Institut za voćarstvo u Čačku napravio je računicu proizvođačke cene maline u 2024, koju stručna javnost vidi kao racionalnu, ali sa kojom se proizvođači uopšte ne slažu.
Matematika Instituta sugeriše da za 10 tona prinosa maline po hektaru trošak po kilogramu iznosi 240 dinara, za 12 tona 200, a za 15 tona 160 dinara.
Ipak, proizvođači ukazuju da to koliko će jedan hektar dati roda zavisi od brojnih faktora i da u našoj zemlji na tolikoj površini uglavnom sazri oko pet ili šest tona maline.
Komentarišući pomenute rezultate, agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da je računica Instituta realna i podvlači da je ovogodišnja prednost to što Srbija u sezonu maline ulazi sa mnogo manje zaliha nego što je bio slučaj prethodne godine.
Foto: Pixabay
– Računica je pravljena u dijapazonu 12 do 30 tona prinosa po hektaru. Koliko će roda biti najviše zavisi od agrometeoroloških uslova, jer su maline osetljive na vremenske prilike i na agrotehniku koja se primenjuje. Po meni je računica Instituta realna i odražava pravu meru između nivoa ulaganja i očekivanog efekta. Naravno, ovo je sve matematika na bazi prosečne godine što se tiče agrometeoroloških uslova. Naši poljoprivredni proizvođači ne mogu očekivati cenu od 500-600 dinara kao što je bio slučaj 2022. godine kada smo zbog ekstremnih vremenskih uslova imali niske prinose i kada je sticaj okolnosti bio takav da je jednako stanje bilo i u drugim zemljama koje proizvode malinu – predočava sagovornik Danasa.
Ipak, govoreći o nezadovoljstvu proizvođača, Galetin podseća da postoji sistemski problem u lancu proizvodnje, otkupa i prodaje maline, koji država dugo godina neuspešno pokušava da reši.
Foto: Pixabay
– On se javlja na relaciji proizvođači-otkupljivači, odnosno hladnjačari. Sveprisutan je i stalno se traži od države da posreduje, kako u smislu pregovora, tako i pronalaska tržišta. Ti problemi se možda ad hok reše, ali ne budu suštinski prebrođeni, te umesto da se stvori partnerski odnos između proizvođača i hladnjačara, stvara se odnos rivaliteta i tržišnih protivnika – upozorava agroanalitičar.
Takođe, mišljenja je da je zahtev malinara da malina minimalno bude 350 dinara po kilogramu opravdan, jer, kako kaže, ulazimo sa malim zalihama u novu sezonu, što znači da bi se nova malina mogla brže plasirati na svetsko tržište.
Foto: Pixabay
– Cene koje iznosi Institut urađene su na bazi proizvodnje, odnosno troška koji proizvođač ima oko maline. Ali zahtev malinara da prodaju malinu za oko 3 EUR po kilogramu ima svoje uporište. Sa najmanje 3 EUR proizvođač bi imao zaradu oko 100 dinara po kilogramu. Ipak, problem je u tome što od hladnjačara pa nadalje svi imaju neku svoju računicu, a primarni proizvođač je na vetrometini i prinuđen da pristane na ono što nude otkupljivači – zaključuje Galetin.
Sa druge strane, Milan Radojičić iz sela Trešnjevica, predstavnik udruženja Vilamet iz Arilja, kaže za Danas da je računica trebala biti viša za manje rodne predele, jer kako pojašnjava, u njegovom kraju zemlja pod malinom je uglavnom od četvrte do osme klase, što znači i manji prinos.
– Zato su naša očekivanja da će se računica još malo uvećati. Sve ispod 350 dinara prodajne cene za kilogram bilo bi ništa, u odnosu na to koliko se u nju ulaže – pojašnjava Radojičić.
On dodaje da je zato neophodno pratiti potrebe proizvođača, jer, kako kaže, samo u njegovom selu ima 250 domaćinstava i oko 230 hektara pod malinom, od koje ljudi žive.
– Da je teško već sada se oseća na svakom koraku, i ako ne bude pomaka u odnosu na prošlu godinu, ljudi će prestati da drže maline. Već je iskrčeno bar 20% malinjaka, a za iduću sezonu nestaće pola. Zato cena od 350 dinara, ako ne bude veće inflacije, može da se pretrpi za ovu godinu. Ali za dalje nisam siguran – upozorava Radojičić.
