Jedan od najvažnijih ratarskih poslova, žetva pšenice, u većem delu Srbije je završena. Željno očekivana kiša donela je predah ratarima i toliko neophodnu vlagu zemljištu i biljkama koje još rastu. Svi silosi u Srbiji su puni i radi se na otvaranju novih tržišta za srpske žitarice, rekla je za RTS Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“.
Sunčica Savović rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, da je žetva pšenice završena na 98 odsto površina i preostala dva procenta neće uticati na rezultate ovogodišnjeg roda.
Savovićeva je rekla da su iznenađeni dobrim prinosima, koji su uvek veći u Vojvodini nego u ostatku Srbije.
-Dešavalo se da na jednoj parceli imamo minimalne, a na drugoj maksimalne prinose, rekla je ona.
Prinosi su, kako je navela, 5,7 tona po hektaru u celoj Srbiji, a ako se gleda samo Vojvodina oni su za 1,2 tone viši od tog proseka.
Ove godine rod je 3,4 miliona tona i, kako je rekla, imaćemo nešto veće viškove.
-Za sve domaće prohteve potrebno je oko milion i po tona pšenice. Što znači da samo od novog roda, ne računajući zalihe, imamo 1.900.000 tona za izvoz, rekla je Savovićeva.
Dodaje da se u novu žetvu ušlo sa 299.000 tona zaliha, a one bi bile i veće da deo zaliha nije potrošen za stočnu hranu jer je cena kukuruza bila viša od cene pšenice.
-Svi silosi u Srbiji su puni. Što se izvoza tiče, radimo na otvaranju novih tržišta za srpske žitarice, a sve velike svetske kompanije su prisutne na našem tržištu, kaže Savovićeva.
Svetski prinosi variraju
Kada je reč o svetskom tržištu, napominje da prinosi variraju od 1,7 tona po hektaru u Kazahstanu do 7 tona po hektaru u nekim zemljim EU.
Napominje da se dobar rod očekuje u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, a Francuska, najveći proizvođač pšenice, očekuje čak 30 odsto veći rod nego lane.
-Pšenicom se prethodne nedelje trgovalo od 19,40 do 20,2 dinara po kilogramu. Dve nedelje ranije raspon je bio veći – od 19,30 do 20,60 dinara po kilogramu, navela je i dodala da su troškovi proizvodnje različiti u zavisnosti od toga da li je zemlja na kojoj se pšenica gaji vlasništvo poljoprivrednika ili je uzeta u zakup.
Istakla je da je proizvođačka cena 10,5 dinara na sopstvenoj zemlji, a na zemlji za zakup 17,60 dinara, a često ratari kombinuju obe varijante.
Kukuruz, soja i suncokret su trenutno na njivama. Suša je najmanje naškodila suncokretu, a značajne posledice su ostale na kukuruzu, navela je, dodajući da je očekivani prinos kukuruza manji za 27 posto.
-Suša jeste za nas štetna, ali je regionalnog karaktera. Mi moramo da se uklapamo što se cene tiče sa svetskim tržištem, rekla je Savovićeva.
Izvor: RTS
Foto: Agroportal – znanje je moć