Širenje znanja i podela informacija, dalji razvoj međuzadružne saradnje, sagledavanje primera dobre poljoprivredne prakse, prelazak sa ekstenzivne na intenzivnu proizvodnju uz edukaciju naših eminentnih stručnjaka iz oblasti povrtarstva i voćarstva, neki su od ciljeva 4. Zadružne škole održane u ZZ „Veljko Lukić Kurjak“ u Lukićevu, a u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine.
ČITAJTE I: Da bi se došlo do savremene mehanizacije, potrebne su reorganizacije
Zadrugma je potrebna apsolutna podrška
Po rečima predsednice ZSV mr Jelene Nestorov Bizonj poruka ovogodišnje Škole zadrugarstva je da u teškim uslovima treba preduzeti sve što se može kako bi se vratili u redovne tokove poslovanja.
– To je razlog zbog kojeg imamo i stručna predavanja iz oblasti voćarstva i povrtarstva. Na taj način predlažemo našim poljoprivrednicima i zadrugama kako da na svojim površinama zamene određene prostore koji se nalaze pod ratarskim kulturama u ekstenzivnoj proizvodnji sa nekom intenzivnijom proizvodnjom. Cilj je dalji razvoj međuzadružne saradnje jer upravo ona pruža nove perspektive kako u poslovanju tako i u širenju znanja i informacija, poručila je Nestorov Bizonj.
Zbog suše i drugih problema koje su zadruge imale na tržištu, ZSV je u poslednje dve godine Ministarstvu poljoprivrede i drugim nadležnim organima poslao niz zahteva da se donesu mere koje će ublažiti posledice. Jelena Nestorov Bizonje je naglasila da u tom pravcu postoji neki pomak ali nema ukupne realizacije što je dovelo do smanjene likvidnosti zadruga.
– Zadrugama je trenutno potrebna apsolutna podrška kroz reprograme dugova, subvencionisane kredite i sve što bi ih moglo u finansijskom smislu vratiti na normalan put. Treba imati u vidu da pojedinim zadrugama zadrugari duguju za preuzet repromaterijal, a da im zadruge svo to vreme finansiraju proizvodnju. Najbolja državna politika bila bi upravo ona koju zadruge imaju prema zadrugarima i poljoprivrednicima odnosno, ne dozvoliti da oni propadnu već ih podržati u ovim teškim trenucima, rekla je predsednica ZSV.
Na pitanje šta se dešava sa daljim formiranjem složenih zadruga ona je odgovorila da bi lično podsticala svaki vid saradnje koja ide tom u pravcu.
– Smatram da, posebno u lokalnim samoupravama u Vojvodini u kojima ima više kvalitetnih zemčljoradničkih zadruga, ima mnogo potencijala da se one udružuju u složene zadruge i da zajednički investiraju u prerađivačke ili neke druge kapacitete koji bi im svima bile od koristi. Naše zadruge su u tom pogledu još uvek neodlučne i ako u svom poslovanju vide potrebu za ukrupnjavanjem, udruživanjem i zajedničkim nastupom na tržištu, mišljenja je Nestorov Bizonj.
Zadruga domaćin ZZ „Veljko Lukić Kurjak“ – dobru praksu ipak pritiskaju i problemi
Namera i cilj ove Zadružne škole je, kako je ona rekla, da se predstavnici zadruga upoznaju sa primerima uspešne prakse zadruge domaćina i njena iskustva prenesu u svoje poslovanje.
-Od ove zadruge mnogo toga ima da se nauči, naglasila je Jelena Nestorov Bizonj.
Ove reči potvrđuje i činjenica da ZZ „Veljko Lukić Kurjak“ iz Lukićeva 80% od 490 ha oranica koje obrađuje navodnjava i postiže dve žetve godišnje. Na njivama se smenjuju žitarice i povrće koje zadruga uspešno proizvodi dugi niz godina. Ipak, direktor ove zadruge Čedomir Spasojević kaže da bez obzira na to što zadruga deluje kao savremena i uspešna, ipak je prisutno mnogo problema.
– Na prvom mestu bih rekao da zadrugarstvo nije dovoljno shvaćeno u ovom društvu što potvrđuje i činjenica da ne dobijamo adekvatne subvencije. Drugi, za nas gorući problem, su energenti. Naši sistemi za navodnjavanje rade koristeći naftu. Onog trenutka kada dobijemo električnu energiju bićemo u situaciji da razmišljamo o razvoju i budućnosti. To znači da želimo da u narednih pet godina izgradimo doradni kapacitet za povrće koje proizvodimo na našim njivama i hladnjaču koja bi bila sastavni deo tog pogona, rekao je Spasojević.
Država treba da se bavi najavljenim „carinskim ratom“
Na mnoštvo preoblema koji more zadrugare ukazao je i Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ „Zadrugar“ iz Bača. Po njegovima rečima mere koje se donose da bi se požar ugasio nikada ne proizvedu povoljan efekat i zbog toga treba delovati preventivno.
