U Vojvodini su jesenas posejane velike površine pod pšenicom. Za prošlogodišnjim rodom sada vlada izuzetno mala tražnja.
Zaključno sa 9. januarom 2025. godine ponder cena iznosila je 20,08 din/kg bez PDV-a (22,08 din/kg sa PDV-om), registrujući rast cene na Produktnoj berzi od 1,16% u odnosu na poslednji upoređujući podatak.
ČITAJTE I: Hoće li sirak u velikoj meri zameniti kukuruz na našim njivama?
Zbog čega je pšenično žito zauzelo tako velike površine, koje ratarske kulture još uvek mogu biti profitabilne i kako je zbog klimatskih uslova prošle godine izgeldao plodored, razgovaramo sa Draganom Lončarom, direktorom ZZ „Beška“ iz istoimenog sela na području opštine Inđija.
Region Srema je, kako kaže naš sagovornik, široko područje, a živimo u vremenu izraženog mikroklimata. A to znači da i na prostoru jednog seoskog atara imamo velike razlike u padavinama. Presudni faktori – temperature vazduha i padavine, napravili su razlike u prinosima, a to znači da su i profitabilnosti u ratarstvu različite.
-Mi u fruškogorskom delu Srema na brežuljkastim terenima sa niskim nivoima humusa na degradiranom černozemu, trpeli smo tokom 2025. godine nedostatak padavina i to počevši od skromne zimske akumulacije do izrazito visokih temperatura. Na sreću, nismo imali suprećelijske oluje kao u 2023. i 2024. godini. Na području Beške i susednih sela ratarstvo se svelo na tri kulture – suncokret, ozime pšenice i kukuruz. Soja je izbačena iz plodoreda i traži se druga mahunarka koja bi mogla da je zameni, objašnjava Lončar.
Kada se govori o prošlogodišnjoj pšenici on kaže da su rapored padavina, temperatura i agrotehnike omogućile visoke prinose i kvalitetno zrno. Sa ovom kulturom u ZZ „Beška“ su bili zadovoljni i ako je njena cena koštanja na visokom nivou. Ispostavilo se da su oni koji su pšenicu prodali u vreme žetve dobro postupili jer je kasnije došlo do pada cena ove žitarice.
Kada se govori o suncokretu, za razliku od 2023. i 2024. godine kada je polegao zbog vremenskih nepogoda, lane je prosečni prinos u ovom delu Srema bio od 3-3,5 tone po hektaru i sa cenom koja je bila 20 odsto viša u odnosu na predhodni period došlo se do profitabilnosti. Zbog toga je suncokret lane bio svetla tačka u ratarstvu.
-Sa kukuruzom je sutuacija bila čudna. Sa rasporedom padavina i temperaturama koje su bile svako intenziviranje agrotehnike bilo je kontraproduktivno. Proizvođači koji su žurili da iskoriste skromnu akumulaciju zimske vlage u ranim rokovima setve, doživeli su da su usevi u visoke temperature ušli u kritičnom stanju te se desio njihov kolaps. Dobru procenu imali su poljoprivrednici koji su rokove setve pomerili ka 1. maju. Takođe, previše azotnog đubriva napravilo je štetu što se odrazilo na visinu prinosa, kaže Dragan Lončar.
Kada se sumiraju rezultati, podbačaj kukuruza bio je 50 odsto u odnosu na proseke i nikakvi tržišni uslovi ga nisu mogli nadomestiti. A kada se govori o tržitu, kako naš sagovornik kaže, cene su se topile i beležile pad u odnosu na jesenje mesece iz čega proizilazi zaključak da je kukuruz neprofitabilna roba.
Lončar je takođe napomenuo da je tražnja za pšenicom i kukuruzom u našoj zemlji veoma skromna, te da je ova zadruga svoju robu plasirala otkupljivaču sa kojim ima višegodišnju saradnju.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Uprkos tržišnim uslovima jesenas je pšenica u Vojvodini posejana na velikim površinama. Na pitanje šta poljoprivrednike navodi na to Lončar kaže da je verovatno reč o nesigurnosti koje nosi proizvodnja jarih ratarskih useva. Sem toga, značajan broj poljoprivrednika opredelio se za ovaj usev zbog najave da će država obezbediti podsticaje ratarima koji koriste deklarisano seme, a u obzir se uzima i činjenica da je proizvodnja pšenice jednostavnija i stabilnija.
Piše: Jasna Bajšanski