Klimatski izazovi, tržišni pritisci i visoki troškovi proizvodnje mogu se prevazići jedino udruživanjem, znanjem i intenzivnom proizvodnjom, zaključci su 5. Zadružne škole – Bački Petrovac 2025. godine koju je organizovao Zadružni savez Vojvodine.
Po rečima mr Jelene Nestorov Bizonj, predsednice ZSV, jedan od značajnih ciljeva škole je ostvarivanje međuzadružne saradnje između polaznika što predstavlja osnovu za buduću saradnju koja, u tržišnom smislu, nije dovoljno iskorišćena. Osnovni cilj ove vrste edukacije je sticanje novih znanja i analiza primera uspešne prakse u zemljoradničkim zadrugama.
ČITAJTE I: Investirati udruženo, smanjiti troškove proizvodnje upotrebom savremene mehanizacije
Kao primer može se navesti uspešna poljoprivredna praksa u zadruzi domaćinu ovogodišnje poljoprivredne škole „Zlatno zrno“ iz Gložana koja kombinuje ratarsku i povrtarsku proizvodnju što primenjuje i kod svojih zadrugara i kooperanata. Ova zadruga broji više od 250 kooperanata kojima je obezbeđen siguran plasman njihovih roba.
– Prepoznali smo da se od ratarskih kultura teško može živeti i napredovati, pa je naša zadruga na vreme započela intenzivnu proizvodnje povrća – krompira, crnog luka i začinske industrijske paprike. Ulaganja su mnogo veća od onih u ratarstvo, potrebno je mnogo više rada ali, na kraju se ostvare i dobri rezultati, poručio je Pavel Žilai, zamenik direktora Opšte zemljoradničke zadruge „Zlatno zrno“ Gložan.
Činjenica je da poljoprivrednici sa malim posedima i isključivo ratarskom ekstenzivnom proizvodnjom, a sa današnjim cenama primarnih poljoprivrednih proizvoda i troškovima proizvodnje, ne mogu opstati.
– Čak i kroz udruživanje oni ne mogu postići značajno veće efekte od svog rada. S’ druge strane, moramo biti svesni da su upravo mali posedi i ekstenzivna proizvodnja na njima, sadašnjost naše poljoprivrede. Svaki primer koji pokazuje kako se ulaganje u neku od intenzivnih proizvodnji može otići napred jako je dobrodošao zadružnom sektoru, rekla je mr Jelena Nestorov Bizonj.
Danas je tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izuzetno kompleksno, naglasila je ona i rekla da niko ne može reći da se u potpunosti snašao u smislu da mu odgovaraju tržišni uslovi.
– A da bi ti uslovi bili bolji poljoprivrednici trebaju da se udružuju, da imaju savremena znanja, da ih primenjuju u svom radu i tako da se bolje pozicioniraju na tržištu. Zadruga poljoprivredniku pruža veću pregovaračku moć u celini, nezavisno od oblasti poljoprivrede kojom se bavi, naglasila je predsednica ZSV.
Na pitanje kojim kapacitetima raspolažu vojvođanske zemljoradničeke zadruge za prilagođavanje klimatskim promenama i tržišnim uslovima, ona je odgovorila da je situacija na terenu šarenolika. Postoje zadruge koje su izuzetno dobro opremljene kapacitetima, počev od savremene mehanizacije, preko skladišnih kapaciteta, sistema za navodnjavanje, kako kod njih tako i kod njihovih zadrugara, pa i nekih kapaciteta za pakovanje robe. Ali, ima i onih zadruga koje praktično nemaju ništa. Ogromna je razlika između usluga koje zadruga sa vlastitim kapacitetima može pružiti svom zadrugaru i one koja može koristiti samo toliko da objedini ponudu i tražnju zadrugara.
Kao prepreku za ujednačavanje raspoloživih zadružnih kapaciteta Nestorov Bizonj je navela isključivo – finansije. Evidentan je nedostatak sopstvenih sredstava za investiranje u skladišne i druge kapacitete s’ jedne strane, i s’ druge strane tu su skupi izvori finansiranja i nedostatak podsticaja za sve vrste investicija koje su zadrugarstvu potrebne.
-Svedoci smo da postoje konkursi i na pokrajinskom i na republičkom nivou koji podstiču i uvođenje sistema za navodnjavanje, ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju ali, veoma su ograničeni kada je reč o izgradnji skladišnih kapaciteta i sl. Država često govori da ukoliko nekih podsticaja nema na nacionalnom nivou, tu je IPARD program. To baš i nije dobar odgovor jer uslove IPARD-a ne ispunjavaju ni sve zadruge, ni svi poljoprivrednici. Ako želimo strateški unaprediti položaj poljoprivrede moramo odrediti koje investicije su strateški potrebne, poručila je mr Jelena Nestorov Bizonj.
Objasnila je da je neophodno strateški investirati u navodnjavanje i skladištenje, kao i faze prerade o kojima se još ne priča jer nedostaje ovo prvo. Kada se, po njenim rečima, postigne zavidna opremljenost, recimo sistemima za navodnjavanje, koji su i najveća potreba u poslednjih nekoliko godina u vojvođanskoj poljoprivredi, može se razgovarati o nekim budućim fazama.
O tehnologiji proizvodnje začinske paprika, koja je zastupljena i na njivama OZZ „Zlatno zrno“ iz Gložana, predavanje je održao stručnjak za povrtarstvo dr Žarko Ilin koji je naglasio da je uprkos klimatskim promenama i sušnim godinama, uz pravilnu tehnologiju i navodnjavanje moguće ostvariti visoke prinose ovog povrća.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
On je poručio da se mala gazdinstva i zadruge, shodno rastućim potrebama tržišta, mogu uključiti u ovu perspektivnu proizvodnju, ali da ona zahteva ozbiljnu pripremu, od plodoreda i setve do preciznog navodnjavanja.
Poruka stručnjaka za voćarstvo dr Zorana Keserovića bila je da voćarstvo u Vojvodini ima perspektivu, ali samo uz pažljiv izbor vrsta i sorata, ulaganje u savremene tehnologije i udruživanje proizvođača.
Piše: Jasna Bajšanski