– Sada se sprema „carinski rat“. Primera radi, Rusija je pre nekoliko dana povećala carine na izvoz žitarica, novoizabrani predsednik SAD najavljuje povećanje carina prema zemljama BRIKS-a, a šta će to doneti malim poljoprivrednim zemljama kao što je Srbija pitanje je kojim država sad treba da se bavi. Mislim da će najavljivani „ekonomski rat“ izazvati mnoge reperkusije po male zemlje i zbog toga treba razmotriti moguće posledice za privredu, samim tim i za poljoprivredu naše države, poručio je Vuković.
U 2025. konkursi samo za zadruge
U periodu od 2018. do 2023. godine zemljoradničke zadruge sa područja AP Vojvodine imale su pravo da apliciraju za bespovratna sredstva na 81 konkursu koji je raspisivao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Međutim, samo 16% aktivnih zadruga iskoristilo je ovo pravo. Još je manji procenat onih koji su dobili sredstva. Ovi podaci ukazuju da je potrebno nešto izmeniti posebno kada se zna da su ovim privrednim subjektima neohodna sredstva za investiranje.
-U saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine izrađen je Elaborat o efektima sprovođenja konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na zemljoradničke zadruge u AP Vojvodini koji je ukazano kako naši konkursi mogu da se unaprede da bi zadruge bolje koristile ova sredstva. Implementacijom samo nekih od tih sugestija ove godine zadruge su uspele da iskoriste oko 40 miliona dinara, najviše kroz konkurs za navodnjavanje. Naredne godine očekuju se i nove konkursne linije koje će biti namenjene samo zadrugama, najavio je Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Ministarstvu poljoprivrede bitni predlozi zadruga i poljoprivrednika
Atila Juhas, državni sekretar u Ministarstu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podsetio je da je Vlada Srbije usvojila budžet za 2025. godinu po kojem je agrarni budžet blizu milijardu evra.
– Kroz mere agrarne politike predvideli smo dovoljno sredstava za direktna plaćanja, za sektore stočarstva i biljne proizvodnje. Ovaj deo novca odnosi se na bespovratna sredstva kroz konkurse dok drugi deo podrazumeva edukaciju poljoprivrednih proizvođača. Da bi se čuli predlozi poljoprivrednika jako su nam bitne zadruge. Na skupovima, koje između ostalih organizuje i ZSV, dolazimo u kontakt sa ljudima i njihove pozitivne predloge možemo uključiti u mere agrarne politike, rekao je Juhas.
Zrenjanin razvija đačko zadrugarstvo
O zadrugarstvu iz jednog drugog ugla govorio je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura koji je naglasio da je Grad Zrenjanin jedina lokalna samouprava koja je raspisala Javni konkurs za podršku đačkim i školskim zadrugama.
– Zadruge i poslovno udruživanje doveli su do udruživanja naših osnovnih i srednjih škola. Reč je o đačkim zadrugama. Podeljeni su i prvi ugovori za pet osnovnih i srednjih škola od ukupno sedam osnovanih đačkih zadruga na teritoriji Grada Zrenjanina. Poseban protokol o saradnji imamo sa đačkom zadrugom zrenjaninske Poljoprivredne škole koja je dobila najviše sredstava jer će u budućnosti imati i najviše zadrugarskog posla. Zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nabavili smo im traktor čija vrednost je šest miliona dinara, a koji će služiti i za obuku učenika ali i za uslužnu obradu zemlje trećim licima. Takođe, na osnovu Protokola u saradnji u ovoj školi zaživeće mini kraft pivara koja će za jubilarne 40. Dane piva opet proizvoditi zrenjaninsko pivo, ovog puta đačko, objasnio je Salapura.
Preciznom poljoprivredom samnjiti troškove
Kompanija KITE DOO četvrti put je učestvovala u radu Zadružne škole koju nakon završenih jesenjih radova organizuje Zadružni savez Vojvodine. Polaznike je upoznala sa novim tehnologijama i pravcima razvoja mašinogradnje u skladu sa tehnološkim, klimatskim, ekonomskim i svim drugim promenama.
-Svojim načinom rada i pristupom zadrugama i zadrugarima želimo da se uklopimo i njihova tri osnovna principa – inovativnost, konkurentnost i održivost. Nadamo se da ćemo zajedno ući u 2025. godinu bolje naoružani znanjem, rekao je Đorđe Mišković, izvrši direktor KITE DOO.
On je naglasio da zadrugari prednjače u prihvatanju koncepta tzv. precizne poljoprivrede. A cela ta priča počinje analizom zemljišta.
-Više puta smo istakli da teško možemo uticati na tržišma kretanja i cene poljoprivrednih proizvoda ali, možemo uticati na troškove. Kroz menadžment zone analizaramo kojoj zoni zemljišta je potreban koji element. Na osnovu toga ona što je potrebno dodajemo, a ono što je nepotrebno ne rasipamo. To je prvi korak u kontroli troškova. Period analize do tri godine pokazao je da je ušteda između 20 i 25 odsto, obrazložio je Mišković.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
A da zadrugari prednjače u inplementaciji znanja u praksi potvrdila je i velika posećenost stručnih predavanja. „Tehnologija proizvodnje krompira“ tema je o kojoj je govorio prof. dr Žarko Ilin, dok je prof. dr Zoran Keserović svoja znanja podelio govoreći o temi „Trešnja i orah kao perspektivne voćne vrste“.
Piše: Jasna Bajšanski