Rakijski putevi za domaće i strane turiste

 

Visokokvalitetna srpska rakija dobija se destilacijom stoprocentnog voća, pa su šljiva, kajsija, malina, dunja i drugo voće u flaši, za inostrane kupce prvorazredni luksuz koji su spremni dobro da plate. Ovaj potencijal samo treba iskoristiti na pravi način. A da su proizvođači rakije to dobro shvatili potkrepljuje podatak da je pre 3,5 godine u Srbiji bilo 200 registrovanih destilerija dok ih je sada blizu 800.

 

 

 

ČITAJTE I: Ruralni turizam – šansa za seoska domaćinstva

 

 

 

 

Priču o rakijskim putevima Srbije počinjemo u Banatskom Velikom Selu kod Kikinde, u destileriji Hubert 1924 doo. Poreklo imena destilerije i sela u kojem se nalazi tesno je povezano sa istorijskim podacima koji govore da su posle odlaska Turaka ovi krajevi opustošeni i naseobina u današnjem smislu nije bilo. Prema naredbi carice Marije Terezije od 25. novembra 1763. godine pravo naseljavanja u ovim krajevima imaju samo katolici. Godine 1770/71. doseljavaju se Francuzi iz francuske pokrajine Lorene i Nemci iz jugozapadne Nemačke. Osnovali su tri sela koji se u navedenom izvoru pojavljuju kao: Seul Tur, Šarlvil i Sent Hubert. Tokom 18. veka ove naseobine su promenile nekoliko vlasnika. Francuzi su se vremenom asimilovali u Nemce. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, proizvodnjom i preradom voća i povrća. Poluproizvodi  – destilati, vina, sirovine za sokove, pekmez, žitarice… transportovani su prugom Temišvar – Beč.

Posle Drugog svetskog rata, Nemci su deportovani u Nemačku, a u ova mesta su doseljene porodice iz Bosne. Od tri nemačka sela formirano je jedno pod nazivom Veliko Selo, da bi se 1948.  godine preimenovalo u Banatsko Veliko Selo. Nazivi nemačkih sela zadržani su kao nazivi današnjih rejona.

Među 9 najboljih alkoholnih pića u svetu je u Hubert kajsija

Objekat u kome se danas nalazi Destilerija Hubert 1924 je sagrađena 1901. god, a pogon za proizvodnju rakije 1924. god, otuda i njen naziv. Reč je o porodičnoj destileriji osnovanoj 2007. godine čija osnovna delatnost je proizvodnja prirodnih rakija od šljive, dunje, kajsije, jabuke, kruške kao i likera od višnje i maline.

Od 2010. godine Destilerija Hubert 1924 doo niže domaća i strana priznanja. Najznalčajnije stiglo je 2019. godine kada je na prestiznom takmicenju Spirits Selection koje je održano od 22-25. avgusta 2019. u Kini i na kom su ucestvovali proizvodjaci 1770 alkoholnih pića -viskija, džina, tekile, rakije, ruma… iz celog sveta, dodeljeno je 49 velikih zlatnih medalja. Nakon sto su 102 sudije ponovo testirale uzorke svih 49 velikih zlatnih medalja, odabrano je 9 najboljih alkoholnih pića na svetu. Među tih 9 je rakija Hubert kajsija.

Nikada do sada nije se dogodilo da jedna srpska rakija dobije ovako prestižnu nagradu.

Njen vlasnik, Miroslav Knežević, kaže da njegova porodica poseduje 15 hektara sopstvenih voćnjaka.

-Ručno skupljamo plodove voća i trasportujemo iz voćnjaka do destilerije. Voće se zatim skladišti u hladnjači, kontroliše zrelost, prerađuje, odnosno, radi se pranje, otkoštavanje i pasiranje. Fermentacija se odvija u strogo kontrolisanim uslovima. Potom se radi dvostruka i trosktruka destilacija u bakarnim kazanima kako bi se dobila prepečenica. Rakije šljiva, dunja i jabuka odležavaju minimum tri godine u hrastovim buradima, dok kajsija i viljamovka odležavaju minimum tri godine u inox posudama, objašnjava Knežević.

Kapacitet ove destilerije je 50.000 litara, a od rodnosti godine zavisi da li je on pun ili ne. Sirovine, kajsija, dunja, delom šljiva su iz vlastitog voćnjaka dok viljemovku, stare sorte šljiva i jabuka Kneževićevi delimično kupuju.

