Ukrupnjavanje poseda i specijalizovana poljoprivredna proizvodnja, bile su okosnica domaće agrarne politike pre više od tri decenije. Tome treba dodati i oslabljene zemljoradničke zadruge koje su više imale ulogu trgovine na veliko i malo, privatizacije velikog broja njih, nepostojanje adekvatnog zakona koji reguliše na prvom mestu njihovu imovinu i neprepoznatljivost zadruga kao privrednih subjekata i nosioca razvoja seoskih sredina.
ČITAJTE I: Jelena Nestorov: Od Italijana se uči o zadružnom udruživanju
Tokom ovog perioda veliki broj poljoprivrednika proširio je svoja imanja na nekoliko stotina, pa i hiljada hektara, posebno u Vojvodini, rukovođeni pretpostavkom da su velike površine, posebno u ratarstvu, dovoljne za profitabilnu proizvodnju.
Međutim, u poljoprivredi je došlo do tektonskih promena, počev od cena primarnih ratarskih useva, preko poremećaja tržišta na svetskom nivou zbog geopolitičkih dešavanja, do klimatskih promena. Najčešće upotrebljavana reč koja se odnosi na opstanak poljoprivredne proizvodnje sada je – diversifikacija.
Ratarstvo sve veća muka
Odgovor na pitanje kako ona zaista izgleda na delu, potražili smo u ZZ “Agrosoj” u Neuzini, srednjobantskom selu opštine Sečanj.
Mlad, obrazovan, radan i zagledan u budućnost Nandor Vereš, direktor ove zadruge kaže da je pre 6-7 godina postalo evidentno da mnogo toga mora da se promeni jer su sušne godine postale ozbiljan problem. Jednostavno, ne može se ozbiljno voditi firma, a da se ne investira. Da bi se svaka investicija u osnovno sredstvo vratila, kako kaže, potrebno je da prođe 6-7 godina i mora se imati ozbilljan i stabilan tok finansija i profitabilnosti. To sa ratarskim kulturama, sa velikim sušama i velikim oscilacijama u prinosima i prihodima, apsolutno nije moguće.
Kao primer navodi proizvodnju suncokreta koji je ove proizvodne godine zauzeo oko 200 hektara u neuzinskom, jarkovačkom i dubičkom ataru.
-Kada govorimo o rodu, ovogodišnj prosek je negde oko 2,9 tone po hektaru. U nekom ataru je možda za nijansu bolji, u drugim lošiji bez obzira da li je reč o sortama iz ranijih ili kasnijih rokova setve. Ovo je još jedna u nizu sušnih godina u našem ataru i godina sa slabim prinosom. Jednostavno, jun je bio bez padavina, sa ekstremnim temperaturama koje su učinile da zrenje počne ranje, da vegetacija traje kraće i samim tim prinos je mnogo manji nego što bi trebao da bude, objašnjava Vereš.
On je naglasio da je tržiše za suncokret uvek bilo sigurno. Ali, profit nikad nije. Sada je peta godina kako se na suncokretu nije zaradilo, i da nije toliko velike suše koja utiče na rod kukuruza, Vereš kaže da bi većina ljudi odustala od suncokreta. Sada se ova uljarica više gaji kao nužno zlo, zato što je kukuruz još veći rizik.
Intenziviranje proizvodnje kroz povrtarstvo
Gledajući šta se dešava i analizirajući tržište i poslovne rezultate, ZZ “Agrosoj” je pre 7 godina donela odluku da se upusti u intenziviranje proizvodnje, u proizvodnju šargarepe, luka, višanja i ostalih kultura, kako bi mogla da “izvuče” više vrednosti. Od svega navedenog, crni luk je proizvodni adut ove zadruge.
-Crni luk je dobra kultura za proizvodnju, samo joj se mora pristupiti jako studiozno. Moraju se imati boks palete, mora se imati mehanizacija, obezbeđeno tržište. Problem je što je potrebno mnogo vremena da se to izgradi na pravi način. U ratarstvu imate situaciju da ove godine niste sejali uljenu repicu, sledeće godine možete posejati 200 hektara i nećete osetiti mnogo velike organizacione potrese u svojoj zadruzi ili domaćinstvu. Sa povrćem, da posejete 50 ili 40 ha nečega, to je neverovatno veliki posao. Neophodno je puno godina da se postavi logistika i da se tržište otvori kako bi sve to bilo u nekom balansu, naglašava naš sagovornik.
Proizvodnja, skladištenje i tržište moraju uvek biti u balansu kako ne bi bilo velikih potresa i kako se ne bi obesmislila cela proizvodnja. A da bi se neko upustio u proizvodnju bilo kog povrća potrebno je da to uradi studiozno i dobro i to je apsolutno odlično rešenie.
