Uprava za veterinu preko veterinarskih organizacija na terenu, prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu svinja -AKS na celoj teritoriji Srbije i preduzima sveobuhvatne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.
Uprava ponovo apeluje na sve uzgajivače svinja da ukoliko primete promene zdravstvenog stanja ili imaju uginuća svinja na svom gazdinstvu hitno obaveste svog veterinara, a neophodno je i da lovci preduzimaju propisane mere.
ČITAJTE I: Afrička kuga svinja i u Srbiji, preti ekonomijama širom Evrope
Podsećaju da je afrička kuga svinja virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji, a čija pojava je u Srbiji zabeležena 2019. godine.
Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.
-Iako ljudi ne mogu da obole od ove bolesti, upravo oni predstavljaju jedan od glavnih faktora za prenošenje AKS-a, pa je od izuzetnog značaja da svako od nas pokaže ličnu odgovornost i poštuje sve propisane preventivne mere, kako bi zajedničkim delovanjem sa nadležnim instutucijama sprečili nove slučajeve AKS, navodi se u saopštenju.
Svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru, a uzgajivači svinja trebaju da se pridržavaju jasnih uputstava koje je za njih pripremila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Bolest se širi:
-Kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama;
– Ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane;
– Kontaminiranom hranom, vodom;
– Inficiranim krpeljima;
– Odećom i obućom;
– Kontaminiranim predmetima i opremom;
– Prevoznim sredstvima;
– Stajnjakom;
– Leševima uginulih i zaklanih životinja;
– Glodarima i insektima.
Kako prepoznati afričku kugu svinja:
– Iznenadno uginuće jedne i više svinja;
– Gubitak apetita;
– Potištenost;
– Povišena telesna temperatura do 42°C;
– Krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa);
– Krvav proliv;
– Pobačaji;
– Nesigurnost u hodu;
– otežano disanje i kašljanje, povraćanje.
Preventivne mere:
– Ne hraniti svinje pomijama;
– Izbegavati pašno držanje svinja;
– Sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama;
– Osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću;
– Obavezna prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru;
– Postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.
Samo odgovornim ponašanjem i pravovremenim reagovanjem svih nas štitimo naše svinjarstvo i sprečavamo širenje ove bolesti, zbog čega je neophodno preduzimati sveobuhvatne preventivne mere u kontinuitetu, kako od strane uzgajivača svinja, tako i od strane lovaca, klanica i nadležnih službi.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Brošuru sa uputstvima za uzgajivače svinja možete pogledati OVDE, a za lovce OVDE.
Na sajtu Uprave za veterinu možete pronaći dodatne aktuelne informacije: https://www.vet.minpolj.gov.rs/zarazne-bolesti-zivotinja/africka-kuga-svinja-aktuelne-informacije/