Vaskrs je najveći hrišćanski praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.
ČITAJTE I: Crveno jaje čuva kuću i ukućane cele godine
Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji održanom 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova – posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Zbog toga je ovaj praznik pokretan.
Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Tokom Strasne sedmice, od ponedeljka uoči Vaskrsa pa do kraja nedelje, obavljaju se bogosluženja. Na Veliki četvrtak uveče, u hramu je bdenije i čitaju se 12 Strasnih jevanđelja koja govore o hvatanju Gospoda Isusa Hrista.
Kada zeka deli jaja
Na sam Vaskrs služi se sveta liturgija, a osvećena jaja dele vernicima.
Vaskrs je porodični praznik i počinje tucanjem jajima, vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.
U banatskom selu Čenta običaj je da domaćica na sam Vaskrs porani i farbana jaja nosi u komšijske kuće, domove rodbine i prijatelja, posebno u kojima ima dece. Jaja se ostavljaju u bašticama u bokorima cveća tako da dečica čim se probude uzimaju svoje korpice i izlaze napolje da vide „šta im je zeka doneo“. Pored jaja, nađu se i slatkiši da se mališani zaslade. S’ obzirom na to da je reč o prazniku radosti na ovaj način se i najmalađi obraduju. Uskrs je u Čenti posvećen deci i svi se trude da njima bude lepo, šareno i veselo.
Inače, deljenja uskršnjih jaja na ovakav način je običaj prisutan samo u srednjem i severnom Banatu.
Na ovaj dan svaka porodica u svom domu sveti vodicu. Posle kucanja jajima oko uskršnjeg kolača koji je domaćica pripremila, okuplja se porodica i zajedno ga prerežu. Sve je svečano, pa tako i ručak.
U Banatu, on počinje domaćom supom i rinflajšem, nastavlja se pečenicom, prilozima i salatom, a završava sitnim kolačima, rolatima i tortama. Takođe, na Vaskrs običaj je, da brat svojoj udatoj sestri ide u goste i nosi kolač. Ukoliko žena nema brata, kolač joj donose roditelji.
Hristos vaskrese, radost donese
Pravoslavni hrišćani na ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“.
Prema narodnim običajima i verovanjima za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak i crveno jaje. Dečije obraze valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Običaj je i da se pre jutrenja pojede vaskršnje jaje. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.
Ako bi Vaskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom i zovu se kovržanjak.
Na Pobusani ponedeljak ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom.
Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.
Piše: Jasna Bajšanski