Stočarstvo u Srbiji je devastirano i nalazi se na nivou na kom je bilo pred Prvi svetski rat. Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja.
Mesare imaju dovoljno mesa zbog uvoza, ali mesare se i dopune nakon pokolja stoke posle protesta stočara! Srbija je postala veliki uvoznik mleka, ali i mesa. Tako je zemlja, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. I to je Srbija danas!
ČITAJTE I: Udeo stočarske proizvodnje u agraru Srbije samo 28 odsto
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. – 2020. manji za 28,35 odsto. U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je dobijeno blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulja! U Srbiji je u 2022. godini proizvedeno oko 1,4 milijarde litara mleka. Pad proizvodnje bio je 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići. Jer, bila je skupa stočna hrana, a vlasnicima jeftinije mleko da ga daju za hranu prasićima.
To znači da je po pomuženom grlu godišnje dobijano samo 3.585 litara. Godinu dana kasnije dobijeno je 1,47 milijardi litara mleka, što znači da je po jednom grlu dobijano samo 3.610 litara mleka. Sve ispod 7.000 litara danas je loše i karakteristika je nerazvijenih zemalja!
Potrošnja mleka i prerađevina svedena je na 200 kilogama po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta.
Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u Srbiji nema stoke, pa nema ni stajnjaka. Upotreba veštačkih đubriva ne može da nadoknadi nedostatak stajnjaka.
Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira.
Danas je stočarstvo Srbije na izdisaju. Uečstvuje u BDP agrara, pema podacima RZS samo sa 28,1, odsto. Ukoliko se tako nastavi uskoro će to biti smao 20 odsto. Stočari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvanično državnih podataka.
Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Za poslednjih deset godina u Srbiji je ugašeno više od 62.000 farmi! Trenutno prema podacima RZS u zemlji imamo samo oko 228.000 krava mlekulja i ukupono oko 400.000 goveda. Godišnje se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka, a od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, ostalo u sivoj emisiji.
Zašto ne radi Nacionalna referentna laboratorija?
Dugo godina se u Srbiji čekalo da se izgradi Nacionalna referentna laboratorija, kao nezavisna institucija za ispitivanje kvaliteta mleka. Mnogo novca je i utrošeno za njenu izgrljadnju, a i više od decenije je građena laboratorija. Od završetka raspada Jugoslavije, pa sve do pre nekoliko godina. Iako je zvanično otvorena, u vreme pretposlednjeg 13. ministra poljoprivrede Vlade Srbije, ta institucija ni danas ne radi!? Zašto – niko neće da priča o tome!
Mnogi funkcioneri iz poslednjih garnitura ove vladajuće partije su se slikali pored modernih postrojenja i hvalili kako su baš oni doprineli završetku njene izgradnje i početku rada. I to prikazivali kao svoj životni uspeh! Međutim, i sad u analizama piše da ona još uvek ne radi! U izveštajima nadležnih institucija u zadacima za 2023. godinu pisalo je kako rad te ustanove još uvek nije pokrenut. Ukazivano je kako je potrebno to što pre učiniti, kako bi se mleko prilikom otkupa kategorisalo prema kvalitetu. Pošto sad nemamo dovoljno mleka, svo se plaća po istoj ceni, bez obzira na kvalitet, naravno ako je za ljudsku upotrebu, odnosno ako je u skladu sa potrebnim minimalnim kvalitetom.
Ogromne pare su uložene u gradnju laboratorije mleka, koja ne radi! Uskoro će to biti i promašena investicija jer neće biti ni mleka čiji kvalitet treba utvrđivati u laboratoriji.
Dokaz je sve veći uvoz mleka, čiji kvalitet je utvrđen u zemlji porekla za izvoz u Srbiju. Jer, ogromne količine se uvoze. To su ,,bele reka mleka“, jer je prošle 2022. godine stiglo iz uvoza u Srbiju 3.364 šlepera, zatim ogromne količine mleka u prahu i sireva. Ako je to opredelenje vlasti i agroekonomske politike zemlje da se uvozi, umesto da imamo domaću proizvodnju za sopstvene potrebe i izvoz – to nije dobro! Ali, da ostane zabeleženo da je i to Srbija danas!
Mlečni uvoz
Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlji se sad od 228.000 grla mlečnih krava dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina u 2022. godini. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Proizvođači i dalje apeluju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja. Podatke koje objavljujemo, predstavljamo zbirno iako su za sektor uvoza mleka kategorisani u dve grupe, na proizvode sa manje od jedan odsto mlečne masti i proizvode sa više od jedan odsto mlečne masti.
U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara, koliko je plaćeno za njegov uvoz. Države iz kojih smo najviše uvozili su Poljska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 659 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija.
Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao juče, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok poljoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovoljno.
Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio, moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća.
U Srbiji je poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito!
Kako rešiti disbalans tržišta mleka?
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku.
-Nismo došli ni do čega. Učestvovalo je 28 mlekara iz zemlje i glavni akcenat je bio na poslovanju mlekara, njihove zalihe i probleme i cene koje su najniže u otkupu a mi kao da nismo tu bili ni prisutni, umesto da akcenat bude na poljoprivrednicima. Na kraju skupa sam zamolio za reč, da ukažem u kakvom smo problemu mi proizvođači mleka, zbog čega smo protestvovali i blokirali ulice, rekao je Zlatko Kokanović, predstavnik Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije.
Autor: Branislav Gulan
Foto: Agroportal.rs i Pixabay