U Strategiji Evropske unije o zemljištu postavlja niz ambicioznih i neophodnih ciljeva za obnavljanje zemljišta EU. U njoj se navode planovi o pravljenju predloga Zakona o zdravlju zemljišta do 2023. godine, kako bi zemljište dobilo istu pravnu osnovu kao vazduh i voda. Zakonodavci EU su upozorili da ovaj rok mora da se ispoštuje.
Strategija EU o zemljištu, koja je pokrenuta 17. novembra, ponudiće sveobuhvatni politički okvir za obnovu zemljišta kako bi se procenio status evropskog tla i preduzele mere protiv njegove degradacije.
– Naša hrana je zavisna od zemljišta. A čak 70% zemljišta nije u dobrom stanju – istakao je potpredsednik Komisije Frans Timermans tokom konferencije za novinare povodom predstavljanja strategije.
Strategija postavlja niz ambicioznih i neophodnih ciljeva za obnavljanje zemljišta EU.
Najvažnije, ovo podrazumeva novi zakon EU o zdravlju zemljišta do 2023. godine, sa ciljem dramatičnog poboljšanja stanja tla do 2050. godine.
ČITAJTE I: Humusa manje na našim njivama, manje i prinosa
Ako ga podrže Evropski parlament i države članice, to će postati prvi zakon EU koji štiti zemljište.
Prvi pokušaj stvaranja pravnog okvira za zaštitu zemljišta na nivou EU izveo je bivši komesar za životnu sredinu Janez Potočnik pre više od deset godina. Međutim, nacionalne vlade su ga blokirale.
Ovaj neuspeh u uspostavljanju direktive o zemljištu na nivou EU bio je „glavni uzrok alarmantnog stanja našeg tla“, navodi se u strategiji.
Komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus rekao je da je, iako izazovi ostaju, uveren da će ovaj put rezultirati drugačijim ishodom.
– Mislim da danas imamo potpuno drugačiju situaciju, potpuno drugačije političko okruženje – rekao je, ističući da se Komisija ovoga puta potrudila da uzme u obzir interese svih zainteresovanih strana.
Tračak nade
Bas Eikhout, Zeleni poslanik u Evropskom parlamentu i potpredsednik odbora Evropskog parlamenta za životnu sredinu, pozdravio je tu vest, ističući da je „potpuna i zakonska zaštita zdravog zemljišta očajnički potrebna za postizanje ciljeva EU u pogledu klimatskih promena, biodiverziteta, bezbednosti hrane i zaštite voda“.
Isto tako, Lara Fornabaio, advokat za poljoprivredu ClientEarth-a rekla je da je plan Komisije „preko potreban tračak nade za ispravljanje ovog nezamislivog jaza u zaštiti životne sredine. Nacionalni interesi su ranije bili na putu zaštite zemljišta, ali bez jedinstvenog pristupa rizikujemo da uništimo našu sposobnost da hranimo planetu u budućnosti“.
Koga zmija ujede, taj se i guštera plaši
Iako je cilj strategije bio naširoko pozdravljen, zainteresovane strane su stavile po strani kritike zbog činjenice da je, uprkos ozbiljnosti situacije, namenski predlog o zdravlju zemljišta pomeren za 2023. godinu, a ne predstavljen uz strategiju.
Komesar Sinkevičijus je rekao da postoji potreba da se „sve uradi po pravilima“ kako bi se obezbedio solidan zakonski predlog.
– Ne želim da rizikujem da predlog bude urađen pogrešno. Ne želim da zbog toga neko ponovo blokira predlog – rekao je Sinkevičijus.
Iz tog razloga, Komisija planira da preduzme sveobuhvatnu procenu uticaja, koja će činiti osnovu predloga Zakona o zdravlju zemljišta 2023. Takođe će pomoći da se donese predlog koji će prihvatiti zemlje članice, a istovremeno će obezbediti dovoljnu zaštitu zemljišta.
Na pitanje da li je ovaj vremenski okvir bio prespor, Hojsik iz Renew Europe je rekao da, iako je lično želeo da već vidi predlog na stolu, takođe razume da je Komisiji potrebno „dovoljno vremena da pripremi kvalitetan predlog zajedno sa svim relevantnim stručnjacima i akterima“.
Međutim, dodao je upozorenje da rok do 2023. mora da se ispoštuje.
Zabrinutost farmera
U međuvremenu, udruženje poljoprivrednika EU COPA-COGECA izrazilo je zabrinutost zbog uopštenog pristupa razmatranju zemljištu širom EU. Ističu da se karakteristike zemljišta širom bloka izuzetno razlikuju, što otežava uspostavljanje opšteg pristupa širom EU.
– Iako strategija zemljišta priznaje važnost supsidijarnosti u postizanju postavljenih ciljeva, bitno je da to nisu prazne reči i da farmeri i šumari iz cele EU nisu kažnjeni – navodi se u saopštenju udruženja.
COPA-COGECA je, takođe, zatražila više pojašnjenja o tome kako će se nove mere, kao što je Zakon o zdravlju zemljišta, pridružiti već postojećem zakonodavstvu. Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i Direktiva o nitratima već, direktno i indirektno, utiču na zdravlje zemljišta.
– Da bi bila efikasna, poslednje što treba poljoprivrednoj zajednici EU je novi administrativni sloj – upozorilo je udruženje.
Izvor: Energija Balkana