Prošlogodišnja suša u Evropi, uključujući i Španiju, Holandiju i Poljsku, pa čak i daleke zemlje poput Azerbejdžana i Irana, koje su ozbiljni proizvođači luka, pokazala je da ove zemlje nisu bile dovoljno spremne za zalivanje ove povrtarske biljke.
U uobičajenim uslovima u Španiji i Holandiji, zbog blizine okeana, uvek je ranijih godina bilo dovoljno vlage. Prošle godine to nije bio slučaj.
ČITAJTE I: Kruščićki beli luk porodice Ivanović
-I kod nas je zalivanje bilo problematično uglavnom zbog manjeg kapaciteta izvorišta. Govori se da je u svetu 20% manje luka u odnosu na prosečne količine. Mi na zalihama sada imamo lepu količinu luka, cena je adekvatna i očekujemo lepu zaradu na ovom usevu koji ćemo plasirati preko trgovinskih lanaca. Upravo trgovinski lanci zehtevaju posedovanje sertifikata Global GAP što potvrđuje da je povrće proizvedeno na našim njivama i zdravstveno bezbedno, kaže za Agroportal-znanje je moć Ištvan Vereš, rukovodilac proizvodnje u ZZ „Agrosoj“.
Slična situacija je i sa šargarepom i paštrnakom, objašnjava naš sagovornik. Cena se menja u skladu sa sezonom. U trenutku vađenja povrće je najjeftinije, a u sezoni kasne zime i proleća, cena je naviša.
Inače, srednjobanatska ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine kod Sečnja sada ima raznovrsnu proizvodnju. U početku je bila opredeljena za ratarstvo ali, kako kaže Ištvan Vereš, primentili su da vremenske prilike jako utiču na prinose, te je došlo je do strategijskog zaokreta. U strukturu proizvodnje uključeni su i povrtarstvo i voćarstvo. Na primarnu proizvodnju nadovezali su se i skladišni prostori. Oni su bili neophodni jer tokom godine postoje oscilacije i padovi cena.
-Onda smo primetili da voće, u našem slučaju višnje, i povrće treba i da spakujemo u ambalažu koja bi nam omogućila lakšu prodaju kroz polufinalizaciju proizvodnje. Sada več četiri godine plasiramo proizvode na ovaj način i to se dobro pokazalo, kaže Vereš.
Zahvaljujući ovakvom vidu poslovanja ZZ „Agrosoj“ sada angažuje i značajan broj radnika, u sezoni i 100, na vađenju povrća, pakovanju, čuvanju, distribuciji, kontroli…
-Mi pretimo nove tehnologije i pokušavamo da koristimo sve što one, zajedno sa tehnikom, pružaju. Primera radi, kroz određene sisteme pratimo potrošnju vode, doziramo đubrivo i pesticide kao i materije za razvoj povrtarskih biljaka. Sem toga, koristimo i navigacione sisteme na našim mašinama kako bi bili što efikasniji. U skladištima upotrebljavamo tehnologije manipulacije vazduhom, strujanje vazduha prilikom čuvanja povrća kao i kontrolu temperature i vlažnosti vazduha. Ipak, bez ljudi, to ne ide, objašnjava Vereš.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
On napominje da povrće proizvedeno na njivama ove zadruge, svoje kupce nalazi mahom u Srbiji preko trgovinskih lanaca. No, ni tržište EU nije nepoznanica ovim proizvođačima, pa tako luk, šargarepa, paštrnak, paprika i dr. imaju kupce u Rumuniji i Mađarskoj.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agrosoj i Pixabay