Kasni prolećni mraz, kao i pojava mraza nakon ranog ulaska biljaka u period vegetacije zbog toplih zima, predstavljaju jedan od najvećih problema za voćare u Srbiji pošto ova pojava zna da u potpunosti uništi pupoljke i znatno umanji plodonošenje. Pojava novih invazivnih vrsta korova i štetočina, kao i pojava novih bolesti biljaka takođe je bitna posledica klimatskih promena koja pogađa poljoprivredu Srbije. Najveće pretnje koje poljoprivredi dolaze sa budućim promenama klime su suša, visoke temperature i pojave olujnih vetrova i grada.
Sve ovo ukazuje da spoj nauke i struke u budućem periodu mora biti čvršći nego ikad pre. To je posebno važno kod višegodišnjih zasada jer je njihovo podizanje izuzetno skupo. Promena strukture voćarske proizvodnje nije jednostavna niti laka. Ipak primeri iz prase i u individualnim gazdinstvima i u zemljoradničkim zadrugama pokazuju da se na domaće prostore sve više vraćaju višnjici i trešnjaci. Nekoliko decenija unazad višnja je bila zastupljena u strukturi voćarske proizvodnje mnogo više nego danas. Ali, proizvođači su odustajali od njenog uzogoja prevashodno zbog ekonomskog momenta, odnosno jako niske otkupne cene. Poslednjih nekoliko godina višnja, a i trešnja vraćaju se na naše njive.
Prof. dr Vera Rakonjac, genetičarka sa Poljoprivrednog fakulteta Univeziteta u Beogradu podsetila nas je da klimatske promene nisu pojava koja nas čeka u budućnosti, to je nešto što nam se uveliko dešava i sa čim živimo.
-Kada govorimo o uticaju klimatskih promena na voćarstvo u Srbiji, samim tim i na proizvodnju višnje i trešnje, mnogo je važnije reći kakav je i kakav će biti odgovor voćarskih kultura na promene koje se dešavaju. Reč je o ekstremima koji donose visoke temperature tokom leta i niske temperature praćene mrazevima u proleće i to je najveći problem kod višegodišnjih vrsta koji može uticati na samu rodnost kako u tekućoj, tako i u narednoj godini. Upravo zbog svoje biologije, višnja i trešnja kasnije cvetaju od drugih voćnih vrsta što im daje određenu prednost, kaže prof. dr Vera Rakonjac.
Takođe, dužina razvoja ploda je takva da se berba završava pre nastupanja ekstremno visokih temperatura. Prema njenim rečima trešnja je robusna, ima razvijen korenov sistem što je čini voćkom koja dosta dobro može da se nosi sa klimatskim promenama, no u plantažnom uzgoju i trešnje i višnje već sada su potrebni zalivni sistemi što će biti još izraženije u budućem periodu. Rakonjčeva ukazuje na to da zbog ovih dešavanja prednost mogu imati neke odomaćene sorte odnosno genotipovi koji potiču sa ovih prostora jer su oni duže vreme prisutni na našem terenu, te su ove sorte i genotipovi imali dovoljno vremena da se aklimatizuju.
Oblačinska višnja, fotografija je sa sajta Topličke vesti
– Mi imamo oblačinsku višnju i smatramo je autohtonom sortom koju odlikuju izuzetan kvalitet i potencijal za preradu u sokove i kompote kao i za zamrzavanje. Ako je poredimo sa nekim drugim voćnim vrstama sama njena proizvodnja podrazumeva manja ulaganja, mogu da se ostvare dobri prinosi, tako da je i ekonomski opravdana. Ne želim da zvuči pretenciozono, ali smatram da ukoliko bi se više uložilo u reklamu smrznute višnje i prerađevina od nje, mogla bi da se kotira kao ariljska malina. Trešnja se mahom koristi kao stono voće i s’ tog aspekta je i osetljivija, odnosno prilikom njene proizvodnje mora se voditi računa o potrebama tržišta. Okolina Beograda je jedan od posebno poznatih regiona po proizvodnji trešnje u koji dolaze i otkupljivači iz inostranstva. Ipak, kod uzgoja ovog voća potrebna je i određena doza opreznosti, pre svega zbog tržišta, kaže naša sagovornica.
Prema rečima prof. dr Vere Rakonjac, podizanje višegodišnjih zasada iziskuje velika ulaganja, a zbog klimatskih promena ono je veoma kopleksno jer se mora predvideti šta nas očekuje naredne dve ili tri decenije. A kada se govori o uslovima za proizvodnju višnje, profesorka Rakonjac smatra da ona predstavlja značajnu voćnu vrstu koja je dugo prisutna. Njeni zahtevi, u pogledu zemljišta i klime su relativno skromni tako da postoji značajan broj rejona u kojima bi mogla da se gaji, a to potvrđuje i praksa. S’ druge strane, u skladu sa ekonomskim značajem koji višnja ima, profesorka tvrdi da ova voćna vrsta kod nas nije dovoljno zastupljena.
-Smatram da je to opravdano. Kada se govori o intenzivnoj proizvodnji, višnja je veoma zahvalna vrsta za plantažni uzgoj. Tu pre svega mislim na oblačinsku višnju jer je ona relativno umerene bujnosti te je moguće raditi mehanizovanu berbu što je pokazalo dobre rezultate na plantažama u našoj zemlji.
Za razliku od višnje, objašnjava naša sagovornica, trešnji je potrebno više godina da prorodi ali i proteklih godina intenzivno se radilo na smanjenjeu njene bujnosti što joj pruža šansu za plantažni uzgoj, a kako je ovo voće namenjeno svežoj potrošnji, berba se mora odraditi na pravilan način. Čuvanje njenih plodova u kontrolisanim uslovima je moguće ali ne tako dugo kao što je to slučaj kod jabuke ili kruške. Zbog toga, ko hoće ozboljno da se bavi proizvodnjom trešnje, plantažno gajenje je opravdano, poručuje Rakonjčeva i napominje da su prednosti gajenja višnje i trešnje i manji broj hemijskih tretmana u odnosu na druge voćne vrste jer je period od precvetavanja do berbe relativno kratak. Naravno da i kod višnje i trešnje postoje bolesti, poput monilije, koje mogu naneti veliki ekonomske štete i stoga se biljke, posebno kod plantažnog uzgoja, moraju tretirati kako bi se zaštitile i za narednu godinu.
Naša sagovornica kaže da je važno reći da je tzv. domaće, lokalne sorte, poput feketićke višnje, odabrala prirodna selekcija i one pokazuju veću otpornost na bolesti i štetočine, a samim tim sve više dobijaju ekonomski značaj.
