U Kongresnom centru “Master” Novosadskog sajma predstavljen je projekat „Podizanje plantaža lekovitog i aromatičnog bilja“. Na njemu je angažovan tim stručnjaka Instituta za šumarstvo u Beogradu, a finansira ga Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Ovaj projekat se završava oktobra i usmeren je ka korisnicima programa za unapređenje poljoprivrede i onima koji žive u ruralnim područjima.
Cilj projekta je da se razvije model proizvodnje i prerade lekovitog i aromatičnog bilja u ruralnim krajevima Srbije radi zapošljavanja stanovništva, prvenstveno u Pirotskom okrugu. Tim Instituta za šumarstvo u pirotskom kraju i sakuplja biljke, od kojih će biti proizvedeno seme i ispitana etarska ulja.
Dr Milan Lukić, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”: Potrebne su subvencije usklađene sa rejonizacijom
– Oni koji skupljaju ili prerađuju lekovito i aromatično bilje moraju da znaju da je reč o plantažnoj proizvodnji po principu organske poljoprivrede, što znači da je za plasman proizvoda neophodno imati odgovarajući sertifikat, bilo da je reč o lekovitoj sirovini ili etarskom ulju, rekla je dr Biljana Nikolić, naučna savetnica Instituta za šumarstvo.
Prema rečima dr Milana Lukića, direktora Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” u Srbiji je, nažalost, lekovito bilje zastupljeno na površini od svega 2.000 hektara. Uslovi za povećanje površina procenjuju se na bar 2-3 puta veće površine. Za ovakvu situaciju postoji više razloga.
-Jedan od njih je taj što veći broj vrsta lekovitog bilja nije profitabilno za gajenje. Zatim, za ovu proizvodnju veoma često su potrebne veoma specifične mašine i oprema koje nisu jeftine. Sem toga, ne prate se dovoljno naučna dostignuća u ovoj proizvodnji, a apel našim proizvođačima je da se okrenu nauci. Moram napomenuti da, pored činjenice da subvencije za ovu poljoprivrednu granu postoje, naša ideja je da se ka nadležnom ministarstvu uputi zvaničan zahtev da se proizvodnja najznačajnijih vrsta lekovitog bilja ili tamo gde bude završena rejonizacija – gajenje u područjima koja su najbolja za određene vrste, direktno u značajnoj meri subvencioniše sadni i semenski materijal, kao i proizvodnja po jedinici površine, kazao je Lukić.
Stručnjaci već dosta dug period rade na procesu rejonizacije odnosno pozicioniranja različitih vrsta lekovitog bilja, s’ obzirom na to da se u proizvodnji zvanično koristi 280 vrsta registrovanih u našoj zemlji. Svaka od ovih vrsta ima svoje specifičnosti. Kada se govori o sakupljanju lekovitog bilja, odnosno područjima na kojima je ono najviše zastupljeno ističu se Stara planina, Fruška gora, Soko Banja, Tara, Deliblatska peščara…
-Međutim mogućnosti za njihovo gajenje su daleko veće od navedenih lokalizovanih područja. Kada govorimo o gajenim vrstama, u Bavaništu se decenijama veoma uspešno gaji lekovito bilje i ovo selo u južnom Banatu jese i treba da ostane centar ove proizvodnje ali takvih centara treba da ima mnogo više. Konačan cilj je dobijanje proizvoda vrhunskog kvaliteta, objašnjava dr Milan Lukić.
On je istakao i da veliki broj proizvođača lekovitog bilja nema obezbeđen plasman za svoje konačne proizvode, zatim nema svoje sušare i drugu opremu.
-Kada je u pitanju naš Institut mogu da kažem da mi decenijama unazad imamo kooperantske odnose sa proizvođačima. Od strane Instituta oni imaju potpunu tehnologiju kada je u pitanju primena svih neophodnih i savremenih mera, naravno i onih tradicionalnih, upotreba pesticida koja je u ovoj vrsti proizvodnje veoma ograničena, praktično onemogućena. Veoma važno za naše proizvođače je to što im dajemo odgovarajući repromaterijal, semnski i sadni, a ugovorom se obezbeđujemo za otkup tzv. biljnih droga koje su dragocene u našoj proizvodnji, napomenuo je Lukić.
Osnovna misija Instituta je, kako je naglasio, da proizvodi proizvode vrhunskog kvaliteta. Svaka sirovina koja dolazi u ovaj Institut najpre prolazi interne, a zatim i eksterne kontrole od nadležnih državnih institucija i tek nakon toga ulazi u proizvodnju.
-Mislim da proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji ima svetlu budućnost, da može biti zastupljena na znatno većoj površini, a svedoci smo poslednjh godina i kada je pandemija u pitanju, da sve veći broj ljudi želi zdravo da se hrani, na zdrav način da se leči i zbog toga je i potražnja za lekovitim biljem i proizvodima od njega, kako na području naše zemlje tako i u svetu sve veća. Ali, lekovitog bilja je malo i zbog toga smatram da ono ima sjajnu perspektivu, zaključio je on.
Inače, Institut “Dr Josif Pančić” u nedostatku sirovina iz Srbije, značajne količine uvozi iz Albanije i Ukrajine ali zbog aktuelnih dešavanja sada je to teško.