Sličnog viđenja je i Dragan Vukajlović iz sela Duba kod Bajine Bašte, koji se bavi proizvodnjom malina više od tri decenije, te ukazuje da Institut nije koristio relevantne parametre, jer, kako kaže, na hektar zemlje prinosi budu oko pet tona.
– Proizvođač sam preko 30 godina, kod nas hektar kada da pet do maksimalno šest tona roda to je dobro. Zato proizvođač, u odnosu na trenutne cene i tržište, bez 400 dinara nema nikakve matematike da radi. Koliko je stanje na terenu loše govori činjenica da je prošle godine 30% ljudi iz mog kraja uništilo malinu, a ove je tek oko 30% postojeće maline povezano -poručuje Vukajlović.
Ipak, da stanje sa izvozom nije najpovoljnije, za Danas kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, koji podseća da se naša malina uglavnom plasira na tržište Evrope, te da je sada problem to što ona gubi konkurentnost u odnosu na Ukrajinu i Poljsku, a koji se ogleda u padu izvoza u Nemačku.
– Srbija već nekoliko godina ima problem sa malinama, jer gubi tržište u Evropi. Naša malina se skuplje proizvodi, pa nije dovoljno konkurentna. Prošle godine smo zabeležili značajan pad plasmana na Nemačko tržište, jer se ono preorijentisalo na jeftiniju koja dolazi iz Poljske i Ukrajine – pojašnjava Stanić.
Razlozi za to su, priča sagovornik Danasa, ekonomske i političke prirode, jer je njihova malina povoljnija, dok Evropa teži da ukrajinskoj robi obezbedi plasman kako bi ta zemlja imala prihode, koji u velikoj meri zavise od poljoprivrede.
– Proizvodnja maline u Srbiji nije skuplja, jer ne umemo da proizvodimo, već zato što je kvalitet takav da zahteva ručno branje za razliku one koja se proizvodi u Poljskoj ili Ukrajini – zaključuje Stanić.
Sa druge strane, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković tokom foruma na Kopaoniku kazala je da ove godine naša zemlja u berbu maline ulazi sa duplo manjim zalihama nego 2023, odnosno da u skladištima sada stoji oko 20.000 tona maline.
U međuvremenu Politika piše da su hladnjačari odbili zahtev jednog od udruženja malinara da sada iznesu konkretnu cenu maline koju će plaćati proizvođačima kada krene sezona.
Tokom prethodne sezone poroizvođači malina bili su nezadovoljni otkupnom cenom ovog voća, koja se maltene vratila na iznos po kilogramu od oko 200 dinara, koji je zabeležen i 2020. godine.
Dodatan razlog za nezadovoljstvo malinara uzrokovale su i tvrdnje da se domaća malina meša sa uvoznom, što oslabljuje njen kvalitet i samim tim i konkurentnost. Takođe i činjenica da je pomenuta cena bila drastično niža u odnosu na 2022, kada su za kilogram maline mogli dobiti i do tri puta više novca.
– Da je teško već sada se oseća na svakom koraku, i ako ne bude pomaka u odnosu na prošlu godinu, ljudi će prestati da drže maline. Već je iskrčeno bar 20% malinjaka, a za iduću sezonu nestaće pola. Zato cena od 350 dinara, ako ne bude veće inflacije, može da se pretrpi za ovu godinu. Ali za dalje nisam siguran – upozorava Radojičić.
– Proizvođač sam preko 30 godina, kod nas hektar kada da pet do maksimalno šest tona roda to je dobro. Zato proizvođač, u odnosu na trenutne cene i tržište, bez 400 dinara nema nikakve matematike da radi. Koliko je stanje na terenu loše govori činjenica da je prošle godine 30% ljudi iz mog kraja uništilo malinu, a ove je tek oko 30% postojeće maline povezano -poručuje Vukajlović.
– Srbija već nekoliko godina ima problem sa malinama, jer gubi tržište u Evropi. Naša malina se skuplje proizvodi, pa nije dovoljno konkurentna. Prošle godine smo zabeležili značajan pad plasmana na Nemačko tržište, jer se ono preorijentisalo na jeftiniju koja dolazi iz Poljske i Ukrajine – pojašnjava Stanić.
– Proizvodnja maline u Srbiji nije skuplja, jer ne umemo da proizvodimo, već zato što je kvalitet takav da zahteva ručno branje za razliku one koja se proizvodi u Poljskoj ili Ukrajini – zaključuje Stanić.
U međuvremenu Politika piše da su hladnjačari odbili zahtev jednog od udruženja malinara da sada iznesu konkretnu cenu maline koju će plaćati proizvođačima kada krene sezona.