Slavica Pavanić jedini je proizvođač Damask ruže u Banatu

 

Na prostorima srednjeg Banata retko se sreće priča o proizvodnji ruža, a u selu novocrnjanske opštine Aleksandrovo Slavica Pavanić podigla je prvi zasad Damask ruže.

Za sada joj je ovo naziv, a s’ obzirom na činjenicu da ova ruža, koja je još poznata i kao majska jer procveta i zamiririše baš u ovom proletnjem mesecu, ima sve preduslove da dobije oznaku zaštitćeng geografskog porekla, verovatno će u svom budućem nazivu imati i prefiks vezan za ove prostore.

 

 

ČITAJTE I: Rukola sve popularnija – Kako je gajiti?

 

 

Slavica je, zbog velike ljubavi prema jednom Dalmatincu u mladosti svoje rodno Aleksandrovo zamenila Splitom. Mnogo godina kasnije, nakon smrti roditelja, nasledila je kuću i zemlju. Bila je u nedoumici da li da gradski život zameni uzgojem ratarskih useva ili da, kako kaže, „iskoči“ iz te priče. Pomislila je zašto na banatskim njivama ne bi cvetala ruža. To pitanje bila je ideja vodilja za sve što se daje dešavalo.

Foto: Slavica Pavanić

-Usledila je potraga za Damask ružom. Prepreka je bilo mnogo ali trud se isplatio jer od samo nekoliko reznica, nabavljenih od jednog kolekcionara ruža, nastao je zasad od 3.000 biljaka. U početku je bio ogledno polje koje se pokazalo kao izuzetno dobro što nas je navelo da povećamo površinu, počinje Pavanićeva svoju priču o damask ružama.

Foto: Agroportal.rs/Slavica Pavanić iz Aleksandrova

Damask ruža voli banatsku zemlju

Po njenim rečima, znanja o ovoj proizvodnji najviše su stečena na vlastitim greškama jer adekvatne literature, ni kod nas ni u svetu, nema mnogo.

Foto: Agroportal.rs

-Najteže mi je bilo da pronađem prvu ružu koja me je ispunila entuzijazmom pa me je svaka greška terala da nastavim dalje i da što više saznam o njoj. Damask ruža se mnogo proizvodi u Bugarskoj pa je poznata i pod imenom Bugarska ruža. Istraživala sam i saznala da se, zbog sastava zemljišta i drugih uslova, naši i njihovi proizvodi u mnogome razlikuju. U početku smo mnogo proizvoda bacili, počev od suvih latica, pupoljaka, slatka od ruža pa nadalje. Zapravo tako su se stekla znanja, kaže naša sagovornica.

Foto: Salavica Pavanić

Ljudi se, kako kaže, iznenade koliko područje Banata prija Damask ruži. Ona je posađena špalirno, primenjuje se lenja i jesenja rezidba. I ako se ova biljka zove i majska ruža, ove godine je cvetanje poranilo, a kako kaže Slavica, biljka će se prilagoditi novoj klimatskoj realnosti i braće se u aprilu.

Uvek se radi na novim proizvodima – do sada je napravljeno 50

Sada Slavica dobro poznaje tehnološki proces proizvodnje kvalitetne Damask ruže. Tokom berbe veoma je važno rano ustajanje i branje jer ruža mora da ima optimanu temperaturu da bi ulje, koje se nalazi u korenu biljke, došlo u cvet. Ukoliko nema dovoljno ulja nemoguće je uraditi destilaciju. Uz jutarnju temperaturu vazduha potrebna je i vlaga. Odmah nakon jutarnjeg branja ruža ide na preradu.

Foto: Agroportal.rs

-Ukoliko nemam dovoljno cvetova za pun kapacitet destilerije, od latica pravim slako i druge proizvode, a na nekima još uvek radim. Do sada sam napravila 50 proizvoda i samo one za koje mogu da kažem da su po mom ukusu, radim i dalje. Ovo drugo još uvek se testira i po tom pitanju još uvek smo na početku, objašnjava Slavica.

Foto: Agroportal.rs

Ona naglašava da je primarni cilj, kada je podignut zasad, bio proizvodnja eteričnog ulja i hidrolata odnosno ružine vodice. Nemoguće je, kako kaže, da se pored glavnih proizvoda ne urade i neki drugi.

A zdrušnu podršku u ovom poslu Salvici pružaju suprug Davor i sin Dalibor.

Proizvodnja bez hemije, ruža kao lek

Foto: Agroportal.rs

-Kvalitet ulja i ružine vodice je izuzetan, posebno jer zemljište i biljke ne tretiramo ničim. Ostavili smo sadnice da se same prilagode ovdašnjim uslovima. Kažu da Damask ruža datira iz 1358. godine. Smatramo da ona mora da se prilagodi i sebi i nama i da opstane. Uz sva svojstva koja je karakterišu ona će pokazati i nova i zbog toga će biti naša vojvođanska ruža, kaže Pavanićeva.

Foto: Agroportal.rs

Slavičin zasad ruža posađen je 2016. godine i od tada do danas dobija samo sunce i vodu. Kada se pojave štetočine, ruže se prskaju maceratom od koprive. Kao razlog zbog kojeg se u ovom ružičnjaku radi baš na ovakav našin na prvom mestu je – medicina.

-Ja kao prirodnjak, ne želim je tretirati hemijskim sredstvima. Želim da ona bude prilagođena i mladoj i staroj populaciji. Zbog toga u zasadu ima trave i biće je dok god su visoke temperature. Kasnije ćemo travu eliminisati, a tada će na red doći i jesnja rezidba.

Foto: Agroportal.rs

U literaturi se mogu pronaći podaci da je ruža velika pomoć kod ublažavanja mnogobrojnih zdravstvenih problema. Ne treba zaboraviti ni kozmetiku. Hidrolat prilikom procesa destilacije automatski ulazi u staklene balone, pakuje se u staklene bočice i nanosi se na kožu koja nakon toga bude izuzetno hidrirana. Ružina vodica je antiseptik i diuretik. Slatko od latica ruže može da bude laksativ. Proizvodi od ruže mogu rešti i ženske probleme i one sa priraslicama na crevima. Ružino ulje ima visoku frekvenciju, 360 Hz, i ono balansira sve organe u telu.

Foto: Slavica Pavanić

Za kilogrm ružinog ulja treba 5 tona cveta

-Sam proces destilacije traje od 6 do 8 sati. Da bi se dobio kvalitetan proizvod proces ne može ni da se skrati ni da se ubrza. Za jedan kilogram ružinog ulja potrebno je 4,5 – 5 tona cveta. Jako je teško pronaći radnu snagu koja će to da obere. Ruža se svakodnevno bere oko 20 dana, objašnjava Slavica.

Foto: Agroportal.rs

Ona ukazuje da bi, ukoliko bi imala dovoljno radne snage, ružu posadila na 10 hektara. Ali, njena želja je da se i drugi ljudi upoznaju sa damask ružom, da oni započnu prizvodnju uz Slavičinu pomoć kako bi izbegli početničke greške.

-Možda druga sredina, drugo selo, imaju dovoljno radnika. Pokušavam da zasad ruže prebacim i na druge lokacije, da ljudi upoznaju ovu biljku i na kraju da se udružimo i da na tržište izađemo sa jednim, zajedničkim proizvodom, kaže Slavica.

Foto: Agroportal.rs

A kada se govori o finansijskoj dobiti, ovde je ključna reč strpljenje. Naša sagovornica objašnjava da je na ovaj benefit potrebno čekati tri godine koliko i ruži treba vremena da postigne svoj puni kapacitet za preradu. Sada sa jednog hektara može da ostvari zaradu jednaku onoj sa 10 katastarskih jutara pšenice.

-Proizvođač pšenice ima manje posla ali ja mogu lakše da kontrolišem svoj zasad.  

Slatko od ruže pozlaćeno na novosadskom Poljoprivrednom sajmu

Rad ove skromne i vredne žene prepoznat je u preduzetničkim krugovima i široj javnosti te je za svoje proizvode osvojila značajne negrade i priznanja. Prva je stigla iz Privredne komore Srbije koja ju je izabrala za jednu od 100 najboljih preduzetnica u ruralnoj sredini. Kvalitet je potvrđen i na poslednjem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu gde je zlatnu medalju osvojila za kvalitet slatkog od latica ruža.

Foto: Agroportal.rs

-Često se dešava da prvo uspete u svetu, a zatim i kod nas. To se i meni dogodilo. Stekla sam prijatelje u Koreji, Rusiji, Italiji, Americi…Proizvodi su „otišli“preko granice, pa tek onda ljudi u mojoj okolini shvatili šta radim. Uskoro očekujemo posetu šeika iz Dubaija pa ćemo i tamo otvoriti tržište, ne veliko, ali ćemo ipak biti prisutni, kaže Pavanićeva.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

Bez obzira na priznanja Slavica, kako kaže, ima svoje vizije i smatra da će toga biti još i da će put kojim ide, a koji je trnovit kao i ruža, biti isplativ za naredne generacije. A ono što želi da ostavi naslednicima je veći zasad i veća proizvodnja koja će iznedriti kvalitetan proizvod.

Piše Jasna Bajšanski

FOTO GALERIJU MOŽETE POGLEDATI ISPOD