Savez Original Srbija na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Hali 1a predstavlja devet proizvoda sa oznakom geografskog porekla. To su već svima dobro poznati brendovi: Futoški kupus, Begečka šargarepa, Fruškogorski lipov med, Ariljska malina, Petrovački kulen, Vrbički beli luk, Sremski kulen, Leskovački ajvar i Pirotski kačkavalj.
Ovaj savez osnovan je 2015. godine s’ ciljem da se okupe pojedinci, zadruge i udruženja proizvođača koji svojim proizvodima čuvaju tradiciju naroda sa ovih prostora.
ČITAJTE I: Prioritet je obezbediti dovoljne količine hrane
Već 2017. godine svoje proizvode izložili su na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Od tada se, kako kaže Miroljub Janković, član Upravnog odbora Saveza Original Srbija dolazak i zajednički nastup na Novosadskom sajamu podrazumeva.
Proizvodi Original Srbija delo su dobrih domaćina
– I pre osnivanja Saveza većina naših članova predstavljala se na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Nakon osnivanja, svesni koliko je važan znak „original“, na Sajmu se predstavljamo zajedno. Želja nam je da i potrošači i poslovni partneri dobiju kompletan uvid u našu ponudu. Svaki proizvod ima svoje osobenosti, a nit koja ih povezuje je da su delo dobrih domaćina, kaže Janković.
U njihovoj ponudi, proizvoda ima i za predjelo i za glavno jelo, tu si u salate kao i slatki zalogaji, ali i različite vrste sokova. Neki od njih mogu da se probaju, a mnogi i da se kupe po povoljnim sajamskim cenama.
Izlagači na ovom štandu kažu da njihov cilj nije samo postizanje poslovnih dogovora i proširenje plasmana jer pored toga žele da u direktnom kontaktu razmene iskustva i znanja sa drugim izlagačima i proizvođačima.
Suša ugrožava početak proizvodnje futoškog kupusa
Kako Janković dolazi iz Udruženja “Futoški kupus” razgovor sa njim je dobra prilika da se čuju aktuelnosti u proizvodnji ovog autohtonog povrća.
-Počeli smo sejanje semenki za proizvodnju rasada. Ovaj posao završava se do kraja maja. Oni koji koriste leje setvu bi trebali da obave nedelju dana ranije, a oni koji koriste nešto savremenije metode, kontejnersku setvu, mogu da je završe i prvih dana juna. Situacija u atarima je kritična, vlage nema ni na 20 cm dubine, tako da nismo optimistični kako će proizvodnja jesenjeg kupusa izgledati. Kod onih proizvođača koji imaju vodu i mogućnost zalivanja, sistemi za navodnjavanje rade neprekidno. To važi i za proizvađače drugog povrća kao i voća. Ove godne očekujemo nemilosrdnu borbu sa vremenom, priča Janković.
Šta smeta futoškom kupusu?
On kaže da pre 30 i 40 godina futoški kupus, kao sorta, nije zahtevao neku specijalnu negu poput npr. krastavaca, umeo je da podnese vremenske uslove. U svom genetskom potencijalu ima zapamćeno sve, od sušnih i toplih do kišnih godina. Međutim, poslednjih godina postao je izuzetno osetljiv. Smetaju mu verovano i promene strukture zemljišta i vremenskih uslova koje su mu nepoznate.
-Kada govorimo o ovogodišnjoj proizvodnji, zaista se nismo trudili da planiramo. Rukovodićemo se stanjem u datom trenutku. Ljudi su dosta rezervisani jer nam je početak proizvodnje dosta nepovoljan, a svi mi pored futoškog kupusa gajimo i neke druge kulture, pa za sada ne vidim da će kupus biti rasađen na nekim velikim površinama. Prisutni su i problemi sa energentima, đubriva su dosta skupa, radna snaga… Kada se sve sklopi proizvodnja je restriktivna i skupa i nedostaje mnogo toga. Pokušaćemo da proizvedemo ono što moramo jer su ljudi navikli da gaje futoški kupus. Ali, niko neće biti raspoložen da povećava površine u odnosu na prošlu godinu, pre će ih smanjivati, objašnjava Miroljub.
Sve su manje površine pod futoškim kupusom
Prema njegovim rečima, prošle godine je zaštićeni futoški kupus koji je prošao sertifikacije i kontrole, zauzeo svega 20-ak hektara, a to je bilo duplo manje u odnosu na 2020. To je drastično manje, kada se gledaju raniji periodi u kojima je ovo povrće gajeno na više od 500 hektara.
-Ta vremena su prošla, došla su neka druga u kojima imamo hibridne kombinacije i delovanje genetskog inženjeringa, pa sada futoškog kupusa imamo u tragovima. Pojavom našeg udruženja i geografske zaštite došli smo u situaciju da povećavamo površine ali, zahvaljujući svim ovim dešavanjima u poslednje 2-3 godine sad smo ponovo u fazi stagnacije sa površinama, kaže Janković.
Na pitanje da li se može reći koliko će koštati zasnivanje ovogodišnje proizvodnje, on je odgovorio da se zna – skupo. Tu se postavlja novo pitanje – ko će moći da plati tu proizvodnju. Suludo je očekivati od proizvođača, kako kaže, da proizvode jeftino i da uvek budu prve žrtve koje će platiti ceh svih drugih dešavanja.
Piše: Jasna Bajšanski