Adekvatnim planiranjem proizvodnje u poljoprivredi se mogu ostvariti i tri žetve, pa tako razlikujemo prethodne, glavne i postrne useve.
Najdužu vegetaciju imaju glavni usevi i zbog toga najduže ostaju na proizvodnim površinama. Za razliku od njih, prethodni i naknadni usevi su znatno kraćeg vegetativnog perioda i seju se odnosno sade, pre ili nakon glavnih kultura.
Ovakvim načinom proizvodnje ostvaruju se različite vrste benefita.
Postrnom setvom/sadnjom racionalnije se koristi zemljište
Kada se sagleda ekonomski aspekt postrnog gajenja useva, sasvim je jasno da ovakav način proizvodnje vodi do većeg profita jer se godišnji prihod po jedinici površine poveća za minimalno 1,5 puta.
Gajenjem postrnih useva na različite načine čuva se i racionalnije koristi poljoprivredno zemljište. Ono nakon žetve uglavnom ostaje nezasejano i bez zelenog pokrivača i u takvim uslovima veće je isparavanje, te zemljište gubi vlagu i na njemu se uspostavlja kapilaritet. Obrada takvog zemljišta je otežana.
Sem toga, golo zemljište podložno je eroziji, a erozija se upravo sprečava naknadnom odnosno postrnom setvom.
Kada je zemljište bez useva, ono brzo zarasta u korov, a korovi su vektori prenosioci određenih izazivača biljnih bolesti i šteočina koji su potencijalno opasni za susedne useve. Ova činjenica ukazuje da je bolje imati usev na parceli tokom cele godine.
Naknadna setva/sadnja kod nas malo zastupljena
Kroz praksu su dokazani pozitivni primeri gajenja postrnih kultura, ali, u našoj zemlji ovakva tehnologija proizvodnje zastupljena je na malim površinama.
I ako naknadna setva donosi mnoge benefite ona ima i ograničavajuće faktore. Na prvom mestu to su padavine i suma temperatura.
U periodu kada je postrna setva aktuelna, a to su letnji meseci, padavina ima malo, a samim tim i nedovoljno za dobro klijanje, nicanje i dalji rast i razvoj biljaka i zbog toga ova proizvodnja ne može da se odvija bez navodnjavanja.
Kapaciteti za navodnjavanje u Srbiji su još uvek su nedovoljni. Ipak, poslednjih godina pridaje im se sve veća pažnja kroz konkurse koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Posle ubiranja mnogih povrtarskih i ratarskih kultura ostaje dovoljno dug vremenski period do pojave jesenjih mrazeva. Upravo taj period povrtari treba da iskoriste za postrnu setvu. Kupusnjače su izuzetno povoljne za naknadnu setvu. Na prvom mestu je kupus.
Ovo povrće ima veliku upotrebnu vrednost. U svežem stanju, koristi se za pripremu različitih salata, skuvan je jedan od omiljenih obroka pa se tako ni svečani događaji, poput venčanja, ne mogu zamisliti bez svadbarskog kupusa. Kiselim kupusom zimi se organizam snabdeva vitaminom C kojeg u ovoj namirnici ima u izobilju. A slavske i druge praznične trpeze ne mogu se zamisliti bez sarmi, podvarka i drugih đakonija napravljenih od kiselog kupusa.
Jesenji kupus gaji se iz rasada
Juli je mesec kada postrnom sadnjom počinje proizvodnja kupus za jesenju i zimsku upotrebu. Predusevi jesenjem kupusu su pšenica, ječam, luk… Najbolji predusevi su biljke koje pripadaju familiji Fabacea. Pa tako grašak iz sebe ostavlja dobru strukturu zemljišta u koju unosi hranljive materije jer sadrži azotofiksatore i na taj način oplemenjuje zemlju.
– Kupus se gaji iz rasada. Njegova proizvodnja može da bude u kontejnerima što je i najbolje jer su biljke proizvedene na ovaj način kvalitetnije i bolje se primaju nakon sadnje što nije slučaj kod čupanog rasada. Ovakvim vidom proizvodnje mlade biljke se čupaju što dovodi i do njihovog lomljenja i povređivanja. Vreme nicanja je 3-4 dana od dana setve, a kod čupanog rasada za jedan kvadretni metar potrebno je 2-4 grama semena. Iz ove količine semena i sa ove površine proizvede se 400 mladih biljaka. Ako se rasad proizvodi kontejnerski u kontenejnerima sa 104 rupe, a šest ovakvih kontejnera zauzima jedan kvadratni metar, onda se proizvede 600 biljaka, objašnjava dr Radiša Đorđević sa Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
Prema njegovim rečima, nakon 30-ak dana biljke se mogu rasađivati na otvorenom polju. Ovom poslu predhodi kvalitetna osnovna obrada zemljišta koja podrazumeva oranje. Kupus zahteva plodno tlo koje može biti blago kiselo ili neutralno sa pH 5,5-6,5. Iz zemljišta iznosi velike količine hranljivih materija te se pri osnovnoj obradi koriste NPK đubriva u formulaciji 10:20:30 ili bez azota 0:20:30 u količini 300-400 kilograma po hektaru uz dodatak NPK 16:16:16 pri sadnji u količini od 300 do 500 kilograma po hektaru. U prihranjivanju se dodaju azotna đubriva koje su formulacije KAN u količini od 150 do 300 kilograma po hektaru što zavisi od toga kakvo je zemljište.
Uvek žedna biljka traži zemljišta kraj reka
Reč je o dvogodišnjoj biljci koja se u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci gaji i za proizvodnju semena. U prvoj godini razvija se metamorfzirani pupoljak tzv. glavica, koja se u širokoj proizvodnji koristi za ishranu, dok se u drugoj godini stvaraju vegetativni organi – cvetonosno stablo i seme. Ova biljka ima solidan korenov sistem i veliku potrebu za vodom bez koje ni proizvodnja ne može da bude uspešna. Zbog roga su za njenu proizvodnju najpogodniji rejoni koji se nalaze pored reka ili jezera i svuda gde postoje uslovi za navodnjavanje.
-Prinosi su različiti i zavise od hibrida koji se gaje i mogu biti od 40 do 80 tona po hektaru. U proizvodnji se koristi mnoštvo hibrida mada su se zadržale i naše stare sorte poput Srpski melez 4 koji daje manji rod u odnosu na hibride. U selekciji je poslednjih godina došlo do njihovog poboljšanja koje se odnosi na kvalitet glavice tako da su listovi i žile na njima tanki i takođe su pogodni za kišeljenje. Kupusi mogu da budu potpuno beli, zeleni ili crveni. A koji će se proizvoditi zavisi od tržišne potražnje, kaže naš sagovornik.
Na osnovu svega ovoga da se zaključiti da se kupus može gajiti svuda ako se ispune navedeni uslovi – pH zemljišta, njegova struktura i da postoje uslovi za navodnjavanje. Ako je mesto plasmana blizu, poljprivrednicima se smanjuju troškovi, što je još jedan od bitnih faktora.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay