Proizvodna godina 2022. za proizvođače voća nije završena jer se na lageru nalaze količine koje ne mogu da se prodaju. Proizvođačke organizacije okupljene oko zadruga ili malih područnih hladnjača nisu naslonjene na tržište. One zavise od izvoznika. Kako kaže Božo Joković, predsednik Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija“, između njih postoji stepenik koji mali proizvođači ne mogu da preskoče.
Na pitanje zbog čega je to tako on kaže da veliki izvoznici imaju svoju maršutu izvoza što mali nemaju.
-Napravili smo grupaciju koja fantastično radi i u svojim rukama ima više od 1.500 tona zamrznutog voća. Preovalđuje malina, a ima i višnje, kupine, šljive, jagode, a imamo i više od 100 tona projektovane proizvodnje sveže maline za ovu godinu. To je sorta Enrosadira, veoma tražena u svetu, kaže Joković.
Do ovakve situacije došlo je zbog toga što, kako kaže naš sagovornik, nismo imali strateški dokument – platformu za rešnje pitanja u malinarstvu na duži rok.
-Sve smo radili adhok i zbog toga smo u ovoj situaciji. Dok jedni imaju izvoz i rade nesmetano, drugi grcaju u dugovima. Sadašnja odluka Narodne banke Srbije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vladom Republike Srbije nije delotvorna za male proizvođače. Namenjena je velikim izvoznicima koji će moći da realizuju posao, objašnjava on.
Joković dalje kaže da male zadruge ili organizacije koje nemaju izvoz moraju doći do nekog kreditnog aranžmana ili kod Fonda za razvoj ili kod poslovnih banaka jer moraju podići kredite i založiti svoju robu.
-Ukoliko se ovo ne završi do početka marta doći ćemo do još gore situacije jer imamo i elementarne (ne)prilike u vidu jeseni koja je trajala do januara, zime koja je poluzima. Ali, imamo problema i sami sa sobom. U septembru smo u Agroklubu sastavili sve grupacije, proizvođače i stručnjake na čelu sa prof. dr Zoranom Keserovićem. Ipak nismo došli do pozitivnih rezultata, kaže Joković.
Joković napominje da je grupacija „Naše voće Srbije“ imala puno sastanaka sa predstavnicima različitih institucija kojima je iznela svoje predloge.
Skratiti i uprostiti postupak IPARD-a
Između ostalog, predloženo je puno izmena koje bi doprinele boljem korišćenju IPARD sredstava. One su sredinom januara uručene Upravljačkom telu IPARD-a.
-Rešavanje sadašnjeg problema u maloj iskoriscenosti u merama IPARD-a treba da ide u dva pravca. Jedan je da se skrati postupak, a drugi da se on uprosti. Najveci problem u obradi predmeta je dužina trajanja, koja je gotovo uvek do samog kraja roka koji je predvidjen upravnim postupkom, kaže za Agroportal-znanje je moć, Božo Joković.
Predlog za kordinaciono telo IPARD-a: Skratiti i uprostiti postupak IPARD-a
Prema njegovim rečima uprošcćavanje postupka moguće je ostvariti kroz uvodjenje elektronskog sistema za prijavu kojim bi se sva dokumentacija koja se traže obuhvatila sistemom, bez naknadnih zahteva, a da se omogući i pribavaljanje pojedine dokumentacije kroz službene provere. Iako je pravilnicima predvidjeno pribavljanje po službenoj dužnosti, investitori se usmeravaju da pribave administrativnu dokumentaciju sa obrazlozenjem da će tako kraće trajati. Ovaj sistem mora obavezno da se izdradjuje zajedno sa ministarstvom nadležnim za eUpravu, jer će samo sa njihovim učesćem biti obezbedjena ta interoperabilost i povezanost sa drugim sistemima.
-Treba izbeći da se od lica koja podnose prijave traži dokumentacija koja je već u posedu Ministarstva, poput izvoda iz RPG i struktura biljne proizvodnje ili bilo koji drugi podatak iz sluzbenih evidencija koje su ušle u sistem eUprave. Dužina obrade predmeta generalno obeshrabruje ozbiljne investiture, koji nemaju vremena da cekaju vise od godinu dana -9 meseci obrada, plus nulta kontrola dovedu do skoro 12 meseci. Ako se obrada loše uklopi sa gradjevinskom sezonom gubi se skoro godinu i po do dve godine do pocetka realizacije investicije, objašnjava Joković.
