Starenje stanovništva, posebno u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi , u velikoj meri utiče na menjanje načina života i kupovnih navika. Sve više pažnje posvećuje se prevenciji bolesti, koja je u poslednjih nekoliko godina povećala tražnju za organskim proizvodima u ovim regionima.
ČITAJTE I: Organska proizvodnja žitarica i uljarica
Hrana proizvedena u sistemu organske proizvodnje nije ista kao i hrana proizvedena u konvencionanom načinu koja je puna štetnih hemikalija.
– Na primer, jabuka na svojoj kori sadrži dvadesetak štetnih materija, čak i posle pranja, a životinjama se svakodnevno daju velike doze antibiotika, hormona i antiparazita koje se konzumacijom mesa i mleka unose u organizam. Sa druge strane, sveži organski gajeni proizvodi sadrže minimalno 50% više vitamina, minerala, enzima i ostalih mikronutrijenata, navodi prof. dr Branislav Vlahović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Organski proizvedena hrana neuporedivo je boljeg i prirodnijeg ukusa i na tržište dolazi svežija. Zagovornici hrane proizvedene u sistemu organske proizvodnje smatraju da sadrži i vitalnu energiju koja pojačava imunitet te je dokazano korisna u borbi protiv mnogih bolesti, naročito bolesti gastrointestinalnog sistema.
Šta se dešava u organizmu kada čovek konzumira organsku, a šta kada jede hranu iz konvencionalne proizvodnje, objašnjava genetičar prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
-I ako postojeće hemijske dijagnostičke metode, one ne mogu da naprave kvalitativnu i kvantitativnu razliku između hrane proizvedene po organskim principima i one iz konvencionalne proizvodnje. Ali, postoje fine molekularno-genetičke metode koje mogu da otkriju dugoročne posledice i rizkike za čoveka, domaće i divlje životinje i biljke, prouzrokovane nekontrolisanom primenom različitih hemijskih zagađivača i kontaminenata. Ove metode objašnjavaju direktna oštećenja DNK kod ljudi i posledice koje hemiski zagađivači i kontamineti ostavljaju na genetičkom materijalu organa i tkiva, obajšnjava Pešić.
Relativno mlada nauka – genotoksikologija bavi se istraživanjem promena genetičkog materijala indukovanih hemiskim i radiacionim činiocima.
-A posledice njihovog delovanja mogu biti oštećenja ćelija i trkiva vitalnih organa usled dugotrajne akumulacije toksičnih elemenata, problemi sa reproduktivnim sistemom, tj. povećanje sterilnosti i povećanje mutacija, kaže Pešić.
Kod hrane proizvedene konvencionalnim metodma nisu svi makromolekuli – enzimi, vitamini, minerali… dostupni u onim koncentracijama koje su potrebne čoveku. Jedan deo čak je i blokiran.
-Primera radi, koristeći suplement C vitamina od 500 mg čovek će iskoristiti svega 20% aktivnog sastava. Ali, ako se ovaj vitamin unosi kroz organsku hranu, procenat usvajanje je i iznad 95. Makromolekuli imaju svoj prirodni položaj što čini njihovu aktivnu ulogu u metabolizmu čoveka, objašnjava on.
Pešić dalje kaže da se u organskoj hrani svi hemijski procesi, od razlaganja do usvajanja od strane biljaka i uz pomoć sunčeve energije, vode i ugljen-dioksida, u zelenim biljkama pretvaraju u organsku materiju. Ovakvim biljkama hrane se i životinje i čovek, a sve se dešava u prirodnom ciklusu koji je najpribližniji evolutivnom putu usvajanja hrane u ljudskom organizmu.
Ekonomski i politički razlozi su na strani organske proizvodnje
Treba napomenuti i ekonomsku i političku grupu razloga za primenu organske poljoprivrede.
Kada se govori o ekonomskim razlozima, poljoprivreda po organskim principima trenutno je jedna od najpropulzivnijih grana u svetskoj ekonomiji i njeno povećanje ima mnogobrojne prednosti.
Tu se pre svega misli na optimalno korišćenje poljoprivrednih resursa, višu stopu ekonomskog rasta, povećanje izvoza, povećanje lokalne poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje standarda stanovništva u ruralnim regionima, razvoj sela i očuvanje i uvećanje seoske populacije.
Pitanje poljoprivrede po organskim principima je pitanje očuvanja nacionalnog suvereniteta i to je politički razlog.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
U konvencionalnoj poljoprivredi, privatizacijom semenskih instituta i njihovim prevođenjem u vlasništvo korporacija, jedan broj se automatski gasi, a drugi prevode u “nove” proizvodne programe. Na ovaj način, domaće sorte nestaju, uvode se patentirane i uspostavlja kontrola nad lancem nacionalne proizvodnje i ishranom stanovništva.
U organskoj poljoprivredi čuvaju se autohtone i odomaćene vrste biljaka i životinja koje su otpornije na bolesti, štetočine i klimatske promene.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs i Pixabay