„Svi zadrugari u svetu imaju zajednički problem- nedostatak povoljnih kredita na tržištu i nedostatak novca“. Ovo je rekao Ariel Enrike Guarko, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza koji je svoju posetu Srbiji završio obilaskom dve vojvođanske zadruge – ZZ „Agroklek“ iz Kleka i „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja.
Po struci veterinar, Guarko je posebno zadovoljstvo izrazio zbog stočnog fonda i genetike koji poseduje jedna od 3 najveće farme mlečnih krava u Srbiji, ZZ „Agroklek“.
– U Argentii je drugačije organizovano govedarstvo. Tamo imamo odvojene farme – one koje se bave samo proizvodnjom mleka i one koje se bave drugim oblicima stočarstva. Reč je o ekstenzivnoj proizvodnji i krave su na pašnjacima, rekao je prvi čovek Međunarodnog zadružnog saveza, inače, Argentinac.
Direktor ove zadruge Radomir Bokić, reako je ovom prilikom da Argentina i Srbija ne mogu da se porede kada se govori o potencijalima. Sem toga, stočarenje je organizovano na drugačije načine.
Ariel Enrike Guarko, Jelena Nestorov Bizonj i Radomir Bokić
– Vojvodina nema neograničene resurse zemlje, tako da mi moramo da podignemo profitabilnost po hektaru. To postižemo povećanjem broja grla i proizvodnje po grlu. Zbog toga i gradimo objakat vlastitim sredstvima, koji će biti završen za 15-ak dana. Navikli smo se da se oslanjamo na sebe, da poštujemo državu i da poslujemo u datim uslovima, rekao je Bokić.
Kako će prerađivači isplati mleko, ako ne prodaju sir?
Ministarstvo za brigu o selu pre nekoliko godina ovu zadrugu je podržalo sa 15 miliona dinara.
– Tim sredstvima smo se tehnički opremili. Konačno je došlo vreme da država prepoznaje domaće proizvođače. Ova zadruga petnaestak godina unazad između 300.000-800.000 evra investira u proizvodnju sopstvenih sredstava, kaže on.
Novi objekat za držanje krava biće uskoro gotov
Savremeno izmuzište sa podnim grejanjem
Ariel Guarko i Radomir Bokić
Na pitanje da li je zadovoljan otkupnom cenom mleka Bokić je rekao da zadrugari nisu nezadovoljni cenom ali jesu nezadovoljni talasanjima koja se dešavaju u ovom sektoru.
– Ovo je proizvodnja koja traje 365 dana godišnje, sada se realizuju planovi od pre 5 godina, a planira se za narednih 10. Naša snaga je u potencijalu koji imamo. Cena na današnji dan ne znači nam mnogo. Nas interesuje koja će otkupna cena mleka biti u avgusti i decembru. Sada se pojavljuje drugi problem. Kako će nam prerađivačka industrija platiti mleko ako ona svoj sir ne proda. To nas trenutno najviše brine, kazao je direktor ZZ „Agroklek“.
Obilazak mašinskog parka ZZ „Agroklek“ iz Kleka
U svetskoj ekonomiji jedino udruživanje daje dobre rezultate
-Mali poljoprivrednici sami ne mogu da budu konkurentni ali, udruživanjem dobijaju velike rezultate i mogu biti prisutni na tržištu. Zbog situaciji u svetskoj ekonomiji, jedino udruživanje daje dobre rezultate, rekao je Ariel Enrike Guarko.
Sa ovom tvrdnjom složio se i Vojislav Mrkšić, direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja. On je naglasio da je ključ opstanka malih i srednjih gazdinstava upravo u zadrugarstvu.
Vojislav Mrkšić, direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“
-Praksa je pokazala da na tršištu niko ne može samostalno opstati. To mogu ilustrovati primerima u mom selu, Srpskom Itebeju. Bilo je pojedinaca koji su zaradili malo više novca i počeli su sami da se bore na tržištu. Sada svakodnevno gube utakmicu. Bolju likvidnost i napredak imali su dok smo svi bili u ZZ „Mrkšićevi salaši“, rekao je on.
Mrkšić je naglasio da je jako dobro što država pomaže zemljoradničke zadruge ali je najvažnije da poveća subvencije, da svaki hektar bude subvencionisan.
-Ni jedna država ne drži našu branšu prepuštenu slučaju kao što smo to mi. Sa minimalnim subvencijama, sa cenama goriva koje su jednake onima na auto-putu, ne možemo. Mi vapimo već 10 godina, a taj vapaj nikome nije zaparao uši, poručio je Mrkšić.
Jesmo li izgubili tradicionalne kupce pšenice?
Ovom priliko se čulo i da zdruge poput ove, koje se bave ratarstvom, sada imaju veliki problem.
