U jeku setve pšenice, „Hrastovača“ DOO poručuje: Semenska proizvodnja spašava ratarstvo

 

Optimalni rok za setvu pšenice teče, te ratari koriste svaku priliku da poseju ovaj usev. „Hrastovača“ doo iz Požarevca zasejaće 123 hektara i to semenske pšenice domaćih NS sorti koje radi u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

 

 

ČITAJTE I: Da bi se došlo do savremene mehanizacije, potrebne su reorganizacije

 

 

– Kada se u obzir uzmu trendovi cena ratarskih useva i mogućnost rizika koji oni nose, opredeljeni smo za proizvodnju semenske pšenice zbog obezbeđenog tržišta, tražnje i upošljavanja Doradnog centra koji posedujemo u Požarevcu, a u kojem sve proizvedene količine doradimo i pakujemo i na taj način kroz formiranu cenu semenske pšenice ostvarujemo pozitivan finansijski efekat, za Agroportal.rs kaže Nenad Stojadinović, direktor ove renomirane agrarne kuće.

Foto: Hrastovača DOO

Po njegovim rečima, na parcelama „Hrastovače“ isključivo se seju domaće NS sorte pšenice i to one koje su najtraženije na tržištu kao što su Simonida, Pobeda, Renesansa ali i nove sorte koje preporučuje novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Kada se govori o finanijskom efektu, računica je jasna. U proizvodnoj  2023/24 godini uslovi proizvodnje su bili slični ovogodišnjim tako da je i setva obavljena u optimalnom roku. Bez obzira na sušni period u prvoj polovini godine on se nije odrazio na prinos tako da je „Hrastovača“ zabeležila prosečan rod od 6 do 9 tona /ha, zavisno od sorte.

– Cena semenske pšenice iznosila je 52 dinara /kg uz odgovarajući rabat na količinu i način plaćanja po cenovniku. Tražnja za semenskom pšenicom je bila velika tako da nismo imali problema sa njenim plasmanom. Ova pšenica je plasirana  na domaće tržište, dok je deo količina bio namenjen izvozu, objašnjava naš sagovornik.

Foto: Hrastovača DOO

Za „Hrastovaču“ semenska pšenica je veoma značajan usev pa će i u narednom periodu u plodoredu akcenat biti baš na toj proizvodnji. A upravo se plodored ubraja u red najvažnijih agrotehničkih mera te se u ovom preduzeću, kako kaže njegov direktor, semenska pšenica seje uglavnom na parcelama na kojima su bile uljarice – uljana repica, soja i suncokret, a posle pšenice obično se zasniva proizvodnja kukuruza ili neke uljarice što zavisi od potreba.

Ova godina ratarima je donela umanjene prinose, niske prodajne cene i „tanke“ finansije potrebne za početak nove proizvodne godine. Prinosi pokazuju da je Braničevski okrug u tom smislu ipak prošao bolje od, pre svega, Vojvodine. „Hrastovači“ je razlika u ceni između merkantilne i semenske pšenice svakako olakšala novčane benefite što se ne može reći za uvećanje cena nekih inputa.

– Što se tiče troškova proizvodnje, cena osnovnog semena za proizvodnu 2023/24 godinu je iznosila 1 eur/kg, a za ovogodišnju setvu cena je 1,20 eur/kg. Cene goriva nisu značajno veće  i one osciliraju u skladu sa sedmodnevnim formiranjem cena. Troškovi đubriva, plata za radnike, rezervnih delova i ostalog su u proseku porasli za oko 20 % u odnosu na prošlogodišnju setvu, objašnjava Nenad Stojadinović.

Foto: Hrastovača DOO

Plan ovog preduzeća je da setvu pšenice završi do kraja oktobra. A vremenski uslovi i kiše koje su pale u prethodnom periodu omogućile su da se kvalitetno uradi priprema zemljišta uz primenu agrotehničkih mera, uključujući i đubrenje, u optimalnom roku.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

Direktor ove firme Nenad Stojadinović ističe da „Hrastovača“ u svojoj proizvodnji uvek primenjuje potpune agrotehničke mere od pripreme zemljišta i setve pa do zaštite useva od bolesti i štetočina i prihranjivanja useva u toku vegetacije. Ovo se naravno odražava kako na visinu prinosa tako i na kvalitet zrna.

„Hrastovača“ doo bavi se isključivo ratarskom proizvodnjom i osim semenske i merkantilne pšenice proizvodi i semenski merkantilni kukuruz, merkantilnu uljanu repicu, merkantilni i semenski suncokret i merkantilnu i semensku soju. Kolike površine i koje vrste useva će biti zasnovane zavisi od plana setve za datu agroekonomsku godinu.

Piše: Jasna Bajšanski