Očuvanje autohtonih i regionalnih sorti vinove loze važno je za razvoj vinogradarstva i vinarstva svake zemlje. Na taj način čuva se i vinska tradicija, ali i promovišu vinogradarska područja u kojima se date sorte gaje.
Izdvajanje najboljih klonova autohtonih i regionalnih sorti vinove loze preduslov je za očuvanje i promovisanje tradicionalnog vinogradarstva i vinarstva. Klonska selekcija je složen, dugogodišnji, a po nekad i višedecenijski proces, zasnovan na naučnim i stručnim istraživanjima kojima se poboljšavaju osobine, u ovom slučaju autohtonih i regionalnih sorti vinove loze.
Autohtona sorta vinove loze Mavrud
Zbog toga je u periodu od 2015/2019 godine na pojedinim vinogradarkim lokalitetima i vinogradima kod individualnih proizvođača u Skopskom regionu ispitivan citogenetski status semena dobijenih unakrsnom oplodnjom i samooplodnjom kod pojedinih autohtonih i regionalnih sorti grožđa. To su sorte – Vranac, Mavrud, Manastirsko belo, Ohridsko crno i Čauš. Nasumično su hibridizovani unakrsnom oplodnjom izabranih cvetova između dve sorte i samooplodnjom izabranih cvetova iste sorte. Semenski materijal od dobijenog grožđa unakrsnom oplodnjom i samooplodnjom se dalje delio na semenski materijal za ispitivanje citogenetskog statusa i semenski materijal za dalju sadnju i klijanje kako bi se eventualno u narednim godinama dobile nove sorte sa novim poboljšanim svojstvima.
Autohtona sorta vinove loze Manastirsko belo
-U ovim sortama i u njihovom semenskom materijalu dobijenom od grožđa unakrsnim oplodnjom i samooplodnjom, tokom cele ove procedure, analiziraju se ona svojstva koja na početku mogu dati predstavu o njihovom genetskom potencijalu. Analizirani su oblik i broj hromozoma (somatski), nivo ploidnosti, različite abnormalnosti u hromozomima itd. Kod ispitivanih varijeteta uočeno je da diploidni broj (2n) sadrži 38 hromozoma, standardnog oblika i nisu uočene određene abnormalnosti hromozoma u deobama ćelija, objašnjava dr Biljana Korunoska sa Poljoprivrednog instituta Univerziteta „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju.
Autohtona sorta vinove loze Čauš
Korunoska je ovo istraživanje radila zajedno sa prof. dr Vladanom Pešićem i doktorantom Nenadom Bunjcem sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a naučni rad na ovu temu prezentovn je na 16. Kongresu voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem održanom početkom godine u Vrdniku. Cilj ispitivanja su citološke karakteristike odabranih autohtonih i regionalnih sorti kako bi se pokazale njihove kompatibilnosti i potencijal početnog kombinovanja i stabilnosti osobina.
Autohtona sorta vinove loze Ohridsko crno
-Ove sorte grožđa su odomaćene i najbolje su prilagođene uslovima gajenja našeg kraja. Ispitivanja su dala povoljne rezultate koji ukazuju na postojanje genetskog fonda vinove loze sa stabilnim svojstvima i predstavlja stabilnu osnovu za dalju selekciju u dobijanju novih sorti sa poboljšanim karakteristikama, objašnjava Korunoska.
U kombinaciji ukrštanja bile su sorte Vranac x Mavrud, Čauš x Manastirsko belo, Ohridsko crno x Mavrud, a samooplodnjom sorte Vranac i Manastirsko belo.
Mikroskopski prikaz ukrštanja autohtonih sorti vinove loze Ohridsko crno i Mavrud
Zaključeno je da kod ispitivanih sorti sličnog geografskog porekla nema razlike u broju i strukturi hromozoma. Oni imaju normalnu metafazu, nema anomalija u strukturi i broju hromozoma i pod mikroskopom se jasno može razlikovati 38 hromozoma. Disperzija hromozoma je nešto manja, a citoplazma deblja i iz tog razloga hromozomi izgledaju manje i nejasno. Kombinacije imaju diploidan broj hromozoma.
-Zaključak je da nakon utvrđenog postupka diferencijacije i brojanja hromozoma i posmatranja pod mikroskopom kod svih ispitivanih sorti i njihovih kombinacija postoji 38 somatskih hromozoma bez ikakvih nepravilnosti. Ove izabrane sorte su međusobno kompatibilne i to daje genetsku osnovu za druga međusobna kompatabilna ukrštanja sa mogućnošću dobijanja superiornojeg potomstva, zaključuje dr Biljana Korunoska.
