Globalne cene hranе sveukupno su stabilne u novembru

 

Svetske cene prehrambenih proizvoda ostale su uglavnom stabilne u novembru. Zabeležen je pad međunarodnih cena žitarica, mesa i mlečnih proizvoda koji su nadoknadili rastuće kotacije za biljna ulja i šećer, izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).  Indeks cena hrane FAO , koji prati mesečne promene u međunarodnim cenama prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, iznosio je u proseku 135,7 poena tokom novembra, što je samo delić ispod nivoa u oktobru. Indeks je sada samo 0,3 odsto viši od nivoa iz novembra 2021.

FAO indeks cena žitarica opao je za 1,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je i dalje bio veći za 6,3 odsto u odnosu na vrednost od pre godinu dana. Svetske cene pšenice i kukuruza pale su u novembru za 2,8 odsto, odnosno 1,7 odsto, delimično pod uticajem produženja Crnomorske inicijative za žito. Nasuprot tome, međunarodne cene pirinča porasle su za 2,3 odsto.

 

 

 

ČITAJTE I: Izostanak tražnje doveo je do pada cena pšenice, kukuruza i soje

 

 

 

Indeks cena biljnog ulja porastao je za 2,3 odsto u novembru okončavši sedam uzastopnih meseci pada. Međunarodne cene palminog i sojinog ulja su porasle, dok su cene uljane repice i suncokretovog ulja pale.

FAO indeks cena mlečnih proizvoda opao je za 1,2 procenta od oktobra, sa padom svetskih kotacija za puter, obrano i punomasno mleko u prahu, usled manje uvozne potražnje, dok su one za sirom porasle, delom zbog manje raspoloživosti izvoza iz vodećih zemalja proizvođača na zapadu.

FAO indeks cena mesa bio je za 0,9 odsto niži u novembru u odnosu na prethodni mesec, pošto su međunarodne cene goveđeg mesa pale, povećane izvozne zalihe iz Australije doprinele su ionako visokim zalihama iz Brazila, bez obzira na i dalje jaku uvoznu potražnju Kine. Nasuprot tome, svetske cene svih ostalih vrsta mesa su se oporavile, predvođene višim kotacijama ovčijeg mesa.

Indeks cena šećera porastao je u novembru za 5,2 odsto, pod uticajem snažne kupovine usred oskudnih globalnih zaliha šećera zbog kašnjenja žetve u ključnim zemljama proizvođačima i najave Indije o nižoj izvoznoj kvoti šećera. Više cene etanola u Brazilu takođe su izvršile pritisak na povećanje svetskih cena šećera.

Prognoza svetske proizvodnje žitarica za 2022. je smanjena

U najnovijem izveštaju o ponudi i potražnji žitarica,  FAO je dodatno smanjio svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini, koja sada iznosi 2. 756 miliona tona, što je pad od 2,0 odsto u odnosu na 2021.

Smanjenje u velikoj meri odražava niske izglede za proizvodnju kukuruza u Ukrajini, gde je uticaj rata učinio operacije nakon žetve izuzetno skupim. FAO je takođe smanjio svoju prognozu globalne proizvodnje pšenice za ovu godinu, ali uprkos ovom smanjenju, nova cifra od 781,2 miliona tona ostaće rekordno visoka. Očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča pasti za 2,4 odsto ispod najvišeg nivoa iz prethodne godine.

Gledajući unapred, setva ozime pšenice 2023. je u toku uz zabrinutost zbog pristupačnosti ključnih poljoprivrednih inputa i nepovoljnih vremenskih uslova u Sjedinjenim Američkim Državama i Ruskoj Federaciji, iako bi povišene cene useva mogle pomoći da se održi natprosečna površina na globalnom nivou . Na južnoj hemisferi seju se krupni usevi, a zvanične prognoze u Brazilu ukazuju na rekordno visoke površine zasejane kukuruzom.

45 zemalja treba spoljnu pomoć za hranu

Procenjuje se da je za 45 zemalja širom sveta, uključujući 33 u Africi, devet u Aziji, dve u Latinskoj Americi i na Karibima i jednoj u Evropi, potrebna spoljna pomoć za hranu zbog sukoba, ekstremnih vremenskih pojava i rastuće stope inflacije, objavljeno je u najnovijem izveštaju o izgledima useva i stanju u sektoru hrane, tromesečnoj publikaciji FAO-ovog Globalnog sistema informacija i ranog upozoravanja.

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

 

Posebnu zabrinutost izazivaju uslovi nesigurnosti u zemljama istočne i zapadne Afrike.

Za zemlje sa niskim prihodima sa deficitom hrane, proizvodnja žitarica u 2022. predviđa se na 184,5 miliona tona, što je uporedo sa prosekom za poslednjih pet godina, dok je ukupna potreba za uvozom žitarica predviđena na 63,7 miliona tona, što je 7 odsto više od proseka za poslednji pet godina.