Šta kaže statistika o poljoprivredi na globalnom nivou?

 

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u svom Statističkom godišnjaku za 2024. godinu,  nudi detaljan pregled najznačajnijih trendova koji oblikuju globalne agro-prehrambene sisteme.

Ovogodišnje izdanje naglašava kritične izazove, uključujući povišene temperature iznad zemlje, tekuću globalnu borbu sa nesigurnošću hrane, uz povećanje stope gojaznosti, i pritiske na životnu sredinu sa kojima se suočava poljoprivredna proizvodnja.

 

ČITAJTE I: Do kraja godine još dva javna poziva u okviru IPARD III programa; Planirano uvođenje još tri mere

 

 

Izdanje za 2024. je strukturirano u četiri tematska poglavlja koja pokrivaju ekonomske dimenzije poljoprivrede, proizvodnja, trgovina i cene robe, sigurnost hrane i ishrana, i održivost i ekološki aspekti poljoprivrede.

Ključni detalji Statitstičkog godišnjaka su:

  • Globalna poljoprivredna vrednost je porasla za 89 procenata u realnom smislu u poslednje dve decenije, dostigavši 3,8 biliona dolara u 2022. Uprkos ovom rastu, doprinos poljoprivrede globalnoj ekonomskoj proizvodnji ostao je relativno stabilan, a udeo globalne radne snage zaposlene u poljoprivredi je smanjen, sa 40 procenata u 2000. na 26 procenata u 2022. godini.

 

Foto: Pixabay
  • Proizvodnja hrane je nastavila da raste, ali glad ostaje trajno pitanje. U 2023. godini između 713 i 757 miliona ljudi bilo je pothranjeno. Uzimajući u obzir srednji opseg (733 miliona), ovo je oko 152 miliona ljudi više nego 2019. Većina pothranjenih živi u Aziji, iako je prevalencija pothranjenosti najveća u Africi.
  • Stope gojaznosti takođe rastu, posebno u regionima sa visokim prihodima. Preko 25 odsto odraslih u Americi, Evropi i Okeaniji je gojazno, što odražava globalni izazov obezbeđivanja pristupa zdravoj, hranljivoj hrani.

 

Foto: Pixabay
  • Globalna proizvodnja primarnih useva dostigla je 9,6 milijardi tona 2022. godine, što je povećanje od 56 procenata u poređenju sa 2000. Osnovni usevi kao što su šećerna trska, kukuruz, pšenica i pirinač zajedno čine skoro polovinu globalne proizvodnje useva.
  • Proizvodnja mesa porasla je za 55 procenata od 2000. do 2022. godine, pri čemu piletina čini najveći udeo u ovom porastu. U 2022. godini proizvedeno je 361 milion tona mesa u svetu, a piletina je nadmašila svinjetinu.
  • Upotreba pesticida je porasla za 70 procenata između 2000. i 2022. godine, pri čemu je Amerika činila polovinu globalne upotrebe pesticida 2022. godine.
  • Neorganska đubriva koja se koriste u poljoprivredi dostigla su 185 miliona tona hranljivih materija u 2022. godini, pri čemu je 58 procenata ove količine azot. Ovo predstavlja povećanje od 37 procenata u poređenju sa 2000. godinom.

 

Foto: Agroportal.rs
  • Proizvodnja biljnih ulja porasla je za 133 procenta između 2000. i 2021. godine, uglavnom zbog povećanja proizvodnje palminog ulja.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

  • Emisije gasova staklene bašte iz poljoprivredno-prehrambenih sistema porasle su za 10 procenata između 2000. i 2022. Emisije sa farmi su porasle za 15 procenata u istom periodu, a stoka doprinosi oko 54 procenata ovih emisija.
  • Nedostatak vode ostaje sve veći problem u regionima kao što su Bliski istok i Severna Afrika, gde se mnoge zemlje suočavaju sa ekstremnim stresom vode, što utiče na održivost poljoprivredne proizvodnje. Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija svake godine povlače 9 do 40 puta više od raspoloživih obnovljivih izvora slatke vode.

Izvor: FAO