Prema podacima kojima raspolaže PSS Zrenjanin u srednjem Banatu pod pšenicom se nalazi 57.000 hektara što je otprilike na prošlogodišnjem nivou.
Malo su povećane površine pod ozimim ječmom, sa 3.300 na 5.100 hektara dok je uljana repica jesenas posejana na nešto manjim površinama nego lane.
ČITAJTE I: Lončar: Klima i cene menjaju lice ratarstva
Zahvaljujući kiši koja je novembra prošle godine pala na srednjobanatske njive ovi usevi su mrazeve i sneg dočekali u zadovoljavajućem stanju. Ovo za Agroporal.rs kaže savetodavka Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
-Oktobar je bio sušan mesec i čekale su se prve kiše da pšenca klija i nikne. Ali, nakon padavina u novembru i povoljnih temperatura vazduha pšenica je dobro nikla i dobro se pripremila za zimski period. Niže temperature su nastupile u pravom momentu kada je ona već prošla faze kaljenja. Podsećanja radi ova žitarica prolazi dve faze kaljenja. Najpre pri temperaturama iznad nule, a kasnije kada se temperature vazduha spuste ispod nule, objašnjava Rajačićeva.
Po njenim rečima, u dobro razvijenom stanju sa tri potpuno razvijena lista kod kasnijih rokova setve do onih u fazi bokorenja kada je pšenica najotpornija i na znatno niže temperature do -20 stepeni, žita su ušla u zimu.
Ovaj hladni talas Srednjobanatskom okrugu doneo je temperature vazduha od -10 do -13 stepeni. Sneg je ozimim usevima iz više razloga uvek dobro došao. Na prvom mestu on je najbolja zaštita u slučaju ekstremno niskih temperatura.
-Ispod snega su biljke zaštićene jer je on izolator. I dobro pripremljenim ali i slabije razvijenim usevima koji nisu dobro pripremljeni za zimu, sneg je od velike koristi. Na području Zrenjanina izmereno je od 20 do 24 cm snega što nije bio slučaj niz godina unazad. Snežni prekrivač se već preračunava u količinu vode tako da u januaru već imamo lepu zalihu od 60 litara vode po kvadratnom metru koju će biljke koristiti dok će deo činiti rezervu zimske vlage, objašnjava naša sagovornica.
Kada se govori o stanju uljane repice u srednjem Banatu, Zorica Rajačić kaže se ono razlikuje u zavisnosti od rokova setve. Poljoprivrednici su razmišljali da povećaju površine pod ovim usevom. Međutim, izuzetno sušno leto nije dozvolilo da se zemljište dobro pripremi te su mnogi ratari koji su planirali da ovu uljaricu uvrste u plodored jednostavno odustali.
-To je opravdano. Jer ako nemamo dobru pripremu ne možemo imati ni dobru setvu što povlači veći rizik u proizvodnji. Uljane repice koje su posejane na vreme i koje su u sistemu za navodnjavanje dobro su razvijene i pripremljene su ušle u zimski period. Za usev koji je kasnije nikao videće se da li će ostati ili će se poništavati prvenstveno zbog proređenog sklopa. Manji broj biljaka po jedinici površine pravi problem donoseći manji prinos. Sem toga prazne površine su idealne za rast korova, kaže Rajačićeva.
Januar i februar obično su meseci kada se radi prihrana pšenice. Naša sagovornica proizvođačima koji su jesenas pred setvu uneli dovoljnu količinu đubriva preporučuje da ne žure sa ovim poslom i da u januaru ne rade analizu zemljišta na sadržaj azota već da sačekaju februar.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Poljoprivrednici koji jesenas nisu dovoljno nađubrili svoje njive već sada trebaju da rade analizu zemljišta kako bi videli koliko azota je potrošeno i da li ga pšenica ima dovoljno bez obzira na to što ona u ovom periodu miruje. Ako rezultati analize pokažu da u gornjim slojevima zemljišta nema dovoljno azota treba požuriti sa prihranom. Ukoliko se temperatura vazduha poveća, što meteorolozi i najavljuju do kraja meseca, pšenici je dovoljna količina azota potrebna za dalji razvoj posebno ako se u obzir uzme činjenica da je predhodnih godina temperatura u februaru bila između 10 i 15 stepeni.
Piše: Jasna Bajšanski