Zadružni savez Vojvodine zahteva da se u što kraćem roku suša i posledice visokih temperatura na ratarske useve – suncokretu, kukuruzu i soji proglasi elemenarnom nepogodom.
Posledičan je i zahtev da se preduzmu mere koje bi poljoprivrednicima i zemljoradničkim zadrugama omogućile da u bukvalnom smislu reči prežive uvu sezonu kako bi mogli da započnu jesenju setvu.
ČITAJTE I: Da li imamo najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu?
-Suština je da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge oslobode plaćanja poreza i doprinosa, uključujuči one za navodnjavanje i odvodnjavanje, na svim nivoima- lokalnim, pokrajinskim i republičkim. Naš zahtev je i da se omogući reprogram kratkoročnih i dugoročnih kredita kod poslovnih banaka uključujući i kamate, rekla je na konferenciji za novinare, koju je upriličio ZSV, Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ovog saveza.
Ona je naglasila da u ovakvim usovima otplata kredita izuzetno mnogo opterećuje zadružni i poljoprivredni sektor u celini.
-Kada se budu vršile imene Zakona o podsticajima zahtevamo da se zadružni sektor u celini uzme u obzir i to dugoročnim subvencionisanjem kredita jer sa postojećim kamatama se ne može poslovati u zadrugama, rekla je Nestorov Bizonj.
Po njenim rečima neophodno je, što se ujedno i zahteva, da sve površine i sva grla stoke takođe imaju pravo na subvencije.
Svi će osetiti mali priliv novca od poljoprivrede
Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ „Zadrugar“ iz Bača rekao je da je zajedno sa svojim kolegom iz još jedne zadruge sa teritorije opštine Bač, uputio zahtev ovoj lokalnoj samouprai da se na njenoj teritoriji suša proglasi elementarnom nepogodom. Ovaj zahtev je potrkrepljen egzaktnim podacima koje je za jul objavio RHMZ. Poljoprivredne stanice još nisu iznele podatke za avgust ali, evidentno je, da taj mesec ništa nije bio bolji od jula.
Vuković je naglasio da se tri zakona odnose na elementarne nepogode i da su kumulativno svi uslovi ispunjeni da do proglašenja i dođe. Nije u celoj Srbiji ista situacija, a Vuković se osvrnuo na Južnobački okrug kojem pripada i opština Bač.
-Na području opštine Bač 2. jula palo je 34 litre kiše po kvadratnom metru. Do prve dekade jula usevi su izgledali fantastično i u skladu s’ tim očekivali smo izuzetno dobre prinose. Oplodnja i soje i kukuruza završena je odlično. Šećerna repa u tom momentu je bila izuzetno dobra. Međutim, posle te kiše usledio je period ekstremno visokih temperatura. Kiša je padala i 20. jula, a količina padavina bila je dve litre, 3. avgusta pala je jedna litra kiše po kvadratnom metru i 29. avgusta zabeleženo je još dve litre padavina. To je ukupno 5 litara za dva meseca, objasnio je direktor ZZ „Zadrugar“ iz Bača.
On je rekao da u trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, na njivi je prelazila 50-i podeok celzijusove skale. Ovakve uslove biljka teško da može da preživi. Palmerov ideks izračunavanja suše, a koji koristi i RHMZ, ima sedam kategorija. Ekstremna suša je njen najgori oblik i karakteriše se kao saharski uslovi i izražava se ako je ocenjena preko 4. Vuković je izneo podatak da je taj indek iznosio 5-5,9 u Južnobačkom okrugu.
-Poseldica saharskih uslova na šećernoj repi je 70-80% štete, toliko je i na soji, na kukuruzu više od 50%. Najgore od svega je to što je ova godina četvrta za redom sušna. Prve dve godine nekako smo rezervama prevazišli nastalu situaciju. Prošla godina je bila teška, a ove godine ne znamo šta ćemo. Kod nas je celo selo usmereno na zadrugu. Najveći priliv novca u budžet opštine Bač dolazi od poljoprivrede, rekao je Vuković.
On je naglasio da se tokom ove četeri godine dug prema zadruzi od strane poljoprivrednika nagomilao. S’ druge strane, zadruga mora da finansira svoje seljane da ne bi propali i da bi jedne godine počeli da vraćaju te dugove.
-Zadruga nije moćna. Koliko smo mogli, toliko smo i radili. Više ne možemo. Sada ne govorimo samo o propasti zadruga već i o propasti sela. Ne očekujemo od države da nam nadoknadi štetu ali apelujemo da pomogne koliko može. Od poljoprivrede će u Srbiji ove godine biti jako mali priliv novca. I to će da osete svi, upozorio je Vuković.
Mala gazdinstva su bankrotirala, stočari će smanjiti broj grla
Vukovićev kolega Radovan Bokić, član UO ZSV i direktor ZZ „Agro-Klek“ iz Kleka, rekao je ovom prilikom da je situacija o kojoj je njegov predhodnik govorio, ista i u Srednjobanatskom okrugu.
Prinosi suncokreta su između jedne i dve tone po hektaru, soje od 400 kg do 1,5 tone dok su prinosi kukuruza šarenoliki, od 1,5 -5 tona. Postoje mikroklimani u kojima je rod nešto veći.
-Problem ratara bih podelio na dva dela. Imamo ekstremno lošu godinu i loše prinose. U finansijskom smislu sada su u problemu gazdinstva koja su bila održiva u normalnim godinama. Manja i zadužena gazdinsva su u bankrotu, samo što još uvek nisu uradila završni račun. Odlaže se završna naliza, čeka se, ali nema šta da se dočeka. Ona će biti izbrisana iz ovog posla, rekao je Bokić.
Po njegovim rečima, kada je ratarenje u pitanju, postoji drugi problem o kojem se manje priča. Naime, imali smo 60-70 dana sa prosečnom dnevnom temperaturom 35-45 stemepni, noćnom u 23h 29 i 30 stepeni i jutarnjom oko 25 stepeni. Tu pitanje glasi: Šta je sa plitkim oraničnim slojem zemljišta dubine do 10 cm?
-Prvi put imamo ovako dugačak interval visokih temperatura. Neće li se tu možda pojaviti efekat mikrotalsne pećnice? Šta će dalje biti sa tim slojem zemljišta koje je bukvalno sprženo? Šta je sa mikroorganizmima i hranljivim materijama? Šta će u narednom periodu biti u tom sloju koji čini suštinu ratarske proizvodnje? Ovo su pitanja za pedologe kojima će hitno morati da se pozabave, poručio je Bokić.
Kao čovek iz struke i prakse, on kaže da i na parcelama na kojima je primenjeno navodnjavanje, pozitivnog efkta nije bilo. Ne može se govoriti samo o ratarstvu jer je situacija slična i u povrtarskoj i u voćarskoj proizvodnji.
ZZ „Agro-Klek“ se ubraja u veće proizvođače mleka u našoj zemlji tako da je sem problema koji muče ratare ne zaobolaze ni problemi vezani za mlečno govedarstvo. I tu se nameće pitanje šta je sa stočarima u sušnoj godini?
-Zna se, sve se vrti oko količina, počev od kabaste hrane, kvaliteta i cene zrnaste, koncentrovane hrane i proteina. Uslovni refleks je da se smanjuje broj grla kao bi se prezimelo. Nova situacija je famozni Član 33 Zakona o podsticajima, a kojim je predviđeno da se svi podsticaji koji se dobijaju na području Republike Srbije, ukoliko iznose od 10 do 20 miliona dinara umanjuju za 10 odsto, a ukoliko su viši od 20 miliona dinara umanjuju se za 20 odsto. Tako je ZZ “Agro-Klek” državi za prošlu godinu po tom Članu 33 vratila 19 miliona dinara jer godišnje isporučuje 6 miliona litara mleka, kazao je Bokić.
Po njegovim rečima, za velike proizvođače mleka ovo je i pre sedam godina, kada je Član 33 uveden bio veliki udarac. Sada su ugrožene i manje farme, bez obzira da li je reč o pravnim ili fizičkim licima. Kada je premija za mleko bila 10 dinara za litar, postavljene novčane limite prelazili su veliki proizvođači mleka. Sada je premija 19 dinara za litar pa su “potkačeni” i oni, nešto manji farmeri. U praksi to znači da kada vrate deo podsticaja za koji ih država zadužuje, visina dobijene premije je 15,5-16 dinara za litar.
Pitanje svih pitanja: Da li će dogodine biti dovoljno hrane i kako uraditi jesenju setvu?
ZZ „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja, osim primarne proizvodnje u svojoj pekari i klanici bavi se i preradom, a njen direktor i član UO ZSV Vojislav Mrkšić rekao je ovom prilikom da su subvencije, koje zadruge od države dobijaju u manjoj meri zbog ograničenja površina i broja grla, na neki način postale milostinja.
-Moje mišeljenje je da, ako je država zaštitnom cenom na neki način izašla u susret malinarima, može naći rešenje i za zaštitnu cenu strateških proizvoda poput pšenice i kukuruza. Zbog toga bi Vlada Republike Srbije trebala da pronađe model da zaštiti našu proizvodnu cenu. Na taj način bi se izbegla sadašnja situacija u kojoj primarne ratarske proizvode proizvodimo ispod njihove cene koštanja., izneo je svoje mišljenje Mrkšić.
Takođe je podsetio da je ne tako davno bio pik cena (2021/2022) kada su se ratarski proizvodi prodavali po 35-40 dinara za kilogram. U skladu sa ovom cenom uvoznici repromaterijala su formirali svoje cene. Trenutno su cene žitarica niže za 50%, a cene repromaterijala ostale su na istom nivou.
-To znači da su nam inputi preskupi, a naši proizvodi više nego jeftini, još nas je zadesila i suša. Ovakvu situaciju je nemoguće izdržati. Država mora pronaći način da se ispod zagarantovane cene naš proizvod ne može prodati. Stalno se priča da će biti dovoljno hrane da se prehrani domaće stanovništvo. Ali, da li će hrane biti naredne godine i da li ćemo mi moći da uradimo jesenju setvu? To je pitanje svih pitanja, rekao je Mrkšić.
On je dalje dodao da je agrarna delatnost jedina grana privrede koja ne može da utiče na cenu ni repromaterijala, ni finalnog proizvoda.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Izvozno-uvozni lobiji formiraju cene, a na nama je samo da radimo. To je preživljavanje. Došli smo u situaciju da je obrtni kapital u svim našim zadrugama na minimumu. Agrar treba šire sagledati jer je on sada stvarno na kolenima, poručio je direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“.
Po njegovim rečima svi zaziru od jesenje setve, a sada je jedino sigurno da će u nju biti uloženo manje nego što je realno potrebno – bez starter đubriva, sa redukovanim obradama. A zna se da je svaka redukcija praćena negativnim posledicama.
Piše: Jasna Bajšanski