Kompostiranje je najbolje rešenje recikliranja baštenskih ostataka

 

Upotreba komposta je veoma značajna u povrtarstvu, za proizvodnju supstrata za gajenje rasada. Kompost pozitivno utiče na fizička i hemijska svojstva zemljišta. Povoljno utiče na povećanje poroznosti zemljišta.

Upotrebom komposta povećava se organska materija u zemljištu i količina ukupnog azota, povoljno utiče na povećanje vodenog i toplotnog kapaciteta zemljišta.

Proizvodnja baštenskog komposta je najekonomičnija ukoliko se obrađuje na mestu nastanka u bašti, okućnici ili na poljoprivrednom gazdinstvu.

 

 

ČITAJTE I: Primer cirkularne ekonomije u praksi

 

 

U baštenske ostatke spada bio-otpad koji je bogat ugljenikom, a to je pokošena trava, lišće, uvelo cveće, pepeo drvenog uglja, usitnjeno granje. Ovaj bio-otpad se sporije razgrađuje i osigurava prozračnost kompostne mase.

Foto: Pixabay

Osim toga imamo i otpad koji je bogat azotom, a to je sirovo povrće, kora krompira, ostaci voća, talog kafe, ostaci čaja, ljuska jajeta. Ovaj otpad se brže razgrađuje i osigurava vlažnost komposta.

Prilikom pravljenja komposta ne smeju se koristiti osemenjene biljke, zaražene biljke, ostaci kuvanih jela, velike količine novinskog papira, časopise u boji, sadržaj iz usisivača, ostatke pepela kamenog uglja.

Kompost treba da se odlaže u polusenci, zbog zaštite od prevelikog isušivanja u sušnom periodu ili velikih padavina u kišnom periodu.

Kompost se pravi na zemlji kako bi bio u dodiru sa mikroorganizmima iz zemljišta.

Foto: Pixabay

Na dno se stavljaju grančice, strugotina, slama kao i drugi materijali koji su bogati ugljenikom. Preko se stavljaju zeleni materijali, a na to se naizmenično dodaju drvenaste i zelene komponente. Da bi kompost bio kvalitetan on mora da sadrži optimalan odnos ugljenika koji je izvor energije i azota kao osnovnog elementa ishrane biljaka.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

Pokošenu travu treba stavljati na kompostnu gomilu u tankom sloju, predhodno je treba prosušiti. Pokošenu travu, lišće i delove biljaka treba staviti na dno u sloju debljine 20-25cm. Na ovaj sloj se stavlja materijal bogat azotom. Na vrh gomile treba dodati sloj zemljišta kako bi se uneli mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju.

U zavisnosti od načina tehnolologije, korišćenih organskih ostataka, uslova kompostiranja, potpuno zreo kompost za upotrebu se može dobiti za dva do 20 meseci.

Piše: Valentina Kovačević PSSS Kragujevac