Ova dužina utiče na to da cene proizvoda u ponudama porastu i to višestruko. On kaže da izvodjaci radova ne mogu da se obavežu na te rokove, pa se i oni izgube. Ljudi se onda snalaze, traže druge izvođace, a novac samo prolazi kroz njih uz verovatno proviziju odnosno dodatno opeterećenje investitora.
Često se desava da se trazi neki dodatni papir, koji je proistekao iz prakse obrađivaca, a koji zapravo nije nigde zabelezen kao deo dokumentacije, što oduzima vreme obrade.
-Neophodno je unapred predstaviti apsolutno svaki dokument koji će biti zahtevan od potencijalnog korisnika, da bi se skratilo vreme obrade. Zbog čega tražimo pravilo bez skrivenih papira i dokazivanja? Obradjivači se često bave ocenjivanjem gradjevinske dokumentacije, tj ulaze u ocene da li su pojedini projekti za koje su dobijene dozvole kompletni ili ne. Predmer i predračun radova mora da bude jedina stvar koja je predmet ocenjivanja tj. da li sadrzi stavke koje su definisane u Šifarnicima investicija. I to je sve, jer druge nadlezne institucije rade svoj deo posla, poručuje on.
Joković naglašava da ne moze UAP da se bavi nadleznostima iz Zakona o planiranju i izgradnji. Treba razmotriti mogucnost da se procedura pojednostavi tako da se projekti odobravaju pojednostavljenije, pre dobijanja rešenja o odobrenju, a da teret dokazivanja ispravnosti bude na kraju pod pretnjom da korisnik vrati sve pare sa penalima. Svakako se novac daje tek kad se investicija izvrši, a korisnik daje svoje pare, osim ako ne dobije avans što je pitanje koliko je ubrzalo potrošnju, treba pustiti da investira, a teret dokazivanja ispunjenja svega je pred isplatu ili u nekim fazama nakon početka gradnje ako je objekat investicija.
-Ako ne dokaže da je ispunio sve uslove pred isplatu neće dobiti pare nego sam snosi sve troškove investicije. Bodovanje nekad odbija potencijalne korisnike da se prijave, jer moraju da nađu gazdinstvo koje ispunjava uslove da dobije što više bodova kako bi osiguralo plasman na listi. Kreiraju se čak i vestački uslovi da bi se obezbedilo bodovanje, tako da se postavlja pitanje da li zapravo IPARD služi svrsi za koju je postavljen. Postoji nesrazmera u visini povraćaja za konsultantske usluge, pogotovo kod velikihinvesticija. Izjednačava se odgovornost konsultanta za male i ogromne investicije što nije uredu, kaže Joković.
Prema mišljenju članova Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija“ treba sto pre uvesti potpunu transparetnost u pogledu korisnika sredstava i u pogledu konsultanata, jer ovo je prinicp koji je utkan u trošenje EU sredstava, a koji mi kao drzava ne primenjujemo. Velika je i nepoznanica sistem referetnih cena. Predlog je da se kao u slučaju, recimo sadnog materijala, da se za glavne investicione stavke daju referetne cene da bi investitori mogli da preciznije sagledaju mogućnost apliciranja. Ovo već postoji za sistem referentnih cena koji radi Inzenjerska komora.
Božo Joković, predsednik Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija“: Između izvoznika i malih proizvođača postoji stepenik koji mali proizvođači ne mogu da preskoče.
-Obavezno treba uvesti sistem korekcija i limita cena u ponudama do odredjenog procenta i vremenskog roka pokretanja zahteva za korekcijom. Posebno se mora ubrzano raditi na finansijskoj podrsci potencijalnih korisnika kroz olakšice dobijanja kredita i akcenat staviti na konkurentne proizvode u sektoru nAgrara.
On dalje kaže da mogucnost zaloge kod banaka i fondova predmetne investicije, treba rešiti posebnom uredbom MPSV sa odredjenim bankama kao i osnivanjem garantnog fonda na nivou Republike Srbije.
-Bez pomoći države da približi prihvatljive uslove i poveća broj korisnika u narednim pozivima IPARD-a, imaćemo loš rezultat, novac ćemo vratiti kao neiskorišćen, a poljoprivreda će ostati nerazvijena i u eri hrane i energije bićemo zavisni od uvoza. Poljoprivrednici i svi u sektoru agrara nadaju se nalaženju rešenja, i to veoma brzo, jer nam vreme nije saveznik, poručuje Božo Joković.
Predlozi za raspodelu subvencija uručeni su Sektoru za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
„Naše voće Srbije“ podnelo je predlog i Sektoru za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede pri raspisivanju konkursa za subvencije:
1.Da se uredi konačna lista uslova RPG o njihovom statusu i stvarnoj proizvodnji i pravu na subvencije.
