Dunja – zlato naših voćnjaka

 

Smatra se da dunja potiče sa Kavkaza i područja današnjeg Azerbejdžana. Botaničko ime dunje-(Cydonia oblonga) potiče iz oblasti grčkog grada Kidonia na severozapadu ostrva Krita.

Na Kavkazu i Zakavkaziju, u oblasti današnje Jermenije, Azerbejdžana i Irana, dunja se i danas može naći u prirodi.

Gajenje dunja je rasprostranjeno u jugoistočnoj Evropi čak i pre gajenja jabuka. Prema istraživačima još oko 1.000 godina pre Hrista u Palestini su bili upoznati s’ gajenjem dunja.

 

 

ČITAJTE I: Određivanje optimalnog vremena berbe dunje

 

 

 

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji desetak, od kojih su samo dve autohtone.

Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje.

Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda – ukus i aroma. Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.

„Leskovačka dunja“

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je I dobila ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične. Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba.

Stablo u petnaestoj godini starosti može da donese rod viši od 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg.

Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost.

Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

 „Vranjska dunja“ (dunjac)

Ovo je odomaćena sortna populacija dunje, koja se na našim prostorima gajila još pre prvog svetskog rata. Za ovu sortu u Srbiji postoji dosta naziva, a jedan od njih je i „dunjac“.

Njeni plodovi su krupni do vrlo krupni i dosežu i do preko 500 grama težine, kruškolikog oblika, sa izraženim mirisom.

Pokožica je maljava, srednje debljine i zlatnožute boje. Meso je bledožuto, kiselkasto slatko, manje sočno nego kod Leskovačke sorte dunja. Cvet je takođe krupan i lep. Izuzetno prijatne arome.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

Stablo je bujno, ali se bujnost smanjuje sa pristizanjem plodova. Osetljivija je na bolesti i štetočine, kao što je smotavac, a plod je osetljiv i na uboje od Leskovačke dunje. Sazreva krajem oktobra. Oprašivač joj je Leskovačka dunja. Pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove i slatko.

Piše: Prof. dr Vladan Pešić