Krompir ima ključnu ulogu u globalnoj prehrambenoj bezbednosti i ishrani stanovništva. Predlog Generalnoj skupštini UN da se 30. maj proglasi Svetskim danom krompira potekao je pre četiri godine od Perua, koji je dom za nekoliko hiljada sorti ovog povrća. U toj zemlji se nalazi i Međunarodni centar za krompir IPC.
ČITAJTE I: Direktna setva paprike
Krompir je značajna poljoprivredna kultura, četvrta u svetu po površinama koje zauzima, a peta po ukupnoj proizvodnji.
U našoj zemlji se proizvodi na 22.000 hektara. Naša domaća semenska proizvodnja krompira je bazirana na uvozu stranog elitnog semena, koje se kod nas reprodukuje u niže klase, pa se dalje daje u kooperaciju.
Stabilan prinos i mehanizovan proces proizvodnje
Povodom Svetskog dana krompira za Agroportal.rs govori Duško Mijić, direktor OZZ „Agronom“ iz Despotova.
Ova zadruga i nosioci poljoprivradnih gazinstava, koji su njeni osnovači i zadrugari, otprilike svake godine imaju od 150 do 170 hektara pod krompirom.
Na pitanje zbog čega je krompir, pored luka i ratarskih kultura u plodoredu „Agronom“-a dobili smo odgovor da je to zbog stabilnog prinosa, kompletno mehanizovanog procesa, od sadnje do ubiranja, kasnije i pakovanja, jednostavno mehanizovan je ceo proces, a dohodovna je kultura.
-To su razlozi zašto smo se opredelili za krompir i zašto krompir dugi niz godina u našoj setvenoj strukturi zauzima navedene površine. Imamo dva kombajna koja vade krompir, sakupljaju ga u boks palete, dalje ide mehanizovano do skladišta, iz skladišta kada dođe vreme, opet mehanizovano ide na liniju pakovanja na kojoj rade ljudi, samo na tim inspekcijskim stolovima, a ostali postupak pakovanja je automatizovan. Jako malo radnika je zaposleno po kilogramu proizvedene robe, objašnjava Mijić.
Na parcelama ove zadruge prinos krompira se razlikuje od godine do godine, od 40 tona, pa do 80 tona po hektaru.
Nema krompira prve klase bez zalivnih sistema
Današnja proizvodnja krompira, u svetlu klimatskih promena, uopšte ne može da se zamisli bez zalivnih sistema ako se želi postići ozbiljan prinos i ozbiljan kvalitet.
-Imamo više tipova zalivnih sistema – visoki sistem lineare, tifone, PK. Radimo negde i kap po kap, uglavnom u luku i u nekim semenskim kulturama. Kod krompira prvo mora da se uradi adekvatna osnovna obrada zemljišta, pa formiranje bankova, i sve to vodi do povećanja prinosa. Sama sadnja u bankovima povećava prinos za 30%, možda i više, u odnosu na ovu klasičnu sadnju u zemljištu. Nakon toga, neophodna je adekvatna zaštita biljaka, prihrana i na kraju navodnjavanje, koje je jedna od najvažnih i najbitnih stvari u samoj tehnologiji proizvodnje, kaže sagovornik Agroportal.rs
Po njegovim rečima tehnologija proizvodnje u OZZ „Agronom“ je savladana i zadruga može da konkuriše najrazvijenim zemljima što se tiče prinosa, pogotovo u dobrim godinama. Može i kod nas da se proizvede velika količina robe, ali je pitanje kvalitet te robe i koliko je prodato kvaliteta prve klase.
-Nama je cilj da proizvedemo najviše krompira prve klase, to je nekih 6-7-8 santimetara tog kalibra. I uspevamo u tome da. Imamo unapred ugovorene kupce i jako dobru prodajnu mrežu.Izvozimo proizvode, ne svake godine, luk izvozimo svake godine, krompir kada ima potrebe zbog karantinskih bolesti. Kad malo popuste stranci, jer jako je komplikovano izvoziti krompir zbog tih karantinskih gljiva. Dugo, kamioni dugo stoje na granicama, pa se onda ne usuđujemo, kaže Duško Mijić.
Koliko je isplativo gajiti krompir?
