Od Ratka Vukićevića, direktora AGRO-MOBIL doo Guča, porodične firme u vlasništvu porodice Vukićević čija osnovna delatnost je proizvodnja i prodaja semenskog i merkantilnog krompira, kao i uvoz osnovnog i komercijalnog semena iz Holandije saznajemo da je ivanjičkog krompira sve manje, a osnovni razlog je intenzivno iseljavanje iz Zapadne Srbije. Sem toga, uvoz je nekontrolisan i to po tzv. damping cenama.
-Kad u Evropi krompir treba da se baci oni ga jeftino prodaju nama, a mi ubijamo sopstvenu proizvodnju. Molili smo ministre da se takva praksa prekine ali to nije urodilo plodom. Rezultat ovakve situacije je da naši ljudi odustaju od proizvodnje krompira, kaže Vukićević.
ČITAJTE I: Ivanjički krompir vodi poreklo iz Holandije
Kao treću veoma bitnu stvar on navodi organizaciju. Proizvođačima koji uzgajaju krompir na nekoliko hektara najveći problem predstavlja prodaja jer na tržištu treba osvojiti pozicije. Sa proizvodnjom bez pakeraja i standardizacije mali proizvođači gotovo da nemaju šanse na globalnom tržištu. Zbog ovih razloga mi smo stali u red uvoznika merkantilnog krompira.
-Kada je o semenskom krompiru reč za ovu proizvodnju neophodna je rejonizacija. Ova područja moraju biti zaštićena kako ne bi došlo do pojave zaraze. Mnogo proizvođača koji su se bavili ovim poslom su propali. Problemi koji se odnose na proizvodnju merkantilnog krompira rešavaju se ukrupnjavanjem i pravljenjem skladišta koje zadovoljava tražnju velikih kupaca, za početak sa nekoliko hiljada tona. A to se postiže udruživanjem, formiranjem zadruga… To je stara priča, model se može videti u Holandiji i naša porodična firma je taj model precrtala. Tako je nastao AGRO-MOBIL, objašnjava direktor ove firme koja posluje po principu kooperative.
Prema njegovim rečima to je jedina nada da se napravi iskorak i zauzme kakva-takva pozicija na tržištu u smislu konkurentnosti sa proizvođačima iz EU.
Kako posluje kooperativa po italijanskom i holandskom modelu?
Ova firma postavlja oglede holandskih sorti dok njeni kooperanti na 100 hektara proizvode krompir.
-Naši kooperanti, njih 46, imaju svoje parcele, mašine i znanje koje su sticali godinama. Mi im dajemo seme, đubrivo i zaštitna sredstva i u kontinuitetu ih edukujemo. Išli su u Holandiju, Holanđani su dolazili kod nas. Kod nas imaju 100 odsto siguran otkup, nikada se nije desilo da jedan kilogram krompira ostane neotkupljen ili da nije isplaćen. To su pravila koja mi poštujemo, a isto tako kooperanti moraju da ispoštuju pravila koja se odnose na saradnju sa našim stručnjacima. Tu se misli na odabir parcele, nege, zaštite i ostalog. Proizvedemo oko 3.000 tona krompira godišnje, imamo savremena skladišta, savremene linije za razdvajanje i pakovanje. Sve ovo je veoma skupo i neko ko ima malu proizvodnju ne može ni da razmišlja da ih kupi. Ali, svi mi zajedno smo najveća proizvođačka firma merkantilnog i semenskog krompira u Srbiji, objašnjava Vukićević i dodaje da se krompir čuva u automatizovanim skladištima, u boks paletama, koje se transportuju na njive pa se na taj način preskače skupljanje krompira u džakove i njihov utovar. A to je težak fizički posao. U ovom slučaju, ljude zamenjuje 6 viljuškara.
Sledljivost karakteriše ovu proizvodnju, a to podrazumeva vođenje knjiga koje propisuje GlobalGap ali i drugi standardi koje ova firma poseduje.
On slikovito objašnjava značaj udruživanja tako što kaže da bilo koji kooperant na tržištu pojedinačno ne bi značio ništa, kao što ni ova firma ne bi imala nikakvog značaja bez njenih kooperanata.
-Kaže se da ljudi u Srbiji neće da se udružuju. Međutim, ukoliko bi imali podsticaja, mere ekonomske politike za nabavku skladišta, adekvatne poljoprivredne mehanizacije, mašina… naravno da bi se udruživali. Nama je neophodan dobar sistem, poručuje Vukićević.
Čak 90 odsto osnovng semena se poslednje tri decenije uvozi iz Holandije, manje količine iz Nemačke i Irske. A na kojim tržištima završava merkantilni krompir?
-Mi smo robna marka Metroa u Sbiji, izvozimo u Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, Bugarsku i BiH. Nešto malo smo izvozili i u Rusku Federaciju i u Rumuniju.
Da li je uvoz krompira u skladu sa našim potrebama?
Mnogo je razloga zbog kojih je Srbija od značajnog proizvođača postala veliki uvoznik krompira. Ipak, proizvođači kažu da uvoz nije neophodan u tolikoj meri i da je upravo uvoznički lobi doveo do polakog ali sigurnog gašenja ove proizvodnje kod nas.
U tabeli su prikazane količine koje su uvežene od oktobra prošle do maja ove godine.
| PERIOD |
KOLIČINA |
|
oktobar 2021. |
3.100 tona, |
| novembar 2021. |
5.800 tona, |
| decembar 2021. |
5.200 tona, |
|
januar 2022. |
5.100 tona, |
| februar 2022. |
7.200 tona, |
|
mart 2022. |
6.600 tona, |
|
april i maj 2022. |
preko 10.000 tona |
Piše: Jasna Bajšanski