Vrućina i suša omlatile su oko 150.000 tona voća po Srbiji. Breskve i šljive obrane, uskoro će kruške i jabuke. U voćnjacima su još preostale jabuke, čija berba bi trebala da krene krajem naredne sedmice.
Sve voće je ranije sazarelo zbog visokih temperatura i nedostatka padavina.
ČITAJTE I: Nema jeftinih jabuka u novoj sezoni
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je za Dnevnik da ćemo voća imati manje nego proteklih nekoliko godine zbog loše klime.
– Voća će biti ove godine oko 1.25 miliona tona, što je manje u odnosu na prosečne prinose. Prosek nekoliko godina bio je oko 1,4 miliona tona. Ali mraz, led, suša i visoke dnevne temperature doprinele su da voća imamo manje – kazao je prof. dr Keserović.
Po rečima voćara iz Neština u Sremu Koste Stakića, voće već sada menja boju listova kao da je druga polovina septembra, zbog suše i toplote, a ranije je dospelo jer je tropska klima doprinele da brže ulazi u fazu sazrevanja .
– Pre deset godina izbušio sam dva bunara tako da dan-noć navodnjavam i držim nekako voće još u kondiciji, ali ne može ni navodnjavanje na visokim tempraturama da donese adekvatan rezultat. Zato ću krajem naredne nedelje krenuti sa berbom jabuka. Prvo sorte zlatni delišes, koji ima krupan, kvalitetan i zreo rod pogodan za čuvanje. Branje kruške viljamovke završiću u narednih četiri-pet dana. Ostaće još sorta abate fetel, koja je inače poslednja, odnosno kaluđerka koja je još malo kasnija, ali i one će za desetak dana biti obrane.
Stakić za Dnevnik navodi da će krušaka biti oko 20 tona po hektaru i da će čak dve trećine otići u industrijsku preradu, jer je led u Neštinu uništio rod.
– Kruška je sorta koja nije bujna, i manji broj stabala ide po hektaru, pa su, između ostalog, i zato prinosi niži – napomenuo je.
Od voća najbolje su rodile, kaže,šljive, čačanske sorte i ostale, dok je rod bresaka i kajsija podbacio zbog leda.
– Zadovoljan sam koliko je bilo šljiva, po stablu od 30 do 50 kilograma. Ipak je bilo kiše do sredine jula pa kvalitet nije izostao i izvrsne su i za jelo i za preradu. Konzumne sam prodavao od kuće naveliko između 60 i 70 dinara, u zavisnosti od količine koja se kupuje. Mada su je neki voćari pradavali i za 40 dinara za rakiju, jer je to lošija klasa. Kod bresaka, naveo je, rod nije bio kakav se očekivao, opet zbog leda.
U pojedinim delovima atara u Neštinu je bilo leda tako da nije dobijen kvalitet koji bi trebao da bude, mada je broj plodova bio dobar i bile su krupne, ali je plodove oštetio led.
Breskva su ove godine imale solidnu cenu od 100 do 150 dinara su se prodavale po marketima- kazao je Stakić.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Kajsija je lepo cvetala i ponela. Međutim, kada je bila manja od klikera, bio je mraz i ostavio možda 10 do 15 posto zdravog roda. Zato ih je bilo malo i bile su skupe. Prodavali smo ih od 70 do 80 dinara za rakiji i za inudstiju, dok je konzumna kajsija išla i do 150 dinara kilogram po marketima.
Stakić ističe da voćari cenama naveliko nisu zadovoljni jer su one iste kao i pre nekoliko godina, premda su troškovi proizvodnje višestruko poskupeli.
– Pre desetak godina prodavao sam za 0,7 evro centi konzumnu krušku u godini kada je jako dobro rodila, a sada 80 i neki dinar mada su troškovi za repromaterijal povećani više puta. Zato ćemo i od kruške kao i od drugog voća imati minimalne zarade ili je gotovo nećemo ni imati – kazao je voćar iz Neština Kosta Stakić.