Odluka o zabrani izvoza žita i brašna je imala svoj smisao, jer u krizama nikad ne znate šta vas čeka, a ova definitivno još nije gotova i rast cena se tek očekuje, kaže za eKapiju stručnjak za agrar Milan Prostran.
– Bar mi pamtimo krizna vremena devedesetih, imamo gorka iskustva iz prošlosti i znamo da je bolji vrabac u ruci nego golub na grani i da bez hrane nema ni radovanja ni ratovanja. Kad prođete kroz pakao, dvostruko ste obazriviji. Sigurno je samo ono što imate u magacinima, na njivama je još samo zelena trava i ta pšenica tek treba da se prihrani, do žetve ima još dva i po meseca. Tako da se Srbija ponaša onako kako se ponašaju ozbiljne države u krizi, i uradila je ono što je u okruženju prva uradila Mađarska, a isto to su uradili i sami akteri krize, i Rusija i Ukrajina. Pa Rusija koja je jedan od najvećih proizvođača pšenice na svetu donela je odmah odluku o zabrani, a ne treba joj sigurno tolika pšenica za njene potrebe, nego se ponaša odgovorno u kriznim vremenima – kaže Prostran i dodaje da zabranu izvoza nisu donele samo one zemlje koje nemaju zalihe.
DODAJTE I: Galetin: „Predlog o kvotama za izvoz racionalan“
On smatra da se izvoz može dozvoliti tek nakon što država popuni svoje rezerve žitom, imajući u vidu da je „bilo marifetluka sa razervama“ i da još uvek traje inspekcijski nadzor.
– Jer cene pšenice, ali i kukuruza i dalje rastu i rašće još – upozorava Prostran.
Na pitanje jesmo li zabranom izvoza izgubili šansu za zaradu u međuvremenu, on kaže da se nije ni moglo govoriti o nekakvoj zaradi:
– Zarada je pod znakom pitanja, jer sve što danas zaradite, ulažete u novu proizvodnju, s obzirom da su potrebni novci za prolećnu setvu, za negovanje useva u toku vegetacije, a gde je septembar i oktobar za berbu kukuruza. Dakle visoka cena žitarica u svetu je gledano kroz potrebe procesa nove proizvodnje, skoro jednaka pozitivnoj nuli, jer kad imate visoku cenu pšenice i kukuruza, vi ćete njome praktično da pokrijete onih 40% povećanih troškova ulaganja u prolećnu setvu.
A za novi rod nije kasno, jer kad se pšenica požnje početkom jula, ona ima da prođe još jedan period tehnološke zrelosti, još uvek nije za mlevenje u brašno i za pravljenje hleba. Do 1. septembra se praktično nova pšenica gotovo i ne koristi za ishranu, tako da moramo da računamo da ćemo staru pšenicu da koristimo za svoje potrebe bar do polovine avgusta, a izvoz će država dozvoliti narednih dana, shodno dogovoru.
Na pitanje jesu li u pravu mlinari koji se žale na izgubljenu dobit zbog zabrane izvoza i zamrznute cene brašna i upozoravaju da će brašno na zalihama da se pokvari, Prostran kaže:
– Znate kako, kad meljete i pravite stokove brašna, vi smanjujete zalihe pšenice, dakle brašno je jednako pšenica, a pšenica jednako brašno. S tim što brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno koje ne menja kvalitet dve godine, ali čuvali smo mi u našim teškim vremenima džak brašna i po godinu dana pa mu ništa nije bilo.
On dodaje da je mlinarima glavni problem što zbog zabrane izvoza i zamrznute cene brašna nisu uspeli da dvostruko zarade na pšenici koju su letos kupovali po 20 dinara, a jedino su oni imali tu šansu, jer nisu proizvođači.
Međutim, ponavlja Prostran, situacija je još jako teška na svetskom tržištu hrane, i zato sada, po njegovom mišljenju, država treba da utvrdi kvote i takozvane količinske kontigente za izvoz, i za brašno i za pšenicu i kukuruz, uzimajući u obzir bilanse i procenu potrošnje do jeseni, ili da ide na režim dozvola, kod kojeg svaki vlasnik robe pojedinačno pita državu za dozvolu za izvoz.
– To su spoljnotrgovinski režimi koji su državi na raspolaganju – navodi ovaj agroekonomski stručnjak.
On ocenjuje da neće biti nestašica brašna, a ni problema u lancu proizvodnje i snabdevanja zbog zabrane izvoza koja je još uvek na snazi:
– Ne izvozimo mi u Kinu pa da nam je dug put, nego uglavnom u region. Organizovaće se to brzo i lako čim se uskoro dozvoli izvoz – zaključuje Prostran.
Izvor: eKapija