Privredna komora Vojvodine zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, Novosadskim sajmom, Garancijskim fondom AP Vojvodine, Zadružnim savezom Vojvodine, Društvom voćara Vojvodine i Savezom vinara i vinogradara Srbije, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovala je 4. Dan voćara.
Fokus ovogodišnje manifestacije usmeren je ka promociji AP Vojvodine kao voćarske regije- „Panonian fruits“. Sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Mladen Petković, Veljko Jovanović, PKS i predstavnici kompanija koje su najveći proizvođači predstavili su ideju udruživanja i promocije jedinstvenog brenda. Ovu ideju podržali su proizvođači voća u AP Vojvodini: „ MK Grupa- Agrounija “, „ Frueko“, „ COPA“, „ ZZ Voćar Slankamen“, „ Sweet Cherry Lady“, „Ćirić Agro“, „ Delta Agrar“, „ PG Žarko Kojić“ , „ Vlabons“, „ AL Rawafed“, „ Sirmium Fruit“.
ČITAJTE I: Uvođenje novih tehnologija i borba sa klimatskim promenama
Živimo u zemlji voća. Izvozimo ga na sve kontinente, i po njemu smo poznati i cenjeni. Polako postajemo sve značajniji igrač na međunarodnoj sceni sa konstantnim učešćem voća i povrća u većem od 24 odsto, čulo se na Danu voćara koji je četvrti put održan na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Deficitarne su jezgraste voćne vrste
Kako je rekao prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, 2002. godine Srbija je proizvodila oko 600.000 tona voća, a sada proizvodi 1.450.000 tona. Prema njegovim rečima, ako postoji svetla tačka u našoj poljoprivredi to je sigurno voćarska proizvodnja.
-Taj napredak je vidan zahvaljujući tome što smo tehnologije prilagodili klimatskim promenama i što smo, kada je u pitanju proizvodnja nekih voćnih vrsta, pored novih tehnologoija i same proizvođače naveli da se udruže. To su dva ključna faktora kako bi mali proizvođači bili konkurentni na tržištu, rekao je Keserović
On je naglasio da se među 10 izvoznih poljoprivredno-prehambenih proizvoda nalaze tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja. U 2021. godini na toj listi bila je i kupina.
-Svedoci smo da u poslednje vreme imamo jako veliku ekspanziju borovnice tako da će se i ona sigurno naći među prvih 10 izvoznih prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda. To je još jedan od dokaza da, kada se uvedu najsavremenije tehnologije i izaberu odgovarajuće voćne vrste za odgovarajuće agro-ekološke uslove, uspeh je zagarantovan, poručio je prof. dr Zoran Keserović.
Ipak, kako je rekao, ima tu i dosta problema, pogotovo kod izbora kvalitetnog sadnog materijala kod jabučastih i koštičavih voćnih vrsta.
Prema njegovim rečima pre 10 godina krenuli smo sa izuzetno kvalitenim sadnim materijalom i postizali smo visoke prinose u drugoj i trećoj godini. Onda su se mnoge kompanije i individualni proizvođači opustili i počeli da sade jednogodišnje i knip sadnice. Među perspektivne voćene vrste svakako spada višnje, pa sada imamo podizanje kvalitetnih zasada i mehanizovanu berbu.
-U narednom periodu biće interesantne jezgraste voćne vrste. One su deficitarne u Srbiji i ima dosta prostora za podizanje novih zasada. Drago mi je što je i kod leske i kod oraha počela primena najsavremenije tehnologije. Obilazio sam mnoge zasade po Evropi i sveti i mogu reći da je tehnologija u zasadima kod nas jedna od vrhunskih, rekao je Keserović.
Za vrhunsku rakiju treba pravilno čuvati krušku i dunju
Prof. dr Nenad Magazin sa Departmana za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglasio je da u ovoj godini voćarstvo trpi posledice loših vremenskih uslova.
– Nismo sigurni kako će godina završiti ali naša misija je da među proizvođačma širimo znanje i da ih upućujemo u nove tehnologije, poručio je on.
Berba i čuvanje kruške i dunje – tema je o kojoj je prof. dr Nenad Magazin govorio na 4. Danu voćara. Kako je rekao, ove dve voćne vrste aktuelne su sa stanovišta deficita na tržištu kako u Srbiji tako i u Evropi.
-Tema je akruelna jer tehnologija čuvanja ovog voća dosta zaostaje u odnosu na neke druge zemlje. Možemo tu mnogo da učinimo posebno iz razloga što kruška i dunja većim delom idu u preradu. A da bi bile kvalitetne sirovine potrebno je znati koje korake je neophodno uraditi da bismo dobili vrhunske proizvode kao što je rakija, rekao je Magazin.
