Proizvodnja šljive u našoj zemlji je ekstenzivnog tipa, praćena niskim i nestabilnim prinosima. Sorte kalemnjene na vegetativne podloge imaju slabiju bujnost, ujednačene su, ranije stupaju u rod, efikasnije reaguju na agrotehničke mere, daju veće i redovnije prinose i plod boljeg kvaliteta.
ČITAJTE I: Kada i kako uraditi đubrenje šljiva?
Podizanje voćnih zasada šljive na generativnoj podlozi, džanariki, nije zadovoljavajuće rešenje, pogotovo na plodnim zemljištima, gde se indukuje velika bujnost, što sprečava gustu sadnju.
Na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu proučavan je uticaj dve vegetativne podloge slabije bujnosti – WaVit i WeiWa. Podloga WaVit je selekcionisana iz populacije sejanaca sorte „vangenhajm“ (Prunus domestica) u rasadniku u Austriji, dok je WeiWa nastala klonskom selekcijom sorte „vangenhajm“ u Nemačkoj.
Tokom višegodišnjeg istraživanja praćen je porast na osnovu površine poprečnog preseka debla i pri tome ustanovljene različite bujnosti stabala okalemnjenih sorti uslovnjene podlogom kao značajnim modifikatorom njihovog rasta i razvoja. Stabla kalemljena na vegetativnim podlogama imala su manju bujnost ( 60 – 65 %) i za 30% veću efikasnost prinosa nego stabla kalemljena na džanariku.
Izvor: PSSS Srbije
Piše: Andrejić Igor