Oliver Paunesku, Raša Sorin i Zlatko Periša, sva trojica iz Torka kod Žitišta, poljoprivrednici i dobri domaćini, ove godine ista muka muči – veliki gubitak u proizvodnji šećerne repe. Ugovore imaju sa istom banatskom šećeranom i isto poručuju: „Nikada više neću sejati šećernu repu“.
Razlozi su višestruki – loš prinos praćen visokim procentom truleži, nije izostala ni gumoza, velika ulaganja i cena koja nikako ne može da nadomesti uloženo, skup zakup zemlje….
ČITAJTE I: Suša spržila soju, negde rod tri puta manji od proseka
Oliver Paunesku ove proizvodne godine slatki koren, zajedno sa bratom, ima na 24 ha. Ovom proizvodnjom njih dvojica aktivno se bave od 2003. godine, pre toga su pomagali ocu i dedi. Porodica Paunesku ozbiljno je godinama ulagala u sve što je potrebno da ova proizvodnja bude na maksimalno visokom nivo. Tu se misli i na ulaganja u potrebnu mehanizaciju. Prvo su imali dvorednu vadilicu, a sada imaju i svoj kombajn Holner.
Tokom dugog proizvođačkog staža kraljice ratarskih kultura Paunesku je sarađivao sa nekoliko šćerana.
-Prošle godine prošli smo kao bos po trnju, a ove smo pokopani. Mi proizvođači razumemo da su klimatske promene učinle svoje. To je jedan od razloga zbog kojeg u repi ima puno truleži. Ali, niko od proizvođača ne razume zašto kampanja nije počela pre mesec dana. Još tada se videlo kakva je situaciji. Prinos je ispod svakog nivoa, 15 tona po katastarskom jutru plative repe, i na to niko ne može da uriče jer biljka ne može za dva meseca da „odradi“ ono za šta joj je potrebno 5 meseci, objašnjava Oliver.
A da bi dobio plativu repu ovaj poljoprivrednik 40.000 dnevno plaća prebirače. Na to je prinuđen jer mu je jedna kamion repe zbog visokog procenta truleži šećerana vratila. Po Oliverovim rečima kada je kamion natovaren u njemu je bilo i dobre i trule repe, a kada mu je sutradan vraćen, repa je bila skroz crna. I tu je morao da izdvoji 37.000 dinara za prebiranje ploda izvađenog sa 37 ari.
-Pretprošle godine šećerna repa je bila apsolutno dobra, prošle je bilo truleži i šećerana je plaćala prebirače. Ove godine situacija je katastrofalna, a svi troškovi su pali na nas poljoprivrednike. Sada svakodnevno proizvodimo gubitke i nadamo se da, kada platimo sva dugovanja šećerani, ostanemo na nuli. Ali, i to je malo verovatno, kaže Paunesku.
Zagarantovana cena koja je ugovorena sa šećeranom je 47 evra po toni.
Zlatko Periša zajedno sa svoja dva brata gaji šećernu repu, a ove godine ona se nalazi na 63 hektara. Ovom proizvodnjom bave se 10 godina i po njegovim rečima u početku je sve bilo dobro i praćeno lepo zaraom. Tada je i prinos bio 50 do 80 tona po hektaru.
-Repromaterijal je jako skup i ovogodišnju proizvodnju smo delom finansirali sami ali veći deo novca obezbeđen je zaduženjem kod šećerana. Usev je proletos izgledao odlično ali od jula kola su krenula nizbrdo. Repa je počela da gubi lisnu masu i da truli. Na pojedinim parcelama trulo je do 60% useva. Čim smo uočili prve probleme obavestili smo sirovinski sektor šećerane. Njihovi ljudi su tada počeli svakih nedelju dana da obilaze parcele, objašnjava Periša.
Videvši da se stanje iz dana u dan pogoršava poljoprivrednici su alrmirali šećerani da što ranije počne kampanju kako bi se spaslo ono što se spasti može.
-Pred početak kampanje su nam obećali da neće biti vraćanja kamiona i plaćanja prebirača. Međutim, u praksi to nije zaživelo. Odmah su nam vratili dva kamiona, u jednom je bilo 48%, a u drugom 28% trule repe. Razumemo mi šećeranu jer ni ona ne može da preradi repu koja nije dobra ali, mi sad na teretu imamo i plaćanje prebirača. Njih je prošle godine plaćala šećerana i ni jedan kamion nije bio vraćen, kaže sagovornik Agroportal.rs.
Zlatko objašnjava da se koren repe skuvao pri ovakvim temperaturama što potvrđuje podatak da je merio temperaturu zemljišta na 10 cm dubine i ona je inosila 43 stepena.
-Kampanja teče jako loše. Jedan Holner je ceo dan vadio repu sa dva hektara. Uobičajeno je da dnevno posao završi na 10-15 hektara. Posao usporava prebiranje, kaže naš sagovornik.
Na pitanje hoće li uspeti da se nakon vađenje šećerne repe razduži kod šećerane, Zlatko kaže da će to biti jako teško jer je trenutni prinos oko 20t/ha i sa cenom od 6,2 dinara za kilogram nedovoljan. Sem toga, i sve druge ratarske kulture su podbacije i u rodu i cenovno tako da nema prostora da zarada od jedne proizvodnje pokrije gubitke druge.
Raša Sorin kaže da će morati da proda stoku, ovce i goveda, kako bi otplatio dugovanja i zaduženja prema šećerani.
-Da budemo korektni, niko ne kupuje lošu robu. Ne znam šta će do kraja biti. Sa jedne njive uopšte neću da vadim repu. Probao sam sve. Jednu njivu sam dva puta zalivao ali, pozitivni rezultati su izostali, kaže Sorin.
On dalje dodaje da na 50 stepeni, a u nekim momentima na suncu je temperatura bila i viša, ništa ne može da uspe. Repa je skuvana u zemlji.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Svaki od ovih poljoprivrednih proizvođača na kraju razgovora za Agroportel.rs je rekao da šećernu repu više nikada neće sejati. Biće promorani da traže pomoć, a ostaje im samo nada da će kod nadležnih institucija naići na razumevanje.
Piše: Jasna Bajšanski