Zemljište je veoma značajan resurs, a svaki 5. decembar posvećen je upravo zemljištu i njegovoj izuzetno složenoj ulozi. Do obeležavanja ovog dana došlo je prvi put 2013. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pomenuti datum proglasila za Svetski dan zemljišta i od tada je fokus uvek na očuvanju kvaliteta zemljišta, njegovoj zaštiti, ali i podsticanju održivog upravljanja obradivih površina.
ČITAJTE I: Zbog uticaja promene klime bez sistema za navodnjavanje neće biti ni poljoprivrede
Zemljište predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih resursa, neprocenjivo dobro celog čovečanstva, a nikako jedne generacije, jedne nacije, grupe ili pojedinca.
Na zemljištima se proizvodi hrana, mogu da skladište i transformišu sunčevu energiju, čuvaju i štite genetske resurse skoro svih vidova života na našoj planeti, prečišćavaju i vrše detoksikaciju vode, a sa atmosferom su u interakciji apsorbovanjem i emitovanjem raznih materija u gasovitom i čvrstom stanju. Obezbeđuju neophodan životni prostor za čoveka, biljke i životinje, doprinose funkcionisanju i stabilnosti lanaca ishrane, na njima se podižu kuće, fabrike i razni infrastrukturni objekti, ona štite diverzitet života, utiču na globalne cikluse i ravnotežu na Zemjli i svedok su – »očevidac« istorije čoveka, ovako zemljištu govori dr Milivoj Belić.
Korišćenjem zemljišta u intenzivnoj biljnoj proizvodnji često dolazi do poremećaja ravnoteže izmedju pojedinih činilaca stvaranja zemljišta, koji odredjuju pravac i intenzitet pojedinih pedogenetskih procesa. Zemljište je dinamička tvorevina koja se promenom faktora pedogeneze menja.
-Čovek svojom aktivnošću može da poveća ili smanji prirodnu otpornost zemljišta prema različitim vidovima njegove degradacije. Pod degradacijom zemljišta podrazumeva se pojava koja može da dovede do smanjenja sadašnjeg, a i budućeg proizvodnog potencijala zemljišta. U poslednje vreme, uporedo sa tehnološkim razvojem, svedoci smo pojave kontaminacije (teškim metalima, radionuklidima, pesticidima, nitratima), degradacije (oštećenjem fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava) i uništavanja mnogih zemljišta (izgradnjom urbanih objekata, infrastrukture, i eksploatacujom mineralnih sirovina), kaže Belić.
Prema njegovim rečima, milioni hektara u Rusiji i Belorusiji zagađeni su radionuklidima nakon eksplozije nuklearne elektrane u Černobilu. Sem toga naša planeta, na globalnom nivou, izložena je intenzivnom zagađenju u formi kiselih kiša i efektima staklene bašte. Posledice pojedinih tipova degradacije zemljišta mogu biti katastrofalne ako se ima u vidu da je zemljište najvažnije i nenadoknadivo sredstvo biljne proizvodnje.
Ekološka ograničenja imaju posebnu težinu u poljoprivredi, budući da se radi o biološkoj proizvodnji koju ugrožavaju spoljni zagađivači prirodne sredine s jedne strane, i o delatnosti koja koristeći zemljišni prostor u velikim razmerama, neposredno zadire u uslove staništa, s druge strane, poručuje on.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Iz tog razloga očuvanje, zaštita i racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta treba da bude u središtu strategije razvoja poljoprivredne proizvodnje.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs i Pixabay