Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvalo je 23. avgusta predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa tekstom radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i da najkasnije do 30. avgusta 2024. godine daju svoje komentare, sugestije i predloge.
To je bio povod da se članovi Udruženja proizvođača mleka Srbije, koji na godišnjem nivou proizvedu od 50 do 70 ukupnih količina mleka u Srbiji, juče (29.8.) sastanu u Zrenjaninu, napišu svoje predloge i proslede ih resornom ministarstvu.
ČITAJTE I: Ministarstvo poljoprivrede: Zlonamerne su i netačne informacije o ukidanju premija za mleko
Svi su se složili da se predloži ukidanje, kako kažu, “famoznog” Člana 33 Zakona o podsticajima, a kojim je predviđeno da se svi podsticaji koji se dobijaju na području Republike Srbije, ukoliko iznose od 10 do 20 miliona dinara umanjuju za 10 odsto, a ukoliko su viši od 20 miliona dinara umanjuju se za 20 odsto.
PD „Ćorić agrar“ iz Bašaida ima 900 krava i kako je kazao Krsta Ćorić, država je dala mogućnost da proizvođači sugerišu i predlažu i zbog toga su se i okupili.
-Nama bi ukidanje Uredbe koja se odnosi na premiju za mleko, a koja je iz nama nepoznatih razloga, stupila na snagu pre 7-8 godina dalo „vetar u leđa“, rekao je Ćorić.
Predlozi se odnose na visinu podsticaja odnosno na broj grla na koje podsticaji mogu da se odnose kao i sami novčani iznosi koje jedno lice može zaprimiti po osnovu podsticaja. Trenutno savako lice koje u svom vlasništvu ima mlečne krave, za najviše 300 grla može da dobije podsticaje od strane Republike Srbije. Sva grla koja su iznad ove cifre država “ne vidi”.
Za velike proizvođače mleka ovo je i pre sedam godina bio veliki udarac. Sada su ugrožene i manje farme, bez obzira da li je reč o pravnim ili fizičkim licima. Kada je premija za mleko bila 10 dinara za litar, postavljene novčane limite prelazili su veliki proizvođači mleka. Sada je premija 19 dinara za litar pa su “potkačeni” i oni, nešto manji farmeri. U praksi to znači da kada vrate novac za koji ih država zadužuje, visina dobijene premije je 15,5-16 dinara za litar.
Tako je ZZ “Agro-Klek” iz Kleka, čija se farma muznih krava, pre svega po količini proizvedenog mleka po grlu, ubraja među tri najveće u Srbiji, državi za prošlu godinu vratila 19 miliona dinara.
-Na sastanku su ljudi koji dnevno proizvode od 800 do više od 1.000 litara mleka. Prisutni proizvode između 50 i 70 odsto mleka u Srbiji. Imamo nekoliko primedbi i mislim da na njih država treba da obrati pažnju jer njihovo uvažavanje nama pruža mogućnost da svoju proizvodnju razvijamo. Naša proizvodnja je specifična i mi tražimo da nam se omogući da Srbiju osposobimo i dovedemo do nivoa samodovoljnosti, da građani Srbije piju domaće mleko, rekao je Radomir Bokić, direktor ZZ “Agro-Klek”.
Za činjenicu da premiju za mleko preko određenog iznosa po sadašnjoj Uredbi poljoprivredni proizvođači moraju da vrate, Bokić je rekao da je nelogična.
-Premija za mleko kao stimulativna razvojna mera sada gubi tu ulogu. Jednostavno, veći i ozbiljni proizvođači mleka koji su se opredelili za tu delatnost, moraju da vrate određeni novac. Mislim da još uvek nismo država koja ima takav nivo proizvodnje mleka gde ta mera treba da važi, kazao je Bokić.
Jelena Baroš, pravnica u PD “Ćorič agrar” rekla je da se u sadašnjim uslovima prostom matematikom može izračunati koji su gubici na godišnjem nivou svake velike, a sada i nešto manje farme.
– Mlečno govedarstvo izuzetno je važno za poljoprivredu svake zemlje, pa i naše. Zbog toga, treba sačuvati svakog malog proizvođača ali, valja uvek imati na umu da su veliki proizvođači ne samo nosioci proizvodnje mleka u Srbiji već su i nosioci genetskog materijala koji je kao i u svakog drugoj stočarskoj grani, pa tako i u govedarstvu veoma važan, naglasila je Barošova.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
-Ono što predlažemo je da se po svakom grlu dobije puna subvencija bez obzira na pravni status farme ili pojedinca. To je suština, posebno ako se u obzir uzme činjenica da je broj grla krupne soke u Srbiji ispod minimuma. Da nema podsticajnih mera situacija bi bila još dramatičnija, rekao je Vasa Džigurski iz Bečeja.
Učesnici sastanka su naglasili da su se u Zrenjaninu okupili zbog zajedničkog interesa i da tu misle i na proizvođače mleka i na državu. Većina domaćih stručnjaka se slaže da subvencije u stočarstvo u Srbiji treba povećavati i to kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje.
Piše: Jasna Bajšanski