Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2023. godine po hektaru iznose 166.498,68 dinara.
Uz očekivani prosečan prinos od 5.000 kg/ha, cena koštanja proizvodnje pšenice roda 2023. godine iznosi 33,30 din/kg. Troškovi proizvodnje u prethodna dva meseca su dodatno opterećeni povećanom upotrebom zaštitnih sredstava zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
ČITAJTE I: Produktna berza: Najviše se trgovalo stočnim ječmom
Ovaj zaključak donet je na redovnoj sednici Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine, održanoj 22.06.2023. godine u Senti. Na sednici, kojoj je prisustvovala je i Ivana Popović, državna sekretarka u Ministartstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u okviru razmatranja stanja na tržištu pred žetvu pšenice i kalkulacije cene koštanja pšenice roda 2023. godine, konstatovano je da je situacija pred žetvu izuzetno nepovoljna za primarnu proizvodnju.
UO ZSV konstatovao je da na domaćem tržištu postoje visoke prelazne zalihe pšenice roda 2022. godine, pri čemu su ove godine površine pod pšenicom veće u odnosu na prethodne godine. Zbog toga se očekuje i veća ukupna proizvodnja u odnosu na ranije periode.
Ovom prilikom naglašeno je da je zasićenost tržišta starom pšenicom, u najvećem delu, posledica prošlogodišnje zabrane izvoza pšenice i brašna. Tada su se Zadružni savez Vojvodine i druge organizacije zalagale da se izvoz pšenice ne zabranjuje.
-Nakon donošenja odluke o zabrani izvoza zalagali smo se da se ta mera što pre ukine, kao i kvote koje su kasnije bile na snazi u dužem periodu. Pored visokih prelaznih zaliha, posledice mera zabrane i ograničenja u izvozu se danas ogledaju i kroz cenu pšenice roda 2022. godine koja je trenutno daleko ispod troškova proizvodnje. Uz očekivanu visoku ovogodišnju proizvodnju pšenice, teško je očekivati da će otkupna cena novog roda na tržištu biti formirana na nivou ili iznad troškova proizvodnje pšenice, zaključio je UO Zadružnog saveza Vojvodine.
U skladu sa navedenim, ZSV zahteva od nadležnih državnih organa preduzimanje mera u cilju zaštite interesa proizvođača i zemljoradničkih zadruga, kako ne bi ostvarili gubitke prodajom pšenice po cenama ispod troškova proizvodnje.
Na ovoje sednici je predlaženo da se obezbedi hitna intervencija države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka, sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo od 1-2%.
To bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u vreme žetve pšenice i omogućilo proizvođačima i zadrugama da pokriju troškove proizvodnje i žetve, a da odlože prodaju pšenice roda 2023. godine do stvaranja boljih tržišnih uslova za prodaju po cenama koje bi pokrile troškove proizvodnje.
– Ponavljamo i zahtev za subvencionisanje ukupnih registrovanih površina zemljišta na kojem se zasniva proizvodnja kod zemljoradničkih zadruga i zadrugara. Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara se nalaze u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa i taksi državnim i drugim organima, a podsticaji se ostvaruju do 20 ha, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinama zemljišta, više doprinose budžetu, a u odnosu na doprinos budžetu imaju najmanje podsticaja, rečeno je ovom prilikom.
Ovaj zahtev obrazložen je činjenicom da bi se njegovom realizacijom, osim povećanja pravednosti raspodele podsticaja, uticalo i na smanjenje sive ekonomije kroz stimulisanje pravnih i fizičkih lica koja legalno posluju.
Istaknuto je da bi kroz primenu ovog predloga bili ublaženi i gubici u slučaju nižih tržišnih cena od cena koštanja proizvodnje, kako u proizvodnji pšenice, tako i kod drugih proizvoda.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
– Postoji veliko nezadovoljstvo proizvođača i zemljoradničkih zadruga radom Republičke direkcije za robne rezerve u pogledu odsustva postupanja ili postupanja u meri koja nije dovoljna za otklanjanje poremećaja u ponudi i tražnji na tržištu, što se i sada reflektuje na tržište pšenice, a problem će biti još više izražen u vreme žetve, zaključio je UO ZSV.
Ukazaono je i na nedovoljnu transparentnost rada Republičke direkcije za robne rezerve.
U skladu sa tim zahteva se da Direkcija reaguje na tržištu poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u svim slučajevima kada postoji poremećaj u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoda, na transparentan način, u meri koja utiče na otklanjanje poremećaja na tržištu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkciji o prihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva.
Navedeni zahtevi Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine dostaviće se Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodopreivrede, sa molbom za hitno usvajanje mera koje bi doprinele njihovom sprovođenju.
Izvor: Zadružni savez Vojvodine
Foto: Agroportal.rs i Pixabay