Sa nedavnim usvajanjem strategije Evropske unije ”Od farme do viljuške” ekološki proizvedena hrana dobija sve veći značaj. Reč je o paketu 27 zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi i konzumira hrana. Strategija predviđa da će se do 2030. za 50 odsto smanjiti upotreba pesticida i antibiotika u poljoprivredi, a veštačkih đubriva za 20 odsto.
Jedan od glavnih ciljeva jeste da, do tada, udeo ekološke proizvodnje u ukupnoj upotrebi poljoprivrednog zemljišta EU dostigne 25 procenata. Države članice EU podstiču se da izrade nacionalne planove za ekološku poljoprivredu.
ČITAJTE I: Učešće organske proizvodnje u razvoju ruralnog turizma u Srbiji
Od kada je implementirala evropske propise u organskoj proizvodnji Srbija je izvoz povećala sedam puta a najveće interesovanje za te proizvode postoji u Skandinaviji i Zapadnoj Evropi.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, površine zasada pod organskom hranom u Srbiji u 2020, uprkos pandemiji, povećane su za 800 hektara. Trenutno u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane, a proizvodnja se rasprostire na ukupno 24.000 hektara. Prošle godine izvoz organske hrane iz Srbije bio je 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je u 2019.
Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju ”Serbija organika” smatra da je nova strategija EU dobra kada je reč o smernicama ali prezahtevna i verovatno teško ostvariva za tamošnje proizvođače u pogledu procenta povećanja površina pod organskom proizvodnjom.
– Što se Srbije tiče mi smo trenutno na oko 0,60 odsto, u odnosu na ukupne obradive površine, sa sve onim u periodu konverzije. Za nas bi bilo dobro i realno da ih do 2030. povećamo na 10 odsto, jer zaista imamo resurse i možemo vrlo brzo da konvertujemo velike površine – rekla je Simić za Politiku i dodala da je za ostvarivanje tog cilja potrebno udruživanje, zalaganje svih u organskom sektoru ali i snažna podrška države na svim nivoima.
Navela je da je naš potencijal to što nam poslednjih godina rastu grupe proizvođača u sistemu grupne sertifikacije. Sve više se razvija i mreža konsultanata u ruralnim regionima. Najveći potencijal su istočna i južna Srbija koje su ”bogom dane za organsku proizvodnju”.
Napomenula je da je naša prilika upravo u grupnoj proizvodnji. Evropska unija sada novom regulativom, koja stupa na snagu od 1. januara 2022. uvodi grupnu sertifikaciju, koja nije bila deo njihove regulative.
– Mi već to imamo i to je bila naša neusaglašenost propisa sa onima u EU. Sada više neće biti tako. Nećemo morati da učimo iz početka kao što će morati države članice. Naš sistem je već razrađen, funkcioniše već nekoliko decenija i to nam daje komparativnu prednost – rekla je naša sagovornica.
Iz Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj EU ipak su nedavno upozorili da udaljavanje od konvencionalne proizvodnje nosi rizik poskupljenja hrane i to u okolnostima kada cene žitarica i gotovih proizvoda ruše rekorde.
Simićeva smatra da apsolutno postoji otpor konvencionalnih proizvođača i to na međunarodnom nivou i da su oni bili glavni zagovornici da strategija ”Od farme do viljuške” ne bude usvojena.
Navela je da u Srbiji još nema dovoljno svesti o potrebi većeg konzumiranja organske hrane, delom i zbog materijalne situacije. Ipak, dodala je, postoji vrlo snažan indikator koji je pokazao da je u 2020. godini, bez obzira na sva ograničenja, porasla potražnja za organskim proizvodima, svuda pa i u Srbiji.
Izvor: Tehnologija hrane
Foto: Pixabay