Da se usvoji subvencija po jedinici proizvedenih poljprivrednih proizvoda u količini po kilogramu i litru.
Da se usvoji odluka o isplati PDV nadoknade na ime predatih dobara od strane RPG – pravnom licu vrši preko UAP.
Da se u sektoru voćarstva obavezno obuhvati kao zbirna investicija sertifikovnog sadnog materijala, zaštitnih mreža, sistema za navodnjavanje i fertigaciju, nabavka voćarskih traktora sa opremom za obradu. u iznosu subvencije 70% bez pdv-a .
Subvencija i podrska za nastup i plasman finalnih proizvoda na tržište.
Da ostane subvencija od 70% osiguranja u poljoprivredi za pet regiona koji su obuhvaćeni odlukom Vlade R. Srbije, a da se do 1.2. 2023 izradi ponuda o osiguranju poljoprivrednih proizvoda od strane osiguravajućih kuća bez dosadašnjih klauzula i nametnutih pravila, već da to bude tržišni proizvod zvani polisa za kupce to jest RP gazdinstva koja hoće da se osiguraju u obimu svoje proizvodnje bez prakse koja je bila do sada. Vršene su promocije osiguranja, a kada dodje do štete onda se ona ne procenjuje na adekvatan način. Treba ukinuti učešće u sopstvenoj šteti franšizu, naći drugaciji metod procene štete, a isplata štete da bude po tržisnim cenama proizvoda.
Da se izjednače po bodovanju svi koji konkurisu, sem lica koja su završila poljoprivredne škole, a ostaju da se bave poljoprivredom najmanje 5 godina.
Da se subvencioniše prerada, sa procesnom opremom i opremanje objekata za preradu i skladištenje svežih, preradjenih i zamrznutih proizvoda u RPG i zadrugama. Da iznosi subvencije budu 60% od iznosa investicije bez pdv -a, a za područja sa otežanim uslovima iznos da bude 70%.
Da ministarstvo izadje sa jasnim predlogom o razdvajanju investicija u poljoprivredi sa olakšanim dobijanjem gradjevinskih dozvola i da se uproste procedure u tom obimu zakonskih odredbi.
Da se subvencionisu proizvođacke grupacije koje su nosioci primarne proizvodnje i da se pomognu njihovi napori u nastupu na trzištu preko logistike i infrastrukture, opreme, marketinga, promocije u pogledu stanovništva prema domacim proizvodima.
Subvencija od 80% u okviru uvodjenja standarda u prozvodjacke grupe – HCCP, GlobalGAP, GRASP, IFS, jer jedino tako ćemo imati rezultat u proizvodnji i preradi hrane kao bezbednog proizvoda sa 0-om tolerancijom.
Da se celokupna investicija može založiti kao obezbeđenje pri dobijanju kredita za realizaciju investicije kod banaka uz saglasnost Minista5rstva poljoprivrede.
Da se formiraju Garantni fond R. Srbije i Investicioni fond u poljoprivredi koji će biti razvojni i sa učešćem u fondovima velikih korporacija koje u tome vide profit i hoće da ulože sredstva u Fond.
Da se celokupna investicija i subvencija moraju zavrsiti u istoj kalendarakoj godini.
-Neophodno je unapred predstaviti apsolutno svaki dokument koji će biti zahtevan od potencijalnog korisnika, da bi se skratilo vreme obrade. Zbog čega tražimo pravilo bez skrivenih papira i dokazivanja? Obradjivači se često bave ocenjivanjem gradjevinske dokumentacije, tj ulaze u ocene da li su pojedini projekti za koje su dobijene dozvole kompletni ili ne. Predmer i predračun radova mora da bude jedina stvar koja je predmet ocenjivanja tj. da li sadrzi stavke koje su definisane u Šifarnicima investicija. I to je sve, jer druge nadlezne institucije rade svoj deo posla, poručuje on.
-Ako ne dokaže da je ispunio sve uslove pred isplatu neće dobiti pare nego sam snosi sve troškove investicije. Bodovanje nekad odbija potencijalne korisnike da se prijave, jer moraju da nađu gazdinstvo koje ispunjava uslove da dobije što više bodova kako bi osiguralo plasman na listi. Kreiraju se čak i vestački uslovi da bi se obezbedilo bodovanje, tako da se postavlja pitanje da li zapravo IPARD služi svrsi za koju je postavljen. Postoji nesrazmera u visini povraćaja za konsultantske usluge, pogotovo kod velikihinvesticija. Izjednačava se odgovornost konsultanta za male i ogromne investicije što nije uredu, kaže Joković.