-Najbolji način predstavljanja naših rakija je kada gosti obiđu našu destileriju i degustiraju naše proizvode. Trenutno imamo degustacionu salu koja može da primi 20 osoba. Planiramo da proširimo kapacitete i ubacimo gastronomsku ponudu. Za sada gosti samo mogu da degustiraju naše rakije. Procenjujem da će rakijski putevi za nekoliko godina biti jedna od najboljih turističkih ponuda Srbije, kaže naš sagovornik i napominje da je vizija jasna – proširenje kapaciteta, uvođenje još sadržaja i uvezivanje sa turističkom ponudom Banatskog Velikog Sela.

Destilerija Tok spremno ulazi u turističku priču

Iz beogradske destilerije Tok poručuju – Ovo je mesto gde rakija živi.

Ovo je porodična priča koja traje gotovo pola veka. Prvi redovi rakijske istorije ispisani su na Goču, a sve je zapravo počelo još mnogo pre zvaničnog osnivanja destilerije, u željama njenog osnivača, Veroljuba Uroševića. Porodična manufaktura prerasla je u proizvodnju limitiranih serija vrhunskih rakija. Kao i u svakoj pravoj porodičnoj priči – danas destileriju vodi njen osnivač sa svojim sinovima, koji su eksperti tehnologije proizvodnje rakija.

Na pitanje u kojoj meri je Srbija spremna da razvija rakijske turističke puteve po ugledu na npr. vinske puteve u svetu, puteve viskija u SAD i sl., dr Ivan Urošević odgovara da je Srbija je na samom početku razvoja ovog oblika turizma s’ obzirom na to da se svest kod proizvođača polako menja i usmerava u ovom pravcu. Potrebna su ozbiljna ulaganja u infrastrukturu destilerija, obeležavanja, kategorizacije, formiranja i osmišljavanja ponude.

 

– Veliki potencijal postoji i uz profesionalan pristup državnih institucija, struke i vlasnika destilerija. Za kretko vreme moguće je napraviti mehanizam funkcionisanja rakijskog turizma kao jedinstvenog koncepta koji u velikoj meri može da doprinese promociji rakije kao kategorije alkoholnih pića ali i ostvarivanje ne malih dodatnih prihoda, kaže Urošević.

On napominje da je činjenica da se u zadnjih desetak godina na tržištu pojavljuje sve veći broj  proizvoda zanatskih destilerija visokog kvaliteta. To potvrđuje i veliki  broj domaćih i međunarodnih priznanja kao i povećanje izvoza rakije na sve kontinente sveta. Uprkos tome postoji takođe veliki broj proizvoda nižeg kvaliteta ili su čak i neispravno deklarisani, kao rakija, a dobijeni su od alkohola koji nije poreklom iz voća,  što zahteva ozbiljniji sistem kontrole na tržištu kako bi se opšti kvalitet podigao na viši nivo.

U ovoj rakijskoj turističkoj priči potrebno je uraditi reonizaciju – od severa do juga Srbije.

– Potrebno je prvo od strane nadležnih organa uraditi voćarsku reonizaciju kako bi i rakijska imala potpuni smisao. Za sada je Savez proizvođača rakija uradio internu reonizaciju prema administrativnim regionima. Smisao reonizacije treba da bude zasnovan na egzaktnim parametrima kvaliteta sirovine, voća i voćne vrste, kao i mikroklimata koji direktno imaju uticaj na karakteristike finalnog proizvoda. Na taj način je moguće i preciznije definisati kvalitet proizvoda svakog reona i njegove specifičnosti, poručuje dr Ivan Urošević.

Turizam je veoma složena privredna grana koja na prvom mestu treba da ponudi turistički proizvod. To znači povezivanje različitih delatnosti iz ove oblasti što jednoj zajednici donosi boljitak.

-Benefiti su višestruki. Nijedna destilerija ne može da uradi bolje predstavljanje svojih proizvoda kao u svom prostoru gde gost ima priliku da doživi ambijent proizvodnje. S ’obzirom na to da je uz degustaciju rakija potrebno i konzumiranje bar lakog predjela, lokalni proizvođači mlečnih i suhomesnatih proizvoda mogu biti uključeni sa svojim proizvodima u ovu ponudu. Takođe uklapanjem sa drugim turističkim atrakcijama u okolini, korišćenje drugih turističkih kapaciteta, celokupna lokalna zajednica može imati višestruke koristi, zaključuje Urošević.

Krovna organizacija proizvođača rakije bori se da rakija zauzme mesto koje joj pripada

Ove činjenice ukazale su na potrebu da se proizvođači rakije i jakih alkoholnih pića na neki način udruže i zajednički rade na prosperitetu kako proizvodnje rakije tako i njenog predstavljanja kao turističkog brenda.