On naglašava da za krompir iz Despotova u Srbiji imamo dosta razvijenu prodajnu mrežu.
-Tu je Lidl, koji nam je ostao najveći kupac povrća, preko 100 miliona dinara godišnje prodajemo njemu, prodajemo Univerexportu, Gomexu, Amanu, skoro svim domaćim lancima, tako da bi verovatno mogli da povećamo proizvodnju, ali se ne usudjujemo, kaže Mijić.
Na pitanje da li je i koliko je isplativo gajiti krompir on slikovito odgovara.
Kado je kukuruz 300 evra po toni, onda je manje isplatimo proizvoditi povrtarske biljke. Međutim, kada imamo ovako kukuruz na 150, 160, 140 evra, kada je niska cena ostalih ratarskih kultura, kada imamo rizik na tim velikim površinama zbog padavina i klimatskih promena koje nam se dešavaju, onda apsolюtno ne može ništa zameniti prihod koji se ostvaruju u povrtarstvu i krompiru. Pogotovo što se proizvodi na površinama koje su pod sistemima za navodnjavanje, imamo zagarantovano visok prinos, čak nam i suša odgovara više za povrtarstvo nego kišna godina jer u kišovitoj godini nam se na povrću javljaju bolesti, dok u sušnim godinama tih problema nema.
-Kada govorimo o bolestima, za sada ovo još uvek nije strašno. U kasnijem periodu, u junu i julu, ako bude kišovito, na povrću će biti problem sa plamenjačama i sa ostalim bolestima. Za sada je još uvek sve pod kontrolom.
Dodatu vrednost uvećati kroz složene zadruge i vlastite preradne centre
Da li vi planirate još nešto da uradite, osim pakovanja, kako biste uvećali dodatu vrednost?
-Mislim da sami za sada ne možemo. Neophodno je da se više zadruga udruže i mora više zadruga da radi na tome da se napravi neka fabrika za preradu, da vlasnici zadruga budu u stvari i vlasnici prerađajivačkih centara. Poput sistema u Italiji. Oni su i vlasnici fabrika za preradu. I to je to što im daje dodatu u vrednost. I kod nas ima prostora, međutim, teško da možemo to sami. Trebaju nam partneri više složenih zadruga da se udruže. I mislim da je to sledeći korak kuda treba da idemo da bismo bili konkurentni, bar u ovom našem regionu, ako ne u celoj Evropi.
Koliko je Italijanima značajan krompir?
Krompir su u Evropu doneli španski istraživači iz Južne Amerike krajem 16. veka. Procenjuje se da se širom sveta uzgaja oko 375 miliona tona krompira . Kina je vodeći proizvođač sa oko 95 miliona tona, zatim slede Indija , gde se ubere 56 miliona tona, i Ukrajina sa oko 21 milionom tona. Italija je na 38. mestu u svetu, proizvodeći oko 1,3 miliona tona, od Sicilije do Trentina-Južnog Adiđea.
Upotreba sofisticirane tehnologije je ključna karakteristika ovog sektora, od izbora sorti za sveže tržište do pripreme prerađenih proizvoda.
To su razlozi zašto je „Makfrut 2025“, Međunarodni sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva koji je u italijanskom gradu Rimini održan aprila, izabrao krompir kao glavni proizvod za izdanje događaja.
Tokom nekoliko dana, održano je niz detaljnih diskusija sa međunarodnim stručnjacima iz industrije i globalnim zainteresovanim stranama o tehničkim i naučnim temama i pitanjima vezanim za proizvodnju i trgovinu krompirom za svežu potrošnju i za preradu.
Akcenat je bio na širokom spektru sorti, zdravom sadnom materijalu, malim pakovanjima dovoljnim za prirpremu jednog porodičnog obroka i preradu.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Osniva se Udruženje za krompir Srbije
Svetski dan krompira u Srbiji, po drugi put, biće obeležen 30. maja u Guči, gde će biti održana i Osnivačka skupština Udruženja za krompir Srbije.
Organizatori obeležavanja Svetskog dana krompira u Guči su Centar za krompir i Ekološko društvo „Dragačevo“ – Guča.
Piše: Jasna Bajšanski