Poslovni susreti, razmena iskustava, informisanje, prijateljski stisak ruke – ovim rečima se može opisati nastup Zadružnog saveza Vojvodine na 91. međunarodnom poljoprivrednom sajmu koji se juče završio u Novom Sadu.
Takođe, učešće u panel diskusijama i na velikim konferencijama, bile su prilike koje ovaj savez nije propustio da ukaže na značaj zadružnog pokreta i na neophodnost boljeg prepoznavanja njegovih potreba od strane nosioca poljoprivredne politike.
Upravo je novosadski Poljoprivredni sajam mesto na kojem se svake godine okupljaju predstavnici zadružnog sektora iz zemalja u okruženju. Susret nije izostao ni ove godine. Ako bi se u jednoj rečenici izvukao zaključak, ona bi glasila: I za nas i za region može se reći da se zadruge same bore za svoj položaj na tržištu, i to decenijama.
Foto: Agroportal.rs
Bez zedruga većina gazdinstava u Hrvatskoj ne može da posluje samostalno
Od Boža Volića, predsednika Hrvatskg zadružnog saveza Zagreba čulo se da je zadružni sektor u Hrvatskoj u polednjih 10 godina nazadovao.
– Iz sveta politike pokrenuta je inicijativa da se umesto zemljoradničkih zadruga razvijaju proizvođačke organizacije. Međutim, ovo rešenje se nije pokazalo kao najbolje prvenstveno jer proizvođačkih organizacija nema dovoljno, a u međuvremenu je značajan broj zemljoradničkih zadruga ugašen, konstatovao je Volić.
On je naglasio da Hrvatska sada ima novog ministra poljoprivrede od kojeg se, posle dužeg vremena, prvi put čula reč zadruga.
Volić je iskazao nadu da će hrvatski zadrugari sa njim pokušati da zadrugarstvu daju mesto koje mu pripada kako u Hrvatskoj, tako i u EU.
Foto: Agroportal.rs
Lordan Ljubenko, predsednik Zadružnog saveza Dalmacije naglasio je da Dalmacija ima, pre svega dobro vino i maslinovo ulje. Oba proizvoda na različitim svetskim takmičenjima osvajaju značajna priznanja.
– Međutim, mi na nivou Hrvatske, pa tako i na nivou Dalmacije, imamo 160.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava od kojih velika većina ne može samostalno opstati na tržištu, a pogotovo iskoristiti svoj puni potencijal. Zato su potrebne zadruge. U EU se pokazalo da je u najrazvijenijim poljoprivrednim zemljama praktično svako drugi ili četvrti čovek uključen u rad zadruga, odnosno da svaka porodica ima bar jednog zadrugara, rekao je Ljubenko.
Da bi se ljudi usmerili u pravcu uključenja u zadruge, kako je naglasio, potrebna je adekvatna agrarna politika sa adekvatnim motivacionim merama. Zadruge imaju specifičan način funkcionisanja koji podrazumeva i brigu o mestima, odnosno teritorijalni princip delovanja.
Foto: Agroportal.rs
– To znači da brigu zajedno vode sa jedinicama lokalne samouprave o području na kojem okupljaju porodična gazdinstva u određenoj poljoprivrednoj grani. U Hrvatskoj nedostaje mera koja će ljude još više motivisati da se udruže. Hrvatska sada slavi 160 godina zadrugarstva i porebne su joj zadruge koje će poljoprivrednicima pružiti sigurnost, osiguran plasman, manje troškove proizvodnje. Onde gde je potreba, nastaje zadruga, zaključio je Lordan Ljubenko.
Foto: Agroportal.rs
U Republici Srpskoj zadrugarstvo se zasniva na novoosnovanim zadrugama
Na okupljanju zadrugara iz regiona čulo se i da je zadrugarstvo u Republici Srpskoj zahvaljujući novom Zakonu o zadrugama krenulo novim putem. Stare zemljoradničke zadruge više ne postoje, a zadrugarstvo se zasniva na onim novoosnovanim.
