Bezmalo devet decenija, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, predstavlja temelj i pokretačku snagu srpske poljoprivredne proizvodnje.
U vreme kada se svet suočava sa klimatskim promenama i izazovima u snabdevanju hranom, ova institucija ne samo da održava korak, već i predvodi u naučnim inovacijama. Njihov trud prepoznat je na međunarodnom nivou, što potvrđuju brojne objave u prestižnim naučnim časopisima i učešće u velikom broju međunarodnih istraživačkih projekata.
ČITAJTE I: Radmilovac: Genetika, održivost i digitalizacija ratarske i povrtarske proizvodnje
Od DNK do tolerancije na sušu
U srcu Instituta, u Laboratoriji za biotehnologiju, naučnici vode trku sa vremenskim prilikama. Njihov fokus je na ispitivanju i stvaranju nove genetičke varijabilnosti kod ključnih ratarskih vrsta poput suncokreta, kukuruza, soje i strnih žita. Ovo nije samo akademski rad; cilj je stvoriti nove linije koje su tolerantne na najveće izazove današnjice – sušu i visoke temperature.
Koristeći najsavremenije tehnike, kao što je „marker asistirana selekcija“ (MAS), naučnici rutinski unose gene otpornosti, na primer, kod suncokreta na plamenjaču. Ali, idu i dalje. Započeta su istraživanja promene transkriptoma suncokreta u uslovima suše, a iste tehnike koristiće se i za ispitivanje tolerantnosti pšenice u okviru strateškog bilateralnog projekta sa Italijom, PHENO-DROP. Uvode se i metode uređivanja genoma i epigenetičke analize na suncokretu, što su tehnike koje postavljaju temelje za buduće napretke u biotehnologiji i doprinose prehrambenoj sigurnosti na globalnom nivou.
„Zelena“ nanotehnologija za savršeno seme
Čak i najbolja genetika zahteva savršen početak. U Laboratoriji za ispitivanje semena, fokus je na tome da svako zrno koje izađe iz Instituta ima maksimalan potencijal. Vrsni stručnjaci primenjuju inovativne tehnike „prajminga“ semena, koristeći biološke agense, biostimulatore i nanomaterijale.
Poseban akcenat je na „zelenim nanočesticama“ sintetisanim iz biljnih ekstrakata, kao i na bakterijama koje podstiču rast biljaka (PGPR). Ovi ekološki prihvatljivi tretmani poboljšavaju vigor semena, dok se savremenim molekularnim metodama osigurava da je seme potpuno zdravo i bez patogena.
Dronovi, senzori i veštačka inteligencija na njivi
Vizija budućnosti poljoprivrede već se primenjuje u istraživanjima leguminoza. Ovde se koriste najmodernije genomske tehnologije kako bi se razumele ključne osobine biljaka, poput prinosa i otpornosti na stres.
Ali, ono što izdvaja Institut je spajanje genetike sa digitalnom tehnologijom. Dronovi i multispektralni senzori koriste se za praćenje useva u realnom vremenu, kao što je to slučaj na projektu VALERECO. Ovi podaci se zatim, pomoću matematičkih modela i mašinskog učenja, kombinuju sa genomskim podacima. Rezultat? Mogućnost preciznog predviđanja kako će biljke reagovati na buduće klimatske promene.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Uz sve ovo, Institut se snažno okreće i održivosti, razvijajući bio-pesticide kao zamenu za hemijska sredstva, čime se štiti ekosistem.
Spajajući decenijsko iskustvo sa najnovijim dostignućima biotehnologije, nanotehnologije i veštačke inteligencije, Institut za ratarstvo i povrtarstvo ne samo da odgovara na trenutne izazove, već aktivno oblikuje budućnost poljoprivrede u Srbiji i svetu.
Piše: Prof. dr Jegor Miladinović, pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove