Proizvodnja na 500 hektara, primena koncepta precizne poljoprivrede, proizvodnja povrća po principu regenerativne poljoprivrede, obezbeđen plasman roba, briga o biodiverzitetu, smanjenje karbonskog otiska… deo je priče o ZZ „Paprika“ iz Martonoša.
Kada čovek želi da uči, treba da izabere najboljeg učitelja jer samo se ljubav i znanje umnožavaju deljenjem. Po znanje o tome kako se uspešno baviti poljoprivrednom proizvodnjom, treba otići u Martonoš, selo u opštini Kanjiža. A ljubav u njenom punom sjaju vidi se u delu atara koji pripada ZZ „Paprika“. Tu caruju plodne njive, voda i šume.
ČITAJTE I: Direktor ZZ „Agro-Klek“ Radovan Bokić: Otvoreno o problemima mlečnog govedarstva
A sve je počelo davne 1952. godine kada je osnovana ZZ „Martonoš“. Od tada zadruga posluje pod različitim imenima koja su se menjala zajedno sa promenama u društvu – od osnovne organizacije kooperanata u sastavu Agro-industrijskog kombinata „Kanjiža“ do ponovnog registrovanja 1993. godine kao ZZ „Martonoš“. Sve vreme posluje zajedno sa kooperantima, obrađuje sopstveno zemljište koje je u međuvremenu, trudom i radom 36 zadrugara, otkupljivano od poljoprivrednika i na taj način stvorila je današnje komplekse. Uglavnom su to parcele veličine od 10 do 25 hektara, sastavljene od mnogo parcelnih brojeva.
Značajne površine izgubljene su u procesu restitucije 90-ih godina prošlog veka da bi ova zadruga sada posedovala oko 500 hektara zemlje, a neke površine uzima u zakup.
Kada je zadruga nastala stočarstvo je bilo njen sastavni deo. Najpre tov junadi, kasnije se bavila konjarstvom, a nakon toga i mlečnim govedarstvom. Nažalost, u međuvremenu je stočarska proizvodnja, zbog teške situacije u ovoj grani poljoprivrede, ugašena.
Peršun, spanać i mirođija začini za dobru poslovnu priču
Zadruga je bila prinuđena da se okrene proizvodnji koja donosi i veće prihode i bolju iskorićenost zemljišta.
– Teške godine posle 2000. navele su nas da se opredelimo koju proizvodnju ćemo imati. S’ obzirom na to da u Martonošu postoji firma koja se bavi sušenjem povrća, i to lišćara, a mi smo imali potrebnu infrastrukturu, uspeli smo da pronađemo strateškog parnera. Vreme je pokazalo da je ova odluka bila ispravna. Rukovodili smo se činjenicama da imamo zemljište, potencijal i kadar da proizvedemo kvalitetnu robu, kaže za Agroportal.rs Toša Matić, direktor ZZ „Paprika“.
To je bio povod da se sa prerađivačem sedne i ozbiljno porazgovara o dugoročnoj saradnji, ne samo po ugovoru na godišnjem nivou, već o dugoročnoj projekciji. Za ovu zadrugu ključna je bila 2005. godina kada je odlučeno da se ona bavi isključivo ratarstvom i povrtarstvom u vezanoj proizvodnji. Tada je potpisan prvi ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji između ZZ „Paprika“ i prerađivača „Telek paprika“.
– Od tada pa do danas, za našeg partnera godišnje proizvodimo lišćare na površini od 100 do 180 hektara – dominantan je peršun lišćar, slede spanać i mirođija. „Telek paprika“ uvek je spremna da na vreme isplati predatu robu. Zajednički planiramo setvu koja zavisi od ugovora koje oni ostvaruju prema svojim kupcima. Ova saradnja nam obezbeđuje siguran plasman i suguran posao 8 meseci godišnje, objašnjava Matić.
Ozbiljno planiranje plodoreda daje dobre prinose
Prve žetve ova zadruga počinje aprila kada se ubira spanać. U trenutku naše posete na zadružnim njivama kombajnom za lišćare tekla je žetva spanaća. On se odmah transportuje u pogone „Telek paprike“, a žetveni ostaci se koriste kao zelenišno đubrivo.
Kasnije dolaze žetve mirođije i peršuna lišćara koje traju do kasnih oktobarskih dana pa čak i do početka novembra. Povrtarsku sezonu završava ubiranjem industrijske paprike.
Ratarstvo je, kako kaže Toša Matić, važno zbog plodoreda. Povrće se ne može uzgajati na 100% površina. Reč je o kompleksnom poslu, povrtarske kulture podrazumevaju periode odmaranja zemljišta, odnosno da se na parceli na kojoj je bilo povrće, naredne 3-4 godine zasnuje ratarska proizvodnja. Zbog toga su pšenica, ječam i kukuruz najpoželjnije žitarice. Suncokret i uljana repice na ovim njivama se ne uzgajaju jer u narednoj godini one u proizvodnji povrća postaju korov. A kako su slične genetike, ne mogu da se uništavaju herbicidima već isključivo u obzir dolazi ručno eliminisanje sa njiva. Za ručno uklanjanje korova, na žalost nema dovoljno radnika, kao što je to uostalom slučaj i u drugim poljoprivrednim poslovima.
Za povrtarske kulture najbolji predusev je pšenica i to je krug koji izgleda ovako: povrće, kukuruz, ječam i pšenica na kojoj se rade tretmani za čišćenje zemljišta – herbicidom i mehanička obrada. Na taj način se smanjuje zakorovljenost zemljišta. Reč je ozbiljnom planiranju plodoreda.
– Kako je peršun lišćar najdominantniji u povrtarskoj proizvodnji, a da bi on ponovo bio posejan na istoj parceli potrebno je da prođe najmanje 4 godine, pre svega zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Ovo je standard koji je utvrđen kroz praksu. Mirođija i spanać mogu češće da se „vrate“ na istoj njivi jer su oni kratkog vegetacionog roka te se i bolesti ne prenose u značajnijoj meri. Takođe, kratak vegetacioni rok omogućava drugu setvu na istim površinama, najčešće je to kukuruz koji sazreva sasvim normalno, objašnjava Matić.
Nema posla bez zalivanja
Ovakve proizvodnje nema bez dobrog navodnjavanja pa je tokom svih ovih godina ZZ „Paprika“ ulagala u zalivne sisteme. Danas ima 7 Valmont visokih zalivnih sistema sa izgrađenim cevovodima dužine 8,5 kilometara. Ovaj cevovod vodom iz Tise i obližnjih kanala snabdeva se pomoću elektirčene energije. Svaki od ovih zalivnih sistema ponaosob može da pokrije 80-100 hektara. Sem toga manje parcele se zalivaju pomoću 7 tifona i svaki može da zadovolji godišnje potrebe za vodom na 10-20 hektara.
-Do skora smo imali 10 kišnih krila od po 500 metara tako da je pokrivenost zalivanja na našim njivama bila 120%. Ova krila ustupili smo, uz određenu nakanadu, našim kooperantima koji takođe proizvode za „Telek Papriku“. Konstantno nastojimo da nam troškovi poslovanja budu što niži, a da imamo što bolji efekat u proizvodnji, kaže naš sagovornik.
Nova mehanizacija i precizna poljoprivreda posao odrađuju na vreme
Poslednjih godina zadruga je mnogo sredstava uložila u novu poljoprivrednu mehanizaciju i koncept precizne poljoprivrede, a sve to u cilju racionalizacije proizvodnje i što jeftinije i bolje iskorišćenosti inputa.
-Naše zemljište je uglavnom ritsko, čak 95%, i ono je teško za oranje i za pripremu. Bukvalno rečeno, ujutro je rano za obradu, u podne je taman, a uveče je kasno. To je jedan od razloga zbog kojeg imamo predimenzioniranu mehanizaciju. Imamo dva traktora guseničara i oni su potrebni da bi se poslovi uradili u optimalnom vremenu, objašnjava za Agroportal.rs direktor ZZ „Paprika“.
On dalje kaže da redukovanom obradom, koju ova zadruga primenjuje u poslednjih 5 godina, zemljište se podriva na dubinu od 60 cm. Istovremeno prevrće se gornji sloj i meša se sa žetvenim ostacima kako bi se zemlji vratilo ono što je od nje uzeto. Ovakvom pripremom, zemljište bolje provodi vlagu, ima bolju ventilaciju, pa korenov sistem biljaka ima više kiseonika. Takođe se smanjuje broj prohoda, što znači manje sabijanje zemljišta i ušteda najmanje 15 litara goriva po hektaru. Za sitnozrne useve ipak je potrebno oranje jer je za njihovu setvu neophodna vrlo fina priprema koja podrzumeva čistu njivu bez žetvenih ostataka na površini jer se ovi usevi odmah nakon žetve nose u sušaru.
Korišćenje koncepta precizne poljoprivrede donosi uštede u potrošnji goriva, vremena i repromaterijala. Na pitanje kako to izgleda u praksi, na njivama ZZ „Paprika“, Matić pojašnjava da je reč o mašinama koje na prvi pogled izgledaju predimenzionirano za naše uslove i površine koje ova zadruga obrađuje.
-Međutim, ako se u obzir uzmu klimatske promene vidimo da je situacija takva da je veoma kratak optimalan period u kojem treba odraditi neke poslove, od pripreme zemljišta do tretmana za zaštitu bilja. Ili su temperature suviše visoke, ili imamo preterane padavine, ili je zemljište suviše suvo… Sada se dešava da tretmane primenjujemo noću kada su temperature vazduha primerenije, kaže on.
Matić napominje da, kada se gleda finansijski efekat, precizna poljoprivreda se nešto bolje pokazala kod proizvodnje povrća, mada su rezultatit zadovoljavajući i u ratarstvu.