-Trenutne nelikvidnosti, počev od gazdinstava pa do zadruga kao pravnih lica, dobar deo je država nepromišljenim i brzim potezima, a tu mislim na zabranu izvoza, izazvala situaciju da imamo robe, a nemamo para. Stari ljudi bi za to rekli: „Pored hleba, mi ostali gladni“, objašnjava Vojislav Mrkšić.
Silosi ZZ „Mrkšićevi salaši“ puni su pšenice – zabrana izvoza poremetila tržišna kretanja
On napominje da ovakva situacija nije trenutna i da će potrajati nekoliko godina.
-Mi smo izgubili tržište. Svi koji su bili oslonjeni na naše tržište danas sa nama neće da pričaju jer smo ispali neozbiljni dobavljači. Sada se borimo da za pšenicu i kukuruz dobijemo minimalnu cenu kako bi rasprodali robu. Da nam je država u trenutku donošenja Uredbe o zabrani izvoza pšenice dozvolila da nešto zaradimo i da imamo veću akumulaciju obrtnih sredstava kada je bio pravi trenutak, ne bismo imali ovakvu situaciju, rekao je on.
Dodao je da su sada cene i za pšenicu i za kukuruz 26-27 dinara za kilogram, a u proizvodnju se ušlo sa visokim cenama repromaterijala.
ZZ „Mrkšićevi salaši“ ima i svoje preradne kapacitete – pekaru, pogon za program proizvoda od smrznutog lisnatog testa.
-Jedan od naših najznačajnih projekata je prerada mesa i realizovanje linije za klanje krupne stoke. To je velika investicija koja nam predstoji, najavio je Mrkšić.
Vojvođanske zadruge su iznad evropskog proseka
Na pitanje novinara da li u našim zadrugama ima evropskog duha, Ariel Enrike Guarko, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza odgovorio je potvrdno.
– Ako se poredi proizvodnja, može se reći da zemljoradničke zadruge u Vojvodini proizvode duplo više robe nego što je to slučaj u Argentini. A u poređenju sa Evropom, može se reći da su iznad evropskog zadrugarstva, rakao je Guarko.
Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj kvalitet ove posete ocenila je kroz razmenu iskustava i sagledavanja našeg zadrugarstvo u odnosu na ono u Evropi i svetu.
-Čuli smo da su neki od rezultata kod nas iznad evropskog nivoa. Ipak, prostora za nepredak još uvek ima mnogo. Iskoristili smo prililu da iznesemo sa kakvim problemima se zadrugarstvo u Srbiji susreće, i sa strateškog i sa operativnog aspekta. Na istoj smo liniji – zadruge svoje obaveze ispunjavaju ali su njihova prava često ugrožena. Tu mislim na upis zadružne svojine i oduglovačenje procesa, odnosno neprimenjivanje zakonskih odredbi kao što je propisana posebna zaštita države, pokrajine i lokalne samouprave za zadruge, rekla je Nestorov-Bizonj.
Nestorov Bizonj: Zadruge svoje obaveze ispunjavaju ali su njihova prava često ugrožena
Ona bi trebala da se ogleda, kako je naglasila Nestorovova, u posebnim podsticajnim merama za zadruge, u fondovima za razvoj zadrugarstva. Od 2015. godine kada je usvojen Zakon o zadrugama ovo nije zaživelo, osim u jednom programu, a to je program Ministarstva za brigu o selu „500 zadruga u 500 sela“.
-Pored toga postoje i drugi problemi koji se odnose na agrarnu politiku i podsticajnu politiku koje zadruge ne prepoznaju kao nosioce razvoja poljoprivrede i sela. U tom kontekstu imamo svoje predloge za izmene. Neiscrpni problem se odnosi na zapošljavanje u zadrugama i on se iz godine u godinu uvećava jer imamo sve više zadruga, a sve manje zaposlenih u njima, smatra predsednica ZSV.
Mihailović: Uvek ima mogućnosti za dalji razvoj
Suština zadrugarastva su društvena odgovornost i ekonomija
Njen kolega, predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović, rekao je da su tokom Guarkove posete tri reči ostale u sećanju: društvena odgovornost i ekonomija.
-Nama je cilj da spojimo znanje i zadrugarstvo i tu imamo veliku šansu. Iskoristili smo priliku da pokažemo naše dobre primere iz prakse. Uvek ima mogućnosti za dalji razvoj – kroz beskamatno kreditiranje zadruga, štedno-kreditne zadruge, formiranje fonda za razvoj zadruga na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, rako je Mihailović.
On je posebno naglasio dragocenost podrške Međunarodnog zadružnog saveza, a ujedno i Međunarodne organizacije rada, a samim tim i UN zadrugarstvu u Srbiji jer će nam sve to, kako je reako, koristiti za formiranje i agrarne i sveukupne ekonomije.
-Osim poljoprivrednih, u zadružnom sektoru Argentine, postoji veliki broj zadruga iz drugih oblasti poput energetike, potrošnje, socijalne zaštite i sl. i na tom polju imamo mnogo toga da naučimo, rekla je Nestorov -Bizonj.