To je bio motiv da polovinom 2019. godine osnuju Savez proizvođača rakije Srbije, krovnu nacionalanu organizaciju koja uspešno radi na ostvarivanju zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje i promocije rakije i jakih alkoholnih pića. Savez je nastao kako bi se zajedničkim snagama njegovi članovi izborili da rakija kao nacinalno piće zauzme mesto koje joj pripada. U toku je izrada Strategije razvoja rakije i jakih alkoholnih pića.

Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva ovaj Savez je ralizovao 5-6 projekata, završen je i projekat rakijskog turizma za Vojvodinu i Šumadiju. Urađen je katalog rakijskih degustacionih centara u Srbiji kao i Pravilnik o kategorizaciji turističkih destilerija.

-Sledeće godine imamo u planu završni projekat koji podrazumeva da se obeleže destilerije ali da se ovaj akt doradi jer smo već imali razgovore  da li će obeležavanje značiti dobijanje dve, tri ili pet zvezdica odnosno burenceta. To će zavisiti od broja gostiju koje destilerija može da primi, kako je i na koji način uređena i sl. Od Ministarstva turizma moramo da zatražimo izmene zakona kako se ne bi desilo da destilerija koja ima degustacionu salu mora da ispunjava uslove kao i restoran. Verovatno ćemo se ovom ministarstvu obratiti zajedno sa vinarima jer imao isti problem, objašnjava Goran Radosavljević, sekretar Saveza proizvođača rakije Srbije.

Inače, registovano poljoprivredno gazdinstvo može da proizvede rakiju odnosno destilat, da je nosi na ocenjivanje, da organizuje degustaciju ali nema pravo da prodaje jako alkoholno piće. Svoj proizvod jedino može da proda registrovanoj destileriji. Ona ga otkupi, pregleda, doradi i onda može da ide u prodaju. To znači da bi se imala degustaciona sala i rakija se prodavala u gazdinstvu ono mora da biti registrovana kao destilerija. Ne treba zaboraviti akcizne markice koje su neophodne.

Radosavljević kaže da ovo ne predstavlja problem i da se lako radi u svega 3-4 koraka.

Proizvođači rakije i jakih alkoholnih pića su, prema njegovim rečima veoma zainteresovani za bavljenje turizmom, posebno destilerije koje su već afirmisane. Ima i primera da destilerije koje su u izgradnji već planiraju degustacione sale i centre. U treću kategoriju ubrajaju se ljudi kod kojih je još u toku izgradnja ali nemaju dovoljno sredstava. Ipak i kod njih vlada interesovanje za rakijskim turizmom.

-Svi oni zainteresovani su da koriste podsticajna sredstva na pokrajinskom i nacionalnom nivou kao i iz IPARD programa. Mi kao Savez smo spona između državnih organa i proizvođača, svojim članovima pružamo sve raspoložive informacije iz ministarstava poljoprivrede, turizma, za razvoj sela itd.

 Zbog čega je važno imati degustacionu salu?

U degustacionoj sali proizvođač rakije i jakih alkoholnih pića upoznaje svoje potrošače preko sopstvenog proizvoda. A upravo to je najbolja reklama.

-Probanje rakije na izvoru je poseban utisak. Ovaj način reklamiranja vlastitog proizvoda daleko je lakši nego ići od restorana do restorana ili po sajmovima, kaže Goran Radosavljević.

On napominje da pomenuti Pravilnik podrazumeva bodovanje. A to znači da ukoliko se npr. organizuje obilazak voćnjaka ili prisustvo procesu pečenja rakije, destilerija dobija veći broj poena odnosno veću kategorizaciju. Teži se i ka izgradnji smeštajnih kapaciteta.

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

 

-Izgradnja degustacionih sala i svi prateću sadržaji znače upotpunjavanje turističke ponude. Primera radi, ako u jednoj opštini ima 5 destilerija i isto toliko vinarija sa pratećim sadržajima poput posete manastirima, crkvama, prirodnim dobrima… neminovno je jačanje srpskog brenda posebno ako se u obzir uzme činjenica da je Srbija prepoznatljiva baš po rakiji dok vina i sličnih pića ima svuda u svetu. Voće je najskuplja sirovina za dobijanje destilata. Viski se pravi od žitarica, votka od krompira, tekila od kaktusa … proizvodnja svih ovih pića jeftinija je od proizvodnje naših voćnih rakija, zaključuje Radosavljević.

S’ obzirom na to da je reč o najboljem i najkvalitetnijem destilatu, rakija zaslužuje da ima ako ne veću, a ono bar istu cenu.

Piše: Jasna Bajšanski