-Ove godine planiramo da kukuruznu sovicu tretiramo pomoću drona kako bi izbegli gaženje i lomljenje useva. Nemamo vlastiti dron za ove namene, iznajmićemo ga, a čim bude povoljan konkurs nastojaćemo da na taj način obezbedimo sredstva za vlastiti dron.
Regenerativna poljoprivreda za zdravlje biljaka i očuvanje biodiverziteta
Ova zadruga u proizvodnji prati standarde EU i zemlja iz drugih delova sveta, a koje poštuje prerađivač jer „Telek paprika“ 90% svojih proizvoda izvozi na sve kontinente. Pored toga što poštuje GlobalGap poštuje i još mnoštvo standarda, od upravljanja otpadom do skladištenja i rukovanja različitim preparatima.
– Razlog je jednostavan. Ukoliko mi ne bismo isporučivali takvu robu, ona ne bi mogala da bude plasirana na ino-tržišta, a naš celokupan posao bi pao u vodu, kaže Matić.
ZZ „Paprika“ ukljčena je u program regenerativne poljoprivrede Kompanije „Nestle“ te i na taj način smanjuje karbonski otisak. U tom programu je pune 2 godine, a on prvenstveno znači ozbiljnu primenu stajnjaka i delom isključivanja upotrebe mineralnog đubriva iz proizvodnje. Stajnjak sada kupuje, što je pomalo ironično jer je ova zadruga u svom nastanku bila ratarsko-stočarska, i kako kaže njen direktor potrebne količine su neograničene ali su finansije limitirane, tako da se svake godine nađubri namanje 60-70 hektara.
-To znači da se svake 4-5 godine na jednan hektar nanese 4-5 vagona stajnjaka. Na osnovu dosadašnjih analiza zemljišta koje se redovno rade to je dovoljno da se očuva sadašnji kvalitet zemljišta ali, nažalost, ni ne popravljamo ga. Emitovanje ugljen – diksida smanjuemo i primenom redukovane obrade koliko god je to moguće, objašnjava Matić i napominje da oko njiva zadruga pravi šumske pojaseve – remize, koji stvaraju uslove za održivost biodiverziteta.
Zbog toga u ovom delu martonoškog atara stanuju crvendaći i druge ptice, a uobičajeni su i susreti sa srnama.
Nema straha od pisanja projekata
Ovakvo funkcionisanje zadruzi donosi profit koji se neprekidno ulaže u dalji razvoj ali i u standard radnika. Tako je u poslednjih 15 godina obnovljena kompletna mehanizacija, uloženo je u zalivne sisteme, kupovinu zemljišta koje je bilo uz naše parcele, izgradili smo kanale za odvodnjavanje.
-Kada govorim o ulaganjima, ne mogu a da ne pomenem da smo aplicirali kod raznih fondova. Gde god su ljudi nudili novac za poljoprivredu mi smo, da tako kažem, stali u red. Značajna sredstva dobili smo od Ministarstva za brigu o selu preko konkurasa namenjenog zadrugama i od tog novca kupili smo specijalizovane prikolice za transport lišćara, kombajn i utovarivač, kaže Toša Matić.
Kako su svi radnici zaposleni u ovoj zadruzi mađarske nacionalnosti, zadruga je konkurisala kod mađarske regionalne fondacije za zajednički razvoj u Vojvodini „Prosperitati“ od koje je dobila sredstva za kupovinu nove mehanizacije. Nisu propušteni ni konkursi koje je raspisivala Vlada AP Vojvodine, a ovde se radilo o manjim sredstvima koja su utrošena na zalivne sisteme.
-Ne bojimo se da pišemo projekte. Oni su oslonjeni na postojeću proizvodnju i u skladu su sa našom vizijom jer sve mašine koje smo kupili od novca dobijenog na osnovu projekata zasnivaju se na konceptu precizne poljoprivrede koji primenjujemo poslednje tri godine. Danas imamo mapirane parcele, traktoristi zadatke dobijaju iz kancelarije, radimo ozbiljne analize zemljišta, na osnovu njihovih rezultata radimo đubrenje. Nabavili smo i prskalicu koju koristimo za selektivno prskanje. Navigacije upotrebljavamo 15 godina, objašnjava naš sagovornik.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Otvoren poziv ljudima od nauke
ZZ „Paprika“ uhvatila je korak u digitalnoj revoluciji, proizvodnji zdravstveno-bezbedne hrane i zaštiti životne sredine. Planovi se tu ne završavaju. Oni se odnose na pojačavanje sistema zalivanja, odnosno da sistemi koji su projektovani kao obrtni ostanu stacionarni, a to podrazumeva nabavku još najmanje dva sistema, i ako postoji prostora za još 4. Sem toga, uveliko se razmišlja o povećanju primene koncepta precizne poljoprivrede – više analiza zemljišta, analiza statistike, rad u skladu sa njenim pokazateljima, sve kroz knjigu polja koja se uredno vodi.
-Skloni smo da pozivemo ljude od nauke da nam nešto preporuče i da to i primenimo, za kraj razgovora poručuje Toša Matić.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs