Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2025. godine po hektaru iznose 156.235,60 dinara. Cena koštanja proizvodnje pšenice je 26,04 din/kg ako se ostvari prosečan prinos od 6t/ha.
ČITAJTE I: Pšenica izgleda odlično, poljoprivrednici kažu da joj je realna cena 25 dinara
Ovo je saopšeno na “Žetvenom danu” koji je 18. godinu organizovao Zadružni savez Vojvodine, a u čast početka žetve hlebnog zrana, useva od kojeg zavisi prehrambena sigurnost svake zemlje.
Kako je rekla predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj, početak žetve za poljoprivrednike je značajan događaj, ali i svečani čin – vreme kada mnogi od njih ubiraju prve plodove svog rada u tekućoj godini. Istovremeno, svake godine u ovo vreme se poljoprivrednici i zadruge nalaze između brige i nade – pitajući se da li će se njihov rad isplatiti, koliki će biti prinosi i da li će uspeti da prodaju pšenicu po ceni koja prevazilazi troškove njene proizvodnje.
Cene i ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg roda pšenice su ispod troškova proizvodnje
– Pored visine prinosa, osnovni element koji opredeljuje cenu koštanja pšenice, jesu troškovi njene proizvodnje. Troškovi proizvodnje u 2025. bili su na sličnom nivou kao i u prošloj godini, odnosno ostali su izuzetno visoki nakon rasta cena inputa u prethodnim godinama. Sa druge strane, tržišna cena stare pšenice je značajno ispod troškova proizvodnje, a i na osnovu do sada zaključenih ugovora za pšenicu roda 2025. godine, ne može se očekivati da tržišna cena odmah nakon žetve bude formirana na nivou koji pokriva troškove proizvodnje za prosečni prinos od 6 t/ha, rekla je Nestorov Bizonj.
U ZZ “Nadalj” iz istoimenog sremskog sela, koja je bila domaćin i suorganizatog ovogodišnjeg “Žetvenog dana”, očekuju dobar rod pšenice.
-Uslovi su pogodovali ovogodišnjoj pšenici i prvi rezultati žetve su zadovoljavajući. Ali, cenu čekamo i klakulišemo da li ćemo pšenicu ostaviti na lageri ili ćemo je odmah prodavati, rekla je Jelena Gogoć, direktor ZZ “Nadalj”.
Ko može, neka sačeka bolje uslove prodaje
Po rečima Jelene Nestorov Bizonj, zadrugari koji sada imaju mogućnost da u zadružnim skladišnim kapacitetima sačuvaju svoje proizvode do ostvarivanja boljih uslova za njihovu prodaju, svakako imaju bolji položaj na tržištu od proizvođača koji te uslove nemaju.
– Zato poručujemo proizvođačima da se udružuju u zadruge, da investiraju u zadružne kapacitete kako bi unapredili svoj tržišni položaj, a državi se obraćamo sa zahtevom da pored potrebnih intervencija i mera na tržištu, maksimalno podstiče investicije u zadrugarstvu – što je najefikasniji način za unapređenje ekonomskog položaja poljoprivrednika, ali i razvoja poljoprivrede i sela, rekla je ona.
Očekuje se rod veći od 3 miliona tona, Robne rezerve plaćaće pšenicu 23 din/kg + PDV
U ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prisutnima se obratila posebna savetnica ministra Milica Janković, koja je poručila da Srbija u žetvu pšenice ulazi sa stabilnim proizvodnim osnovama i snažnim mehanizmima podrške poljoprivrednicima.
-Očekujemo rod veći od 3 miliona tona, što je rezultat povećanja površina pod pšenicom, dobrih agrotehničkih mera i blagovremene pripreme proizvođača. Uz prelazne zalihe od oko milion tona i domaće potrebe od 1,5 miliona tona, imaćemo i dovoljno količina za izvoz, što je važno za naš agrarni bilans, istakla je Janković.
Ona je naglasila da u saradnji sa Republičkom direkcijom za robne rezerve, Ministarstvo priprema i otkup pšenice po ceni od 23 dinara po kilogramu plus PDV, kako bi se dodatno osnažila tržišna pozicija domaćih ratara.
Uvesti zaštitnu cenu za pšenicu i druge strateške poljoprivredne proizvode
“Žetveni dan “ uvek je prilika da okupljeni zadrugari i poljoprivrednici iznesu svoje stavove, predloge i sugestije o aktuelnoj situaciji u domaćem agraru.
Predsednica ZSV mr Jelena Nesorov Bizonj podsetila je da su ratari u poslednjim godinama ne samo na pšenici, već i na drugim ratarskim kulturama, često bili u situaciji da prodaju svoje proizvode ispod cene koja pokriva troškove proizvodnje. Poslednje godine su bile karakteristične po visokim troškovima proizvodnje i niskim tržišnim cenama ratarskih proizvoda, a često i niskim prinosima usled nepovoljnih vremenskih uslova, dok je sve to bilo praćeno i negativnim uticajem raznih poremećaja globalnog tržišta na domaće tržište. Sve zajedno doprinelo je velikom padu likvidnosti i rastu zaduženosti kod domaćih poljoprivrednika i zadruga.
-U takvim uslovima, mnogi poljoprivrednici su ostali zaduženi prema zadrugama, a i u slučaju da nisu, oskudevali su u sredstvima za nova ulaganja. Zadruge su bile uz svoje zadrugare i podnele su najveći teret krize. Naime, mnoge zadruge su obezbeđivale repromaterijale i usluge svojim zadrugarima i kooperantima za novu proizvodnju, i kada se deo njih nije uspeo razdužiti za prethodne dugove. Najveći problem je što se ovakva situacija ponavlja kod različitih ratarskih proizvoda već treće godine za redom, što je uslovilo i negativne rezultate u poslovanju mnogih zadruga, rekla je Nestorov Bizonj.
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, pri razmatranju kalkulacije cene koštanja pšenice ovogodišnjeg roda, posebnu pažnju je posvetio navedenom stanju u poljoprivredi, gde ratari sve češće dolaze u situaciju da prodajom svojih proizvoda ne pokrivaju troškove proizvodnje.
– Zaključak je da se to više ne sme dozvoliti, ukoliko želimo da očuvamo domaće proizvođače i zadruge u njihovoj delatnosti. Zbog toga zahtevamo od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvođenje zaštitne (garantovane) cene za merkantilnu pšenicu roda 2025. godine koja ne sme biti niža od cene koštanja proizvodnje za prosečan prinos, a ista mera se predlaže i za druge strateške poljoprivredne proizvode, rekla je Nestorov Bizonj.
Naglašeno je da je predložena mera od izuzetnog značaja za očuvanje domaće proizvodnje pšenice i drugih strateških poljoprivrednih proizvoda, za oporavak proizvođača i zadruga, ali i za nacionalnu prehrambenu sigurnost.
Posebna savetnica ministra Milica Janković rekla je da je Ministarstvo već isplatilo 18.000 dinara direktne podrške po hektaru, a u toku je Javni poziv kojim se obezbeđuje dodatno 17.000 dinara podsticaja za upotrebu sertifikovanog semena. Pored toga, obezbeđena je fiksna cena dizela od 179 dinara po litru, kao i refakcija akcize u iznosu od 50 dinara po litru goriva, do 100 litara po hektaru.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
“Žetveni dan 2025” prižio je priluku za razmenu iskustava iz prakse i otvoreni razgovor o izazovima i potencijalima žetve u 2025. godini.
Suorganizatori ove tradicionalne manifestacije posvećene žitu, zemlji i težakom radu ratara bili su i Privredna komora Vojvodine i Kompanija KITE DOO.
Piše: Jasna Bajšanski