Poštujući ove principe ZZ “Agrosoj” će narednih godina sigurno proširivati površine pod povrćem, intenzivirati te proizvodnje, nastojati da bude i prerade, malih pakovanja i u tom smeru dodavati vrednosti.
-Ali ono što je bazično, što će ostati temelj, je da ćemo sve sagledavati i da ćemo uvek donositi odluke u sladu sa situacijom, bez laganja samih sebe kako bi to mi želeli, nego jednostano analizirajući situaciju i radeći na osnovu toga. Ove godine, posle sedem godina, izvodili smo 16 hektara višnje koje smo zasadili, održavali, ali jednostavno kada vidimo da to nije ono što treba da bude, moramo brzo da donosimo odluke i da idemo dalje. Mislim da će to biti temelj razvoja u kom pravcu će ići firma, kaže Vereš.
Trenutno pod povrćem, lukom i šargarepom, ova zadruga ima oko 100 hektara. Ove površine će polako povećavati, za otprilike godišnje 7-7,5 hektara.
Za ispravne poslovne odluke neophodni su hiperrealizam i mnogo znanja
Ovakvi poslovni potezi zahtevaju i pravovremeno i racionalno odlučivanje. Po rečima Nandora Verešija postulat na kojem menadžment ZZ “Agrosoj” gradi firmu je, hiperrealizam.
– To znači, ništa ne treba preuveličavati. Analiziramo rezultate i na osnovu tih analiza donosimo odluke. Ono što je profitabilno, ostavljamo i razvijamo. Ono što nije profitabilno, to gledamo da smanjujemo i da izbacimo. I to je, mislim, zdravorazumski rezon koji apsolutno daje rezultate na duge staze. Ovde dominiraju mladi ljudi. Svi oni razmišljaju na isti način. Analiziraju i rade ono što ima smisla. Najgore za mladog čoveka je da bude zarobljen u nekim pričama da radi 5 ili 10 godina, da izgubi 10 godina i da ne može da stvori ništa. Svaki normalan čovek ima želju da zasnuje porodicu, da može tu porodicu da izdržava samostalno, da ne moraju roditelji da dotiraju, smatra Nandor.
Kako je ovaj mladi čovek uspešno završio studije Organizacionih nauka iz njegovog ugla posmatrano, generalno moramo menjati organizacioni koncept kada je agrar u Srbiji u pitanju.
-Znanje, znanje, znanje i samo znanje. I 10 mesta prazno. U principu to je najbitnije. Znanje kako se ophodimo prema zemljištu, znanje kako investiramo da to bude optimalno, znanje kako koristimo svoje kapacitete, mehanizaciju, kako ćemo da žanjemo… Znači sve se svodi na znanje. Mi iz zadruge smo obišli i Holandiju i Španiju i južnu Afriku da pogledamo njihove proizvodnje. I kada vidite bazične resurse poput zemljišta, Vojvodina koja je u sred Evrope ispresecana rekama sa plodnom zemljištem, apsolutno smo bolji od svih što se resursa tiče, kaže direktor ove zadruge.
Po njegovom mišljenju, u Srbiji fali znanje primenljivo na sistematičan način. To je suština. Sem toga, udruživanje je prosto neophodimost savremenog ekonomskog i agrarnog trenutka, a u ovoj Međunarodnoj godini zadruga, neprekridno upućujemo na važnost udruživanja.
-Imamo puno malih poseda i malih proizvođača. Ako bi svako od njih hteo da kupuje svoju mehanizaciju, da samostalno nastupi na tržeštu, to je jako loše. Nekonkurentnim udruživanjem i optimizacijom oni mogu da nađu svoje mesto pod suncem. I to nije neko utopističko razmišlenje, vać je nešto što se radi uveliko u Italiji, u Sloveniji, u drugim zemljama i mislim da treba ozbiljno da se porazmisli o tome. Ali kao što sam rekao, tu su jako bitni i znanje i tolerancija. Ako hoćemo da se udružimo, onda moramo da budemo i tolerantni i da razumemo druge i da nekad ne budemo prvi na redu za kombajniranje, za košenje kukuruza, suncokreta i da se dogovaramo, kaže Vereš.
Diversifikacija podrazumeva investicije
Njegovo mišljenje deli i mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine. Ona naglašava da je, ne jedini, ali jedan od načina za unepređenje poljoprivrednika i zadruga u smislu povećanja ekonomske vrednosti njihove proizvodnje i divrsifikacija.
-Kada govorimo o diversifikaciji, treba imati u vidu da svaka diversifikacija zahteva dodatno ulaganje. Što je proizvodnja intenzivnija, to je zahtevnije ulaganje u nju. Nekom preporučiti da se bavi više povrtarstvom, a manje ratarstvom, sigurno je dobar predlog, ali se odmah nameće i onaj drugi deo odakle ćemo da finansiramo prenamenu zemljišta na drugu kulturu, naglašava Nestorov Bizonj.
Po njenom mišljenju, prve godine treba zadržati one vrste proizvodnje koje su najisplativije.
Tako i zadruga “Agrosoj” koristi i one proizvodnje koje su manje isplative, a opet, sa treće strane, ulaže i u dodatnu vrednost.
-Posebno je u povrtarstvu i u voćarstvu bitno gde se može ići na neke sisteme malih pakovanja, imati opremu koja će unaprediti vrednost proizvoda i zadruga i zadrugara, i tim putem stvar pomeriti sa tačke na kojoj se danas zadruge i poljoprivrednici nalaze. Da bi se to postiglo u praktičnom smislu i zaživelo nešto što se zove promena u proizvodnoj strukturi, investicije su osnovni preduslov, kaže predsednica ZSV.
Godinama unazad Zadružni savez Vojvodine poručuje da bez investicija razvoja nema. Ali, svaka veća investicija danas kod jednog poljoprivrednog gazdinstva ili kod jedne zadruge zahteva podršku, to je nešto što, na žalost, na nivou države još nismo shvatili.
-Poljoprivreda u ovako lošim tržišnim uslovima koje imamo, mogu slobodno reći u Evropi, pa i celom svetu, u poslednjih 5 godina ne može samostalno da investira, a nije mogla ni u boljem periodu. Tako da danas investirati znači imati podršku počev od osnovnih, pa do investicionih posticaja, kako u mehanizaciju, tako u skladišne i preradne kapacitete, i najbitnje danas, u sisteme za navodnjavanje, ističe Jelana Nestorov Bizonj.
Po njenim rečima, nije tačno da ko ne investira praktično nazaduje, ali ta stvarnost jednostavno će nas susresti već u narednoj proizvodnoj sezoni, gde mi umesto investiranja i umesto napretka idemo u situaciju da se koristi manje mineralnih đubriva, da se koristi nedeklarisano seme itd.
-Iskreno, mislim da bi jedna od poruka nas ispred zadružnog sektora trebala biti da država u najhitnijem roku mora da sagleda realnu situaciju u polju koja je izuzetno teška. I to nije teška sada, teška je u poslednje tri, u nekim regionima u poslednjih pet godina, i da u skladu sa tim deluje sa jedne strane kratkoročno, kroz mere koje će pomoći sada, u ovoj sezoni, poljoprivrednicima i zadrugama, a sa druge strane dugoročno. Pomoći istim tim ljudima u investicijama, organizovati ih, unaprediti njihov rad – bez podrške države danas to nije moguće, kaže ona.
Naredne godine ZSV proslaviće veliki jubilej – 180 godina od osnivanja prve zadruge na prostorima Vojvodine. Mi tradiciju udruživanja imamo. Nažalost, i dalje imamo barijere oko udruživanja.
-Osnovna barijera kod ljudi, kada se govori o udruživanju u poljoprivredne zadruge, jesu razmišljenja šta je to što oni ne bi hteli da im se desi u tom poslovnom procesu. Umesto da krenu od zajedničnog ekonomskog interesa šta bi hteli i šta im je potrebno i šta sami ne mogu. Promenom načina razmišljenja brzo se može doći do masovneg članstva u zadrugama i do jačanja zadruga, objašnjava predsednica ZSV.
Zadruge donose sigurnost i stabilnost poljoprivrednicima
Osim boljih rezultata u proizvodnji, udruživanjem u zadruge ljudi dobijaju sigurnost i stabilnost čemu danas svaki poljoprivrednik u Evropi teži. ZZ “Agrosoj” je dobar organizacioni model udruživanja, gde su strategija, partnerstvo i transparentnost, tri faktora koja se odmah uočavaju.
– Pohvalila bih ZZ “Agrosoj” iz više razloga. Sa jedne strane, njihovo ulaganje u znanje, u stručne kadrove je ono što čini osnovu rasta i razvoja. Kod mnogih zadruga ovaj faktor nedostaje. Negde silom prilika, negde bukvalno nerazmišanjem o ovoj kategoriji koja je danas ključ. Sa druge strane, nalazimo se na području jedne manje razvijene opštine i da nema ove zadruge, mislim da bi poljupivrednici bili prepušteni sami sebi i da bi mnogi od njih u predhodne tri godine napustili sela i poljoprivredu.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Na osnovu svega navedenog da se zaključiti da je ova zadruga osnova opstanka poljoprivrednika, osnova razvoja poljuprivrede na teritoriji opštine Sečanj, a s’ inovativnim rešenjima, kako u proizvodnji, tako i u preradi, u daljim trgovinskim postupcima i u načinu organizovanja, ona sigurno obezbeđuje dodatnu vrednost i svim poljoprivrednicima i samoj zadruzi. Zato je njena uloga u ovom delu Banata nemerljiva.
Piše: Jasna Bajšanski