-Trenutno je oko 120 zadruga poslovno aktivno i one svoju delatnost zasnivaju na uspostavljanju kooperantske proizvodnje, otkupu poljoprivrednih proizvoda, uspešnih prerađivačkih kapaciteta. U poslednje vreme umnogome se radi na razvoju zadružne infrastrukture. Početkom ove godine urađena je i dopuna zakona koja omogućava da se određene administrativne barijere koje su usporavale razvoj zadrugarstva, otklone, da se stvore novi uslovi i poboljša ambijent za zadruge, rekao je Rajko Kulaga, predsednik Zadružnog saveza Republike Srpske.
Foto: Agroportal.rs
On je dodao da sve aktivnosti Zadružni savez Republike Srpske ostvaruje u izuzetnoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede.
– Kroz Pravilnik o podsticajima imamo dva posebna člana za poljoprivredne zadruge – za otkup poljoprivrednih proizvoda i razvoj poslovnih aktivnosti. Sem toga, zadruge mogu da konkurišu i po svim drugim čanovima, odnosno konkursima. Posebno imamo jednu liniju projekta u kojem zadruge kao lideri ostvaruju podršku svojim zadrugarima i kooperantima, objasnio je Kulaga.
U Severnoj Makedoniji menja se Zakon o zadrugama
Lazar Bojac iz Zadružnog saveza Severne Makedonije rekao je da ova država može puno da pomaže zadruge i zadrugarstvo ali, to se na žalost ne dešava.
Foto: Agroportal.rs
-Kod nas se trenutno menja zakon o poljoprivrednim zadrugama i sada ovaj sektor prelazi iz Ministarstva poljoprivrede u Ministarstvo ekonomije. Mi imamo puno proizvoda koje možemo da prerađujemo i plasiramo preko zadruga ali, tu imamo veliki problem jer država treba da nam obezbedi tržište, ukazao je on.
Vojvođanskim zadrugama potrebna ulaganja u skladišta i preradu
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj istakla je da ekonomska politika u poljoprivredi treba da prepozna značaj zadruga za razvoj poljoprivrede, sela, poljoprivrednih gazdinstava njihovih zadrugara. Upravo poljoprivredna politika treba da usmeri određene mere u zadružni sektor kako bi se on podstakao da ode u naredu fazu razvoja u odnosu na ovu u kojoj se sad nalazi.
Foto: Agroportal.rs
-I u Vojvodini i u celoj Srbiji zadruge su u oblasti primarne proizvodnje. Mali broj njih, a to su pojedinačni slučajevi, imaju neke preradne kapacitete. Kada se postavi pitanje zbog čega je situacija takva, odgovor je jednostavan. Zadruge nemaju osnovne preduslove. Da bi zadruga imala preradu, ceo proces pre nje mora biti rešen uključujući kompletnu primarnu proizvodnju, dovoljne količine kvalitetne robe, skladišne prostore, u kojima većina naših zadruga oskudeva. Ovi preduslovi moraju biti ispunjeni da bi se uopšte razmišljalo o ozbiljnoj preradi iz koje bi roba išla na tržišta kao stalna ponuda. Zadrugama nedostaju investicije u osnovne kapacitete kako bi išle ka narednoj fazi razvoja, poručila je Nestorov Bizonj.
Foto: Agroportal.rs
Po njenim rečima, da se uloga zadruga u celokupnoj poljoprivredi prepoznaje, sada bi imali specijalizovane konkurse namenjene zadružnim investicijama koje donose benefit svim zadrugarima.
Ona je još jednom podsetila da se na našim konkursima, i pokrajinskim i republičkim, zadruge boduju kao porodično poljoprivredno gazdinstvo za istu vrstu investicije. S’ druge strane, te investicije imaju desetostruko veći efekat kada su usmerene ka zadruzi.