On je poručio proivođačima je da je moguće dobo sačuvati krušku i dunja. U našim marketima sada je nemoguće naći domaću krušku, ovo voće je iz uvoza, a moguće je da naši proizvođači sačuvaju krušku do maja, kao što to rade njihove kolege u Holandiji ili Italiji, i prodavali je po znatno višim cenama.
-Osnovi korak kod čuvanja kruške je da se ona brzo rashladi, da se čuva na niskim temperaturama i da se onda šalje na tržište, rekao je prof. dr Nenad Magazin.
Na pitanje šta se dešava sa rejonizaciom u voćarstvu, Magazin je naglasio ona je završena od strane ustanova – Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Instituta za voćarstvo u Čačku. Oni su svoje izveštaje predali Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje treba sve da sublimira i započne implemetaciju preporuka.
-Vreme se menja tako da će možda biti još nekih korekcija. Nije lako napraviti ovako veliki projekat ali od nečega se mora krenuti, poručio je on.
Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da udruživanjem možemo značajno osnažiti tržišnu poziciju i zbog toga je veoma značajan projekat „Pannonian fruits“.
Šta je „Pannonian fruits“?
Vojvodina je regija sa veoma značajnom voćarskom proizvodnjom i učešćem od skoro 17% u srpskom izvozu. Vojvodina, panonska nizija je prostor u kome je poljoprivreda Srbije najrazvijenija kada je reč o prinosima i primeni novih tehnologija.
Tlo i klimatski uslovi potvrdili su se kao idealni za proizvodnju mnogih vrsta voća, a prednjače jabuka, šljiva, kruška, trešnja, breskva, kajsija, dunja. Zahvaljujući decenijama razvoja i prisustva na tržištu, u ovoj regiji pozicionirali su se najveći srpski izvoznici voća.
Iako za sebe volimo da kažemo da smo veliki, zapravo smo pri dnu lestvice od prvih 20 izvoznika jabuke u svetu.
Među prvih petnaest smo u šljivi, u prvih trideset smo sa kruškama, a u prva tri izvoznika kotiramo se jedino u smrznutoj malini. Svetsko tržište voća danas je znatno drugačije za Srbiju nego pre samo dve, tri godine. Od 2014. godine tendencije u izvozu jabuke i kruške su se promenile, a godine od početka epidemije COVID19, a naročito od početka rata u Ukrajini definitivno su nas orijentisale ka novim tržištima. Sve veće količine našeg voća svoje mesto nalaze u EU i na dalekom istoku, a interesovanje naših privrednika za sajmove u Evropi raste.
Pojedine zemlje i regije iz Evrope, ali i celog sveta ulažu milione Evra kako bi postigli uspeh na sajmovima svežeg voća. (Fruitlogistica, Fruit Attraction, Fruit Innovation, Rohvolution…) Nova tržišta donose i nova pravila igre, a naše kompanije ulažu veliki napor da im se prilagode. Menja se tehnologija, sortiment, način komunikacije sa kupcima, organizacija transporta. Promene su ponekad bolne, a u njima opstaju samo oni koji su spremni da prihvate da je potrebno da se menjaju.
Najveće zemlje u industriji svežeg voća i povrća godinama su radile na brendiranju regija koje ih predstavljaju (Venetto, Sicilia, Andaluzia, Toscana, Anatolia…) Na taj način podignuta je svest kod krajnjeg potrošača o tome da voće iz određenog kraja sveta poseduje jedinstveni kvalitet.
Kupac voli brendove jer brendovi poseduju vrednosti (jabuke sa severa Italije ili iz Austrije, kajsije iz Mađarske, pomorandže iz Andaluzije itd).
-Brending nije lak posao. Hajde da zamislimo šta nam je potrebno da bismo uspeli… Za početak, odabrali smo regiju poznatu po poljoprivredi, naprednoj tehnologiji gajenja, raznovrsnom voću i kvalitetu. Odabrali smo zvučno i prepoznatljivo ime – PANNONIAN FRUITS i odlučili da se predstavimo svetu, rečeno je na prezentaciji ovog projekta.
Ovo je naravno samo prvi korak, jer svaki uspešni brend pre svega čine vrednosti koje on predstavlja za šta nam je potreban sistem koji će te vrednosti definisati, organizovati značajnu ponudu, voditi računa o konzistentnosti, kontroli i predstavljanju brenda.
Brend nije logo – brend je priča koja stoji iza njega.
O brendu PANNONIAN FRUITS Agroportal.rs pisaće narednih dana.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Predsednik saveza Udruženja vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta na 4. Danu voćara predstavio je ideju ovogodišnjeg @winevisionbyopenbalkan, sajma koji je našu zemlju uvrstio na listu svetskih izlagača.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs i Pixabay