Cena sirove nafte tipa „brent“ prvi put od oktobra 2014. godine premašila je 87 dolara po barelu, a to poskupljenje, kako stvari stoje, još uvek se neće odraziti na srpske pumpe.
Ipak, naftaši kažu da je to upozorenje i za Srbiju.
-Bez obzira na maksimume koje cena nafte dostiže na svetskom tržištu još uvek je rano govoriti o uspostavljanju trenda koji bi imao uticaj na naše tržište i cene goriva na benzinskim pumpam, navode iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
ČITAJTE I: Suša i skok cena hrane – kako su poljoprivrednici završili godinu i šta mogu da očekuju u novoj
Iz jedne naftne kompanije pak kažu za „Blic“ da je to tačno ali ako se nastavi ovako drastičan skok cena na svetskom tržištu i oni će morati da koriguju maloprodajne cene.
-Sve zavisi kako će se na svetskoj berzi regulisati odnos ponude i potražnje i reakcije kompanija na strah izazvan omikronom. Čini se da je njegov uticaj prenaglašen i nadamo se da će se narednih dana sve smiriti. Ako tako bude, onda ovo iskakanje iz okvira ‘brenta’, koji se kod nas koristi za preradu, neće uticati na maloprodajne cene. Međutim, ako nastavi da raste onda će biti pomeranja i na srpskim benzinskim pumpama jer se svetski trend neminovno prenosi i na naše tržište, kažu za Blic u jednoj naftnoj kompaniji.
Ipak, pored svetskih trendova koji utiču na cenu goriva, postoje i oni srpski koji se vezuju za akcize, a koji bi mogli da dovedu do poskupljenja. Tako bar nalaže Zakon o akcizama prema kome bi u toku ove godine trebalo da usledi usklađivanje nominalnih iznosa akciza sa indeksom portrošačkih cena u 2021. godini. Po pravilu to se uglavnom dešava u februaru, ali može i kasnije, a koliko će to povećanje iznositi, zavisi od zvaničnih statističkih podataka, koji se budu objavili.
Tomislava Mićovića, generalnog sekretara UNKS-a, upravo to usklađivanje više brine nego ovi svetski trendovi.
-Ako se akcize povećaju za 7,9 odsto onda bi ovaj namet na benzin i dizel trebalo da bude povećan za 4,5 do 4,7 dinara, ali s obzirom na to da one ulaze u osnovicu za PDV to bi značilo povećanje ukupnog fiskalnog opterećenja od oko 5,5 dinara po litru gorivo. Zbog ovakve akcizne politike Udruženje naftnih kompanija nadležnim organima je predložilo smanjenje ovog oporezivanja koje ne bi narušilo budžetske prihode. Nadam se da će to biti uskoro uvaženo, objašnjava Mićović.
Dok se to ne uvaži, cene srpskog goriva upravo zbog ovog nameta biće među većim u regionu, jer u prosečnoj ceni litre benzina od 165,79 dinara njihovo učešće je 57,84 dinara a kod evrodizela od 173,45 dinara, akciza je 59,48 dinara, što je znatno više nego u drugim državama.
Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), od 10. januara najskuplji benzin se toči u Grčkoj – 1,737 evra ili oko 204 dinara po litru, Albaniji sa 1,516 evra, Hrvatskoj 1,466, a slede Crna Gora 1,42 i Srbija u kojoj litar košta 1,41 evro. Najjeftiniji benzin je u Bosni i Hercegovini – 1,202 evra ili nešto više od 140 dinara za litar.
Izvor: Agrosmart