Proporcionalno broju stanovnika opština Nova Crnja lider je u programu kupovine seoskih kuća koji je podržan od strane Ministarstva za brigu o selu.
Kuriozitet je da je prvi predmet koji je poslat na prvi konkurs potekao baš iz ove srednjobanatske lokalne samouprave kao i da je 2.000-ta kuća dodeljena baš u ovoj sredini.
Zahvaljujući Progrmu za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom mladi bračni par Blažeković dobio je krov nad glavom i na taj način rešio svoje osnovno egzistencijalno pitanje.
ČITAJTE I: Trihiljadita kuća u selu Simićevo kod Žabara dodeljena četvoročlanoj porodici
Tomislava, starog 34 godine, zaposlenog u JP „Vojvodinašume“ na poziciji šumara, iz sremskog sela Morović u središte Banata – u Srpsku Crnju doveo je posao 2015. godine.
-Tada nisam imao ništa. Ovaj Program nam mnogo znači jer smo zahvaljujući njemu naš porodični život započeli stambeno obezbeđeni. Svima koji žele da ostanu u selu i žive u seoskoj sredini i bave se nekim poslom, poručio bih da svakako podnesu prijavu za konkurs koji je namenjen mladim bračnim parovima i da tu osnuju porodice, kaže Tomislav.
On naglašava da je Ministarstvo za brigu o selu do sada uradilo jako dobar posao i želi da ovaj program i dalje živi.
Kuća u kojoj sada žive Blažekovići je prostrana, a dvorište veliko tako da je pravi raj za njihovo dvoje dece – Mariju i Jakova.
-Seoski život se lako organizuje. Ono što mora da se uradi u kući i dvorištu, uradi se. Posla uvek ima i u zasadu lešnika koji je takođe podignut zahvaljujući donatorima. Velika okućnica nam mnogo znači – ona predstavlja slobodu. Prirodnije je živeti u seoskoj kući nego u gradskom stanu, opisuje svoje osećaje naš sagovornik.
Po njegovim rečima, od kada su se uselili u ovu kuću, neprekidno ulažu u njenu adaptaciju i sređivanje. Trenutno se pripremaju da od šupe naprave letnju kuhinju u kojoj bi više vremena provodili tokom letnjih dana. Planiraju da naprave letnjikovac i da zamene krov na kući.
Tomislavova supruga Marijana, Sremica iz sela Sot, sa kojom se Tomislav upoznao u Šidu, evocirajući uspomene na sam proces konkurisanja kaže da su kroz čitavu proceduru prošli relativno lako.
-Najteže je bilo pronaći kuće koje su slobodne i na prodaju. Sve što je bilo potrebno obavljali smo na brzinu, a i kuću smo relativno brzo dobili. Najveću pomoć oko konkursne dokumentacije dobili smo iz opštine Nova Crnja. Saradnja sa Ministarstvom za brigu o selu takođe je bila odlična, ocenjuje Marijana.
Ona za sada nije zaposlena ali ima pune ruke posla odgajajući trogodišnju Mariju i Jakova starog svega nekoliko meseci.
-Poručila bih svim mladim ljudima da, ako su u prilici, konkurišu za kuće u selu, jer su uslovi za podizanje dece i funkcionisanje porodice daleko bolji nego u gradu. U selu je sve mnogo lepše, poručuje ova dvasetpetogodišnja žena.
Ministarstvo daruje kuće, a opština pomaže osamostavljivanje
Do sada je, kako saznajemo od predsednika opštine Nova Crnja Dragana Daničića, na teritoriji ove lokalne samouprave dodeljena 121 kuća u kojima žive neke nove porodice sa malom decom.
-Ovde se priča na ovu temu ne završava jer sada obrađujemo 20 novih predmeta, sređujemo papire, pomažemo ljudima da kompletiraju dokumentaciju i nadamo se da če do kraja godine biti bar još ovoliko zainteresovanih porodica. Na Konkurs za dodelu sredstava za kupovinu seoskih kuća mahom se javljaju mladi ljudi, i porodice i pojedinci koji žele da se osamostale. Važno je napomenuti da dobitnicima kuća opština dalje pomaže kroz program energetske efikasnosti – sređivanje fasada, grejanja, ugradnju novih prozora, kaže Daničić.
Dobitnici kuća su mahom mladi ljudi koji imaju neke veze sa opštinom Nova Crnja – ili su tamo živeli u svojim roditeljskim kućama pa su se osamostalili ili su otišli da rade u veće gradove pa su u jednom trenutku, zbog mogućnosti da dobiju kuću, odlučili da se vrate. Ali, ima i porodica koje sa ovom sredinom nisu imale nikakve veze. Oni su našli kuću, odlučili su da se nastane ovde, a zahvaljujući različitim saznanjima procenili su da je ova opština baš za njih.
Najavljuju se velike investicije na području opštine Nova Crnja, a izgradnjom vojvođanskog smajlija, iskorišćenjem kapaciteta termalnih izvora i dvorca u Srpskoj Crnji ovim ljudima se otvaraju različite perspektive.
– Ukoliko žele da se bave poljoprivredom tu su naši programi za ovu delatnost – 100.000 dinara bespovratnih sredstava po jednom poljoprivrednom gazdinstvu. Smatramo da je to dovoljno da neko počne da realizuje svoju ideju, ojača gazdinstvo, postane konkurentniji što mu omogućava učešće na pokrajinskim i republičkim konkursima. Ovu podršku dobilo je 118 poljoprivrednih gazdinstava, dodaje predsednik opštine Nova Crnja.
Prostran: Interes za kupovinu seoskih kuća ne jenjava
Prilikom gostovanja u emisiji za poljoprivrednike „Brazde“ koja se emituje na programu Radio televizije Vojvodine, Milan Prostran, agroekonomista i zamenik predsednika Komisije za dodelu kuća naglasio je da je dodela bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom u selu zapravo način da se ispravi greška iz prošlosti kada su naši seljani nagovarani da sa svojih imanja odlaze u gradove i zapošljavaju se u fabrikama.
Uprkos činjenici da je bilo mnogo skeptika koji su tvrdili da je reč o demagoškoj priči, ovaj program dao je izvanredne rezultate. Po Prostranovim rečima, sve je poteklo iz jedne studije na osnovu čijih rezultatata je i nastalo Ministarstvo za brigu o selu. Napravljena je dobra saradnja sa Srpskom akademijom nauke i umetnosti i ovaj program je zahvaljujuđi njoj prerastao u plan koji sadrži nekoliko elemenata.
-Pre svega reč je o strateškom, demografskom, razvojnom, ekonomskom i bezbednosnom značaju. Rezultati ovog programa su 3.015 dodeljenih kuća i 12.000 useljenih ljudi. Jedna trećina njih su došli iz gradova u sela, prosek godina je ispod 30 i oni će sigurno u seoskim sredinama razvijati svoja domaćinstva. Najviše kuća kupljeno je u Vojvodini, a sada je ova akcija proširena na teritoriju čitave Srbije, rekao je Prostran.
On je ubeđen da će se useljavanjem mladih ljudi u prazne seoske kuće, a njih u Srbiji ima na hiljade, aktivirati i određeni proizvodni kapaciteti, od poljoprivrednog zemljišta, preko objekata za stočarstvo, do neke prerade.
Interes za Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća i dalje je velik. Svakodnevno u ovo ministarstvo pristiže 20-ak novih zahteva što je svakako dobro jer se na ovaj način može rasteretiti veliki pritisak na gradove u kojima se „sve teže diše“.
-Nastojaćemo da se svaki segment ovog programa i dalje razvija jer je u korespodenciji i sa aktivnostima u EU ali i drugim aktivnostima Ministarstva za brigu o selu – kupovina mini-buseva, organizacija Miholjskih susreta sela i razvoj zadrugarstva, poručio je gost „Brazdi“.
Mala sredina, mnogo mogućnosti
Osim dobre saradnje po pitanju ovog projekta, opština Nova Crnja takođe sa Ministarstvom za brigu o selu dobro komunicira i oko organizacije Miholjskih susreta sela. Ministar Milan Krkobabić obišao je manifestaciu i ocenio je jako uspešnom. U njoj učestvuju pojedinci, udruženja, klubovi i svi oni predstavljaju svoja umeća, a samim tim i svoja sela i svoju opštinu. To je prilika za sve one koji imaju neku ideju i želju da je i realizuju uz pomoć novocrnjanske lokalne samouprave, pokrajinske i republičke vlade.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
-Za nas je i jako značajno što smo na konkursu Ministarstva za brigu o selu dobili i autobus, čije atestiranje i registracija je u toku, te će se on uskoro koristiti za javni prevoz građana na teritoriji Nova Crnja. To znači da će meštani naših sela jednostavno i jeftino doći do institutcija, Doma zdravlja, pijace, prisustvovati nekom kulturnom dešavanju po kojima smo takođe veoma poznati, dodaje Dragan Daničić, predsednik ove opštine.
Zbog svega ovoga neko ko dođe da živi u nekom naseljenom mestu opštine Nova Crnja, kako kaže Dragan Daničić, ovde vidi svoju budućnost jer mu ova sredina nudu uređene škole, puteve, novi vodovod, a trude se da razvojem infrastrukture i dovođenjem novih investitora svakome omoguće da u ovom delu Banata imaju dobar život koji pruža i mogućnost planiranja budućnosti.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs
FOTO GALERIJU MOŽETE POGLEDATI ISPOD