Štand Zadružnog saveza Vojvodine u Hali 1 Novosadskog sajma i ove godine je na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, tradicionalno, mesto okupljanja zadrugara iz Vojvodine kao i iz drugih delova naše zemlje i regiona.
ČITAJTE I: Najavljeno mnogo sadržaja na paviljonu Italije na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu
ČITAJTE I: Cenovnik mašinskih usluga ZSV pomaže u upravljanju troškovima poljoprivredne proizvodnje
ČITAJTE I: Razvojni fond Vojvodine na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu
Sem toga, on je mesto okupljanja privrednih poslenika, predstavnika kreditnih institucija i drugih aktera u poslovnom miljeu.
-Očekujemo da ugostimo zadrugare iz Republike Srpske, Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije i drugih okolnih država. Decenijama unazad ova sajamska manifestacija je mesto okupljanja naših kolega i koleginica i prilika da, na formalnim okruglim stolovima i neformalnim razgovorima, pričamo o dobrim stvarima koje su se desile u zadrugarstvu u našim zemljama, ali i izazovima sa kojima se suočavamo. Ove godine bićemo domaćini i Zadružnom savezu Italije „Legacoop Agroalimentare“ sa kojim ćemo potpisati Memorandum o saradnji. To znači da se naša međunarodna saradnja širi i van granica našeg regiona, za Agroportal.rs kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.
Naša sagovornica često pominje italijanski zadružni sektor kao izuzetan primer dobre prakse i na pitanje šta bismo mogli od njega da primenimo, ona kaže da bismo prvo trebali da dostignemo veću masovnost zadružnog organizovanja. Navodi da su poljoprivredni posedi u Italiji i Srbiji slične veličine – približno 6 ha, broj zadruga u regionima je sličan ali je broj zadrugara u Italiji višestruko veći nego u Srbiji.
-Kod nas još uvek ne postoje brojnost i snaga unutar primarnih zadružnih organizacija. Definitivno treba da učimo o udruživanju zadruga i njihovom zajedničkom nastupu na tržištu ili osnivanju složenih zadruga. Zadruge koje se pojavljuju na italijanskom tržištu su mnogo jače i veće od zadruga u Srbiji. To nisu postigle preko noći. Vremenom su se neke zadruge međusobno spajale ili su osnivale neke druge forme, kako oni to zovu, zadruge drugog reda. Mi imamo zakonske mogućnosti za ovakvo organizovanje ali ih ne koristimo dovoljno, poruka je mr Jelene Nestorov Bizonj.
Po njenim rečima, iz italijanskog zadrugarstva može se zaključiti da pored faze primarne poljoprivredne proizvodnje, u zadrugarstvu je prisutna i prerada i finalizacija poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kao i distribucija i trgovanje njima. Savremene tehnologije u ovim procesima su izuzetno prisutne. U Srbiji bi one takođe bile primenljive ali uz mnogo širi stepen udruživanja zadruga. Konkretno, ako se govori o preradi voća ili povrća, za jednu zadrugu bi, sasvim je izvesno, bilo skupo da nabavi tehnologiju za sortiranje, pakovanje i finalizaciju ali, za nekoliko zadruga koje bi se udružile u složenu zadrugu i zajedno koristile neku tehnologiju, to je potpuno izvodljivo.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Takođe, uočljivo je da su ulaganja u marketing velika što ima izuzetno kvalitetne efekte na promet njihovih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u zemlji i inostranstvu, objašnjava predsednica ZSV.
Sem toga, kako kaže Jelena Nestorov Bizonj, u Italiji je donekle povoljnija klima za zadrugarstvo iz jednog razloga – mnogo veće nadležnosti lokalnih samouprava i regiona u odnosu na centar republike.
Piše: Jasna Bajšanski