otvorenom polju.
-U martu, posebno posle prve dekade, počinje setva rasada na otovrenom polju. To je setva paprike i paradajza, a u drugoj polovini meseca počinje setva bostana za proizvodnju u niskim plasteničkim tunelima, a zatim i na nastiranom zemljištu u standardnoj tehnologiji. Ove proizvodnje rasada obično se odvijaju bez dodatnog grajanja. Kod setve rasada nakon prve dekade marta, kada temperatura vazduha može da se spusti i do -4 stepena C, kod neposrednog pokrivanja biljaka ili proizvodnje u plasteniku bez zagrevanja, nema značajnijeg oštećenja mladih biljaka jer će temperatura biti značajno iznad nule, objašnjava prof. dr Žarko Ilin.
Prema rečima ovog našeg eminentnog stručnjaka za povrtarstvo, kada se govori o rasadu toploljubivih vrsta, sadnja počinje u drugoj polovini treće dekade marta ili, što je češći slučaj, u prvoj dekadi aprila. Profesor Ilin napominje da u prvoj polovini prve dekade aprila temperatura vazduha može biti na nivou od -2 do -4 stepena.
-U referentnom periodu takvih godina bilo je 18, što znači da je svega 12 godina bilo bez jačih mrazeva. Na osnovu ovih podataka zaključuje se da proizvođači u to vreme moraju obezbediti dodatno zagrevanje. Ali, na 2.384 hektara pod plastenicima u Srbiji, najčešće ga nema. U takvim situacijama pomaže neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom. Tako pokrivene, štite se od niskih temperatura, kaže Ilin i dodaje da se snežne padavine mogu očekivati od februara do početka aprila. Kada sneg padne i prekrije plastenike, oni manji, posebno tunelskog tipa, mogu se srušiti. Do potpunog rušenja plastenika, posebno aku su oni nekvalitetni, može doći kada je snežni prekrivač visine između 50 i 60 cm, kao što je to bio slučaj 2012. godine. Zbog toga je izuzetno važno da razmak između objekata bude minimalno od 1,5 do 2 metra kako bi se sav sneg mogao slivati sa folije i da zbog pritiska ne bi došlo do rušenja objakta. Ukoliko je razmak među plastenicima manji, sneg mora da se iznosi da ne bi došlo do krivljenja konstrukcije i kidanja plastične folije.
-Ipak, martovski sneg, sve do početka treće dekade, pogodan je za proizvodnju na otvorenom jer u zemljištu obezbeđuje značajne količine vode koja se nakon topljenja snega idealno akumulira . Ali, ako se sneg zadrži predugo pomera rokove setve povrća na otvorenom polju. Tu se misli na grašak koji se seje najranije, od 5. do 25. marta. Prva polovina marta pogodna je i za setvu korenastih povrtarskih vrsta, kao što su peršun i paštrnak. Ako ima snega, rokovi se pomeraju na kraj treće dekade marta i prve dekade aprila, što pomera vreme pristizanja ovih kultura, kaže naš sagovornik.
Prema rečima prof. dr Žarka Ilina, šargarepa se za ranu svežu potrošnju na zelenim pijacama na otvorenom polju seje u trećoj dekadi marta. Ona je osetljiva na prolazak stadijuma jarovizacije, te joj setva pre ovog perioda ne odgovara. Grašak, peršun, paštrnak i mrkva ubrajaju se u grupu umerenih povrtarskih vrsta i veoma su otporni na niske temperature. Grašak podnosi čak -8 stepeni C, a peršun, paštrnak i šargarepa i do -3 stepna i to u fazi klijanja i nicanja.
-Ukoloko ovo povrće slučajno nikne u nepovoljnim uslovima, može doći do nakupljanja antocijana – mehanizma odgovora biljaka na niske temperature. Problematična je mrkva i to ne zbog osetljivosti na niske temperature već zbog toga što pri setvi ranijoj od 20. marta, tokom aprila i maja veoma lako prolazi stadijum mineralizacije, pa može da se dogodi da u maju umesto dobro razvijene bujne vegetacione mase, dobijemo i do 90 odsto zadebljalih korenova. Iz ovih razloga dobijaju se cvetna stabla pri čemu sve rezervne materije zadebljalog korena prelaze na formiranje nadzemnih organa, a to je nepoželjno u godini proizvodnje merkantilne mrkve, zaključuje Ilin.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski