Pred sve vlasnike vrtova i zaljubljenike u cveće i druge vrtne biljke svakog jula javlja se isti izazov – vrt sačuvati od visokih, moglo bi se reći i tropskih, temperatura. Jedini način je redovno zalivanje u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. O tome koje mere je još potrebno primenjivati, razgovarali smo sa dipl. ing Darkom Stošićem iz niškog JKP „Medijana“
-Osim zalivanja važno je redovno okopavanje oko šiblja i cveća kako bi se ukonio korov koji smeta, posebno ako je reč o mladim biljkama. Korovi im oduzimaju hranu, a zbog njihovog gustog sklopa guše cveće i druge ukrasne biljke. Sem toga, okopavanjem se razbija pokorica koja nastaje kao posledica zalivanja, i ovom merom uspostavlja se dobar vodno-vazdušni režim. Neke biljke, poput četinara, vole orošavanje kada su temperature vazduha visoke. Istovremeno, sa njih se spira prašina i biljke bolje upijaju vlagu, a potrebno im je 5-10 litara dnevno, objašnjava Stošić.
Naš sagovornik napominje da održavanje vrta podrazumeva i uklanjanje precvetalih delova biljaka što je posebno značajno kod ruža. Na ovaj način doprinosi se stvaranju novih pupoljaka i bujnosti novih cvetova. Nezaobilazno je i prihranjivanje, kako cveća, tako i šiblja.
Ko se sunca krije, bolje da ga nije
A o vrelim julskim danima valja razmišljati još prilikom formiranja vrta. Begonija, Tagetes poznatija kao Kadifica, Vinka, sve su to toploljubive biljke koje vole da budu okupane suncem, te im ni sredina leta ne pada teško. Tuje, koje su gotovo nezaobilazne u vrtovima, dobro uspevaju i u hladu i na suncu.
-Kada govorimo o žbunićima već neko vreme aktuelne su Lonicere, zimzeleni, brzorastući žbunovi, sitnih tamnozelenih listova. Reč je o otpornoj vrsti koja se može orezivati i koristiti kao pokrivač tla i za formiranje nižih orgadica. Čest stanovnik vrtova je i Kotonaster, zimzeleni, polegli žbun čije grane sasvim prilegnu uz tlo, tako da je visina ovog žbuna svega oko 20 cm, dok u širinu može porasti i do 1,5 m. Listovi su sitni, kožasti, tamno zeleni, a jesenje boje lista su od zlatno žute do tamno crvene. Ružicasto beli cvetovi javljaju se u martu – aprilu, brojni, jarko crveni plodovi sazrevaju krajem leta i ostaju na granama cele zime. Nema posebnih zahteva prema uslovima sredine, izuzetno je otporan, dobro podnosi niske temperature, kao i gradske uslove. Odgovaraju mu osunčani i polusenoviti položaji. Koristi se kao pokrivač tla i za vezivanje nasipa. Interesantan je u alpinetumima, a naročito na potpornim zidovima niz koje se spušta.Takođe se može uspešno gajiti u velikim žardinjerama, gde daje sličan efekat. Dobro podnosi orezivanje, pa mu se veličina može lako kontrolisati. Veoma je podesan za zaklanjanje nepoželjnih detalja, kao što su šahte, hidranti i sl., objašnjava naš sagovornik.
Stošić je rekao da su u poslednje vreme tražene i Fotinije, kojih ima više vrsta. Reč je o izuzetno dekorativnom zimzelenom šiblju. Photinia Red Robin ima sjajne crvene mlade izdanke koji posebno u proleće izgledaju izuzetno lepo. Jako brzo raste i formira gust žbun. Posebno je pogodna i preporučljiva za žive ograde kada treba napraviti gustu i upadljivu zaštitu. Nije zahtevna biljka i lako se gaji. Njen rast pospešuje se obilnijim zalivanjem. Orezuje se krajem marta i od nje se mogu formirati jako zanimljive topijarne forme. Privlači pažnju i dosta je interesovanja za ovu biljku koja je pravi hit. Kod nas se nije gajila i njeno vreme tek dolazi.
Letnje vrućine lako podnosi i Berberis, ukrasni baštenski zbun odlican za sađenje pored fontana i jezera u vrtu, pored kamenih basta i alpinetuma. Od njega se formiraju vrlo lepe žive ograde. Idealan je u kombinaciji sa drugim ukrasnim travama, grmovima, puzavicama i perenama. Berberis zaista izgleda neobično. Raste od 0,5 do 1,5m visine, listovi su sitni, boja im se smenjuje od zelene do crvene i bordo. Posle precvetavanja javljaju se crvene bobice na mesto cvetova, koje ostaju cele zime i taj kontrast je i čini posebno lepom, zato je ukras svakog vrta. Veoma je otporna biljka, nije zahtevna za održavanje i ne traži nikakve dodantne uslove i negu. Ne smrzava i dekorativna je tokom cele godine.
Izdvaja se i Lovor višnja koja je u prirodi veoma retka. Vodi poreklo iz istočne Evrope i zapadne Azije. U prirodi se može naći u Bugarskoj, Iranu i na Kavkazu. Ova biljke je veoma rasprostranjena u urbanim sredinama i na taj način se čuva od totalnog uništenja. Lovor višnja je zimzelena biljka koja veoma brzo raste. Najčešće je srećemo u formi žive ograde, mada se može često videti kao samostalni ukrasni grm. List Lovor višnje podseća na list lovora, a njen plod je bobica tamne boje koja podseća na višnju. Otuda i ovaj prevod na srpski jezik – Lovor višnja. List joj je sa prednje strane tamnije boje, kožast je i sjajan, pa je samim tim veoma dekorativan i upadljiv.
Ruže, koralni zvončići i lavanda….
-Svim ovim biljaka tokom jula potrebno je mnogo vode, a postavljanje malča oko njih ne samo da je trend zbog njegovih dekorativnih karakteristika, može se nabaviti u crvenoj, žutoj, zelenoj, pa čak i boji borove kore, već je i korisno jer vlaga sporije isparava, a korovi sporije rastu. Zbog zalivanja, malč vremenom nestaje tako da je nakon izvesnog vremena potrebno dodati novi sloj. Ljubitelji ruža ovog meseca moraju obilno zalivati svoje biljke, potrebna količina vode po bokoru obično je pet litara, a puzavicama treba i veća količina. Branje ruža se radi rano ujutro, biljkama je potrebna prihrana i zaštita od biljnih vaši. Istovremeno sa tretmanom nekim od insekticida može se uraditi i folijarna prihrana, savetuje Stošić.
Prema njegovim rečima, perene kojih ima mnogo vrsta, nisu zahtevne i lako podnose letnje vrućine čak i sa smanjenim zalivanjem. Primer je Heuhera, poznata i kao Koralni zvončić. Reč je o veoma otpornoj biljci koja ne zahteva posebnu negu. Pravi je ukras u bašti preko cele godine. Cvetovi su sitni u obliku zvončića, a nalaze se grupisani na dugim i razgranatim cvetnim stapkama. Cveta od maja do jula i uspeva u polusenci i na suncu. Lavanda je takođe jedna od omiljenih perena koja sve češće zauzima svoje mesto u vrtovima i saksijama.
Dakle, svoje vrtne biljke tokom ovog meseca zalivajte, okopavajte, prihranjujte, uklanjajte precvetale delove, a one će vas nagraditi svojim bojama i mirisima.
Piše: Jasna